Удружење ”Јадовно 1941.” из Бања Луке, формирано 2010.године, на разне начине покушава да сачува успомену на страдања у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, претечи јасеновачког логора. Малобројни преживјели у тим логорима, пребачени су у Јасеновац и тако постали први затвореници највећег стратишта НДХ.
О поменутим логорима ни данас се не зна довољно, иако је према процјенама,за само неколико мјесеци у њима,живот изгубило 40 хиљада људи.
”Јасеновац-највећа спска трагедија” , на ту тему говорили су учесници емисије “Изазови” БН ТВ.
Дуго очекивани филма „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића и сценарисе Наташе Дракулић који говори о страдању Срба, Рома и Јевреја у логору Јасеновац, изазвао је велику пажњу и емотивне реакције гледалаца на друштвеним мрежама. Филм се гледао у тишини, уз сузе и поруке да се такви злочини не смеју заборавити и да се никада више не понове.
Преживјелих је данас мало, а једна од њих је Бранка Родић која је тада имала четири године, уз мајку и петогодишњу сестру била једна од многих који су завршили у логору.
Филм Дара из Јасеновца који говори о страдању дјеце у Јасеновачком логору, свједочи о тектонском земљотресу сјећања на злочин који је почињен од стране НДХ. Дара и дјеца приказана у филму постали су персонификација свега што се тамо десило,р екао је предсједник Удружења “Јадовно” Душан Басташић.
Драгоцјена свједочења преживјелих нису ушла у школске уџбенике, нити у туристичке обиласке, а Јасеновачких жртава дана се сјећамо само једном годишње, што није довољно.
Према процјенама, за само неколико мјесеци у логорима, живот је изгубило 40 хиљада људи.
Тачан број никада се неће сазнати, јер јасеновачка архива не постоји. Преживјелих је све мање и мање, каже историчар Жељко Вујадиновић.
Један филм, а безброј емоција које подсјећају да се овакви и слични злочини никада више не смију поновити, закључили су учесници емисије „Изазови“ БН ТВ.
Извор: БН ТВ