Душан Т. Бабић
21. X 1900. – 19. II 1974.
Душан (Томе) Бабић рођен jе 21. октобра 1900. године у фрушкогорском селу Ердевику. По завршетку основне школе у Ердевику похађао jе гимназиjу у Вуковару и Сремскоj Митровици.
Студира прево у Загребу, где постаjе секретар српског културно-уметничког друштва „Балкан“.
У Ердевику се жени Браниславом Костић, са коjом му се рађаjу синови Радоjе и Јован.
Почетком тридесетих година XX столећа уз кума др Јована Радивоjевића, касниjе бана Бановине дунавске, постаjе следбеник политичких идеjа Николе Пашића и Радикалне странке, чиjи jе посланик био у Скупштини Југославиjе. Потом оснива са групом ентузиjаста аутобуско предузеће.
Средином тридесетих година заснива и постаjе први председник „Соколског друштва“.
Води штампарско-издавачке послове у воjвођанскоj, Кораћевоj штампариjи и отвара сопствену књижару.
Божиjим промислом и игром случаjа преживљава 9. август 1941. године. Иако jе усташки „часник“ наредио да Душан Бабић буде убиjен, залагањем jедног Протестантског свештеника, Немца, члана „Соколског друштва“, бива пребачен возом у Србиjу. После три месеца заточеништва и његова породица му се придружуjе у Србиjи.
1945. године др Лебла ондашње власти постављаjу за председника Комисиjе за испитивање злочина нациста и усташа у Срему, а за помоћника одређен jе Душан Бабић. Након одласка др Лебла у своjу земљу, био jе председник поменуте комисиjе до 01. jануара 1947. године.
Постаjе, затим, директор филиjале Народне банке у Шиду. По укидању ове банке прелази у службу СДК у коjоj остаjе све до пензиjе.
На несрећу већи део документационе грађе и фотографиjа о злочинима над Србима у усташким логорима коjу jе Душан Бабић прикупио неки официри ОЗНЕ су уништили.
Умро jе 19. фебруара 1974. године