Раде Р. Лаловић: СТАЗАМА СРПСКИХ СТРАДАЛНИКА ЗА СЛОБОДУ

Могућности су велике јер су српска стратишта веома бројна, а за завршне разреде средње школе треба  по могућности уврстити и Јасеновац, и Јадовно, и Пивске Доли….

Пише: Хаџи Раде Р. Лаловић

Када се у Републици Српској средином друге деценије овога вијека почело у мањој или већој мјери, тише или гласније, како кад, говорити о његовању културе сјећања на српска страдања у двадесетом вијеку, а у оквиру наставних предмета српски језик и историја,  било ми је као тадашњем  школском надзорнику за српски језик у Републици Српској јасно да ће наставницима историје бити далеко лакше да ову наставну тему реализују јер је потребно само тачно изнијети историјске чињенице онакве какве заиста јесу.

Услов је један једини, а то је да наставници говоре истину и да „војску не заводе за Голеш планину“. Али када је ријеч о настави српскога језика ту је ствар веома сложена и вишеструко условљена.

Наиме, први услов је да постоје поетска свједочења о сроским страдањима и стратиштима, а онда да та поетска свједочења постану и доступна наставницима српског језика, па онда да ти исти наставници буду оспособљени да ту поезију тумаче и да се не плаше шта ће им ко евентуално приговорити, а таквих међу нама још увијек у извјесном броју има.

И  баш овдје почињу главни практични проблеми. Наиме, као тадашњи надзорник за српски језик знао сам да ће и када све то уђе у наставни програм наставници прво мене питати гдје су та књижевна остварења која свједоче о српским страдањима и како их интерпретирати.

У разговорима које смо у то доба водили са великим бројем професора и из школске праксе, и са универзитета сазнали смо поражавајуће чињенице да скоро нико не зна ни за једно поетско остварење са темом страдања у Јасеновцу, у Јадовну, у Пребиловцима, у херцеговачким и личким јамама, у Пивским Долима, у Велици на Чакору, у Старом броду на Дрини и тако редом.

Знало се само за Десанкину Крваву бајку и за Горанову Јаму. Ријетки су знали за још по коју пјесму и пјесника који је поетски свједочио о српском страданију. Одговори су били: Незнам. Нисам се тиме бавио; и слични.

Уз помоћ малог броја познавалаца поезије инспирисане српским страдањем и мукотрпним личним трагањем након извјесног времена сачинио сам поетску руковет ПРЕД СЈЕНИМА СРПСКИХ МУЧЕНИКА у издању ЦКИ Фоча и ОО СПиКД „Просвјета“ Фоча која је доживјела три издања, а онда сам приредио и зборник радова  СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ у коме је петнаестак младих људи заједно самном интерпретирало ову поезију.

Послије мог боравка у Јерусалиму на институту Јад Вашем крајем 2019. године објављена је и моја посебна књига есеја ПАМТИМ ДА БИХ ПОСТОЈАО у којој се као централни појављује есеј ИЗГРАДЊА ЛИЧНОГ И НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И КУЛТУРА СЈЕЋАЊА.

Након свега наведеног мислим да имам пуни легитимитет да с циљем унапређења његовања културе сјећања у школској пракси предложим један практичан модел који би сигурно дао одличне резултате. Наиаме, идеја је једноставна. Министарство просвјете Републике Српске треба да обавеже све основне и средње школе да сваке године ученици завршних разреда прије одласка на било коју другу екскурзију треба да учествују у дводневним екскурзијама под називом СТАЗАМА СРПСКИХ СТРАДАЛНИКА ЗА СЛОБОДУ. 

Та манифестација која би се завршавала оваквом екскурзијом би била брижљиво припремана и састојала би се не само од екскурзије на којој би наставници историје и српског језика ученицима код сваког посјећеног стратишта одржали пригодне историјске часове, него би и у школама били организовани пригодни програми за ученике на теме о српским страдањима и стратиштима.

Бићу слободан да овдје предложим двије могуће маршруте ових екскурзија са симболичним називом СТАЗАМА СРПСКИХ СТРАДАЛНИКА ЗА СЛОБОДУ. Наравно, овај приједлог је само могући модел тих маршрута без жеље да се он схвати као најбоље или једино рјешење.

Могућности су велике јер су српска стратишта веома бројна, а за завршне разреде средње школе треба  по могућности уврстити и Јасеновац, и Јадовно, и Пивске Доли….

1. маршрута

Музеј у Старом Броду код Вишеграда; Понор код Миљевине (Фоча); Корићка јама на путу Гацко – Билећа; Пребиловци

2. маршрута

Добојски логор смрти; Мотике; Шарговац; Доња Градина; Гарaвице  

Модел оваквих екскурзија је нпр. у Израелу апсолутно обавезан, јер ниједна екскурзија са ученицима у Израелу не може добити дозволу за реализацију уколико та група ученика претходно није посјетила Јад Вашем.

Вријеме је да од Јевреја понешто и научимо.