Његоша протерују из црногорских уџбеника

Званична Подгорица забрањуjе лик и дело Петра Петровића у образовним и културним установама. Са “Горским виjенцем” основци се први пут сусрећу у осмом разреду. Власт подлеже тврдњи из Сарjева да jе реч о “геноцидном песнику”

Петар Петровић Његош

ДА ниjе Његоша и његовог гениjалног дела траг српски би се утро у Црноj Гори! Посебно од маjског референдума 2006. године и осамостаљивања Црне Горе када владика Раде, ни крив ни дужан, све више постаjе “трн у оку” актуелним протагонистима црногорског идеолошког проjекта и носиоцима бошњачке етно-политичке концепциjе. Они су сложни у jедном – да jе Његош геноцидни песник и идеолог етничких чишћења! Због тога jе Петар Петровић готово протеран из црногорских школских уџбеника, а нове генерациjе црногорских основаца први пут се сусрећу са “Горским виjенцем” тек у осмом разреду, преко Мандушићевог сна.

Кад jе о средњим школама реч, Његошево дело се поjављуjе у другом разреду уз узгредну и стидљиву анализу jош неколико стихова овог монументалног дела и – то jе све! Зашто jе то тако, обjашњаваjу речи неких верских поглавара из земаља некада заjедничке државе у коjоj jе Његош сметао и у наjсрећниjа времена братства и jединства.

– Док год се “Горски виjенац” од Његоша чита и пева у школама, црквама и на гуслама, никад Бошњак не сме да спава, а да ниjе будан – поручио jе из Сараjева ових дана бивши босански реис др Мустафа Церић.

Пре ове изjаве, режим у Подгорици из “Горског виjенца” одстранио jе сва места из коjих се може распознати тема и порука дела, што опет ниjе довољно креаторима “новог црногорског идентитета”.

– Они траже да се Његош уопште не спомиње у школама, културним установама и медиjима, осим, наравно, у негативном контексту, тj. као идеолог етничког чишћења – каже за “Новости” др Будимир Алексић, професор на Цетињскоj богословиjи. – Да ли ће им црногорска власт изаћи у сусрет – видећемо. Они би то радо учинили, али су на великоj муци, jер ако се одрекну Његоша и његовог стваралаштва и препусте га нама Србима, од њиховог етно-политичког концепта и црногорске државне идеjе не би остао ни камен на камену. Они о Његошу мисле исто што и бошњачки идеолози из Сараjева, али се Његошем поштапаjу, погрешно и узалудно, мислећи да ће тако утврдити своj антисрпски идеолошки проjекат.

Његошу се не прашта што jе у “Виjенцу” опевао историjски догађаj из времена владике Данила Петровића почетком 18. века, величао косовски мит и српску националну идеjу.

– Наjбитниjа Његошева политичка идеjа о “освети Косова” и обнови Душановог царства, постоjала jе давно пре Његоша, и била обликована у свести српског народа из старе Црне Горе – додаjе Алексић. – Обнова Душановог царства био jе главни циљ Његоша песника, владара и владике, што сведоче и мемоарски записи Матиjе Бана у коjима су приказана четири дипломатска сусрета са Његошем на Цетињу. Они представљаjу аутентично сведочанство о његовоj личности, погледима на сопствена књижевна дела, политичким идеjама и државничком идеалу о потпуном ослобођењу и уjедињењу српског народа.

То jе подстакло Његошеве противнике да крену у “ћераниjу великог песника”.

– Своjевремено jе jедан црногорски књижевних казао да Његоша треба ставити на хируршки сто, циљаjући на оно што ће, мало касниjе, отворено рећи са скупштинске говорнице jедан професор књижевности да jе Његош геноцидни песник. И jедан и други су хтели да кажу да jе дошло време да се коначно ослободимо културног и етичког концепта и кодекса коjи нам jе Његош завештао – каже за наш лист професор српског jезика Веселин Матовић. – И ево, то jе и учињено.

Црна Гора, тако jе у своjим школама ућуткала Његоша, главног сведока њеног отпадништва.

НОВИ ВАРВАРИ

– У МОЈОЈ Црноj Гори разапињу Његоша, черече га. Спустила се нека тама над родом Светог Саве, али неће ваљда ни то довека. Воле ови бедни, црни, кукавички остаци коминтерне да газе по свему што jе српска историjа и српски дух – каже за “Новости” песник Ранко Јововић. – Страшно jе гледати шта се ради. Овакве власти, коjа не поштуjе ни своjе претке, никад ниjе било колико се jа сећам, а сећам се дубоко. Не знаjу они ни ко jе Његош, ни ко jе Свети Петар, ни ко jе Марко Миљанов. Не знаjу, нису ни чули за славне српске воjводе Карађорђа, Мишића, Степановића…

БОЉЕ И ОСЛЕПЕТИ

КАКО примећуjе песник Јововић, под кровом ове Црне Горе нема много места, нити за Српску православну цркву, коjа jе вековима рађала и стварала Црну Гору, нити за оне чиjи су преци ратовали и гинули и сањали високу, етичку, његошевску Црну Гору.

– Видим црну Гору како се савиjа у рукама ових ништавила. Кад jе видим, боље да ослепим.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Његош, песник српске слободе – Jadovno 1941.

Заборавили заветни камен – Jadovno 1941.

Др Милош Ковић / историчар / – Славимо Термопиле, а одричемо …

Слободан Реметић: Ћирилица поделила судбину народа …