Спомен подручје Јасеновац налази се мање од десет километара од аутопута Београд-Загреб. Туда свакодневно прође више хиљада возила са српским регистарским ознакама. Мање од десетак се искључи код Новске и дође до обале Саве где се налазила најгрозоморнија фабрика смрти на тлу Европе у Другом светском рату.
Немачки концентрациони логори били су неупоредиво мање страшни од Јасеновца. Немци су убијали индустријски. Германски хладно слали су људе у смрт. Без ичега лично у страховитом злочину.
Усташка фабрика смрти била је сурова и крвава. Садистичка, лична. У њој су се сретали погледи убице и жртве. Маљеви, бајонети, србосјеци, крв, вриска.
Јасеновац је данас место где можете да чујете тишину. Сава се лењо ваља ка југу. На другој обали је Босна. Република Српска. Трава је покошена, чистином доминира Камени цвет. Споменик подигнут на не месту где је убијено више стотина хиљада Срба.
Комунисти су све сакрили
Јасеновац је далеко од онога што би требало да буде. То није место хрватског покајања. То није место ни српског ходочашћа. Комунисти су одлично одрадили свој посао. Уништили су остатке логора и подигли споменик који ничим не сугерише на страхоте које су везане за то место.
Ту су стихови поеме Јама, Ивана Горана Ковачића. Он је као Хрват том песмом осудио усташке злочине над Србима који су бацани у јаме. У време када је писао „Јаму“ није се уопште знало за страхоте Јасеновца.
Иначе, Ковачићеви стихови нису случајно изабрани. Њега су убили четници. Комунисти су покушали да ставе знак једнакости. Између злочина усташа и четника. У циљу братства и јединства.
Странци ништа не разумеју
Железничка композиција са сточним вагонима која је ту постављена требала би да дочарала страхоте мученика који су послати у Јасеновац. Локомотиву и вагоне поклонила је Словенија, али су они толико пропали да неће издржати још коју годину. Сунце и киша учинили су своје. Дрво је иструлило док је стаза од железничких прагова, која са насипа води до споменика, толико расклиматана да само најспретнији могу без бојазни да прођу туда. Прагови раде као клацкалице, криве се и испадају из лежишта.
И место са легендом која тумачи значење купола од земље где су се налазили логорски објекти исписан је само на „домаћем“ хрватском језику. Ни речи на енглеском, немачком, италијанском или неком другом језику који би био разумљив посетиоцима са стране.
Извор: МАГАЗИН ПОЛИТИКА