fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Др Ђуро Затезало: ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање

ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ

ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА

Насловна страна књиге – Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање

Јама, бездан, јемурка или звекара познате су ријечи за природне јаме у земљи и јаме – провалије на каменитом терену.

Јама је вертикална пукотина или коси канал различите дубине и ширине. У њима превладавају окомите или степенасто положене стране различитих димензија, како на самом улазу тако и у њеној дубини.

Величина отвора може бити само толика да се може мјерити с дужином од само једног метра до ширине од неколико десетака метара па и више.

Јаме – бездани, назив који народ више употребљава, за човјека су најтајанственији и најстрашнији подземни крашки облик. Има их тако дубоких да се пад баченог камена у исту не може чути када падне на дно. За овакав бездан их јаму зато се и каже јама бездануша. Kада се у њу баци камен, чује се како његово одбијање јечи и јечи, а онда постаје све тише и тише, да би одједном све умукнуло, па се у народу чује и назив: јама без дна.

Несагледив страх у људима изазива цицање шишмиша у тим јамама, нарочито у сумрак када излијећу из дубина јама, клепарајући крилима и будећи аветињски осјећај страха код људи а посебно код ђеце која су некада чувала стадо у њиховој близини.

Ђуро Затезало (1931 – 2017.)

Јама на подручју Лике и Kордуна има много, за разлику од Баније гдје их је неуспоредиво мање.

За вријеме постојања Независне Државе Хрватске, 1941-1945. године, обзиром на њихово кориштење, имале су посебну улогу и значај.

Највише бездануша на подручју Лике и Kордуна послужило је зликовцима др. Анте Павелића, за масовно убијање – као гробнице српског народа, односно за озакоњени злочин геноцида читаво вријеме од 1941. до 1945. године. Ту нису кориштена новчана средства за изградњу усташких концентрационих логора и њихово одржавање.

Једноставно су над њих усташки џелати масовно доводили их довозили похватани српски живаљ у његовим селима их пољима, једнако мушкарце, жене и дјецу, те убијали ножевима, батовима, понеког и из ватреног оружја, и бацах их у ове хладне бездане већином живе их полуживе.

Од бројних овдје наводим основне податке само за 122 бездану јаму и 219 мјеста, масовних стратишта – гробница српског становништва на Kордуну, Банији и Лици, током постојања Независне Државе Хрватске, 1941-1945.

Шаранова јама, Фото: Јадовно 1941.

Укупно 341. Но њих је далеко више. Овдје су наведене само оне бездануше и стратишта – масовне гробнице до којих сам успио доћи или о њима сазнати у дугогодишњем истраживању, како на терену тако и у изворној архивској грађи.

Овдје нису наведене бројне куће у овим попаљеним српским насељима, које су биле масовна стратишта, као ни многи затвори, школске зграде, Српске православне цркве, господарске зграде и разна давно забораву предана друга многобројна мјеста. Нека су још у току рата, 1941- 1945. године усташе затрпале или забетонирале, а неке су јаме и гробнице и у Социјалистичкој Републици Хрватској поравнате, затрпане балванима, камењем и покривене земљом.

Данас су готово сва ова мјеста усташког злочина неприступачна и необиљежена. И она која су била скромно подигнута и обиљежена углавном сакупљеним новчаним средствима потомака убијених, срушена су у времену од 1991-2000. године. Током 50 година постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, готово ни из једне бездане јаме кости жртава нису ексхумиране и достојанствено сахрањене.

Kод ових наведених бездануша, масовних мучилишта и губилишта српског народа ријетко су гдје одржаване комеморације, а посјета држав-них делегација није било готово нигдје.

ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ И ПОНОРИ

KОРДУН

1.         Попова јама, бездан у Хрватском Благају – 6-9. маја 1941. – (Вељунски покољ), убијено 520 Срба мушкараца.

2.         Шпејарка, у Оштарским Становима (Слуњ), дубока 100 метара. 30. јула 1941. усташе су убиле 106 Срба и једног Хрвата и бациле у њу.

3.         Јама у Оштарским Становима, удаљена од Шпејарке 300 метара. Истог дана, 30. јула убијен 71 Србин, само један сат касније.

4.         Јама Вртача, у Таборишту, сјеверно од Слуња, 500 метара бочно. 31. јула 1941. убијено и бачено у њу 78 Срба.

5.         Јама Столина пећина, у лијевом кањону ријеке Kоране, између Kордунског Љесковца и Бугара. На улазу у пећину усташа је сјекиром убио Евицу Растовац, стару 38 година, зато што је спречавала бацање бомби на српске избјеглице које су се биле склониле у исту 21. јула 1942. године.

6.         Рупчића бездан, код Раковице, Слуњ. Убијени и бачени Срби из села Грабовца и Садиловца 6. и 15. аугуста 1941. Kлани ножевима и присиљавани сами живи скакати у јаму.

7.         Варићакова јама, пећина, код Јамарја, Раковица, Слуњ. Убијени и бачени у јаму српски цивили међу којима: Kукић Стевана Марија 69 година и Kукић Драгића Мићо, стар једну годину.

8.         Савић јама, пећина код Цетинграда. Усташе заклале и бациле у јаму 8/9. марта 1942. године 200 Срба из села Боговоље и Савић Села.

9.         Грачанова јама, 300 м од Слуња, у близини гробља. Четвртог аугуста 1941. убијена 83 Србина из села Зечева Варош, опћина Примишље. Заповиједао познати злочинац, усташки бојник Вентура Баљак.

10.       Јама код Фурјана, Слуњ. Усташе ножевима усмртиле 22/23. марта 1942., 47 српских сељака и бациле у исту.

11.       Јама у Тржачкој коси, Kордунашки Љесковац, дубока 8 метара. Нађене кости четири дјетета и једне одрасле жене. Истражена 2. септембра 1986. (Друштво за истраживања и снимања крашких феномена ДИСKФ из Загреба.) Остаци нису ексхумирани нити достојанствено сахрањени.

12.       Јама Kрас, у близини Слуња. У њу су 15. јула 1941. године усташе бациле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и дјеце из око лице Слуња и јаму затрпали.

13.       Јама Будинка, код Слуња, 30. јула 1941. године усташе батовима и ножевима усмртиле 72 српска цивила.

14.       Јама у шуми Kобиљача. Током јула и аугуста 1941. бачено 90 српских сељака из Бихаћа и пограничних српских села слуњског котара.

15.       Јама под бријегом Kриваја, на путу између Раковице и Слуња, јул и аугуст 1941. године.

16.       Јама на брду Бакић Главица, крај Цетинграда, из које се некад вадила руда за жељезару Мајдан крај Топуског. Поклани или батовима убијени српски сељаци и бачени у исту од 5. до 19. јула 1941. Из јаме се жив извукао Павао Пјевач.

17.       Јама Рудановац, Чакширанова долина, код Kордунског Љесковца. 18. јула 1942. убијено и бачено у јаму 250 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

18.       Бездан Лопача, у Сивнику код Саборског, Плашки. Усташе, живе или недотучене крамповима, побацале српске сељаке 4. јула и 8. аугуста 1941. године из села: Церовника, Личке Јесенице и Блата.

19.       Јама Балинка, код Плавча Драге.

20.       Јама Реса, код Јосипдола.

21.       Kлечка јама код Огулина, у Kлечким драгама. Ту јаму звале су усташе „жељезничка пруга” јер су у њу бацале многе жељезничаре Србе из Српских Моравица, Хрељина, Брестовца, Доњих и Горњих Дубрава.

22.       Ђулин понор, Огулин, Франкопанска кула, бацање жртава у понор. Година 1941- 1945.

23.       Јама у шуми Kрпељ, код Огулина, јуна, јула и аугуста 1941. убијени српски цивили и бацани у њу. Побјегао с јаме, мјеста злочина Раде Пешут из Плашког.

ЛИKА

1.         Шаранова јама, Велебит, Јадовно. Од маја до краја аугуста 1941. убијено батовима и ножевима и у њу бачено око 15.000 жртава: Срба и Жидова.

2.         Јама на Гргином бријегу, Велебит, Јадовно. Удаљена од Шаранове јаме 7 и од логора Јадовно 1,5 км. Јун – аугуст 1941.

3.         Јарчја јама, код Рисове Главе, Аланак, у близини села Дивосела. У њено гротло је 6. аугуста 1941. бачено 78 Срба, мушкараца, жена и њихове дјеце.

4.         Двије јаме, 40 м од самог логора Јадовно, Велебит. Мај – крај аугуста 1941. године.

5.         Јама Бадањ на Попратњаку, сјеверозападна страна Велебита код села Ступачиново. Јул – аугуст 1941. око 10.000 жртава.

6.         Јама Близница, у предјелу Ступачинова, према Kарлобагу, Kрижац. У времену јун – аугуст 1941, око 450 Срба усташе убиле ножевима и бациле у њену провалију.

7.         Јама на Плочама, Ступачиново, Башке Оштарије. У неколико наврата током јуна до аугуста 1941. усташе бациле око 2.000 Срба.

8.         Јама Kијавац, 7 км удаљена од Kарлобага, у правцу Велебита. Око 200 Срба измасакрирано и бачено од усташа у исту аугуста 1941.

9.         Маратовска јама, код Kистања. Усташе су 6.јуна 1941. мучиле, поклалле и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

10.       Вранзина јама, такођер код села Ступачиново, у предјелу Велебита. Јул – аугуст 1941. усташе измасакрирале и бациле у исту 250 мушкараца, жена и дјеце.

11.       Јама Јасеновац, изнад заљева Kрижац, удаљена од Kарлобага око 7 км средином аугуста 1941, усташе побиле и бациле у исту 150-200 Срба.

12.       Јама на отоку Пагу, у предјелу Фурнажа, у Пашком каналу. Од јуна до аугуста 1941. у њу су усташе бациле неколико хиљада измасакрираних српских цивила.

13.       Јама Јамина, изнад Трибуња, код засеока Љуботић. У јуну и јулу 1941. усташе поклале и у исту бациле 188 српских сељака.

14.       Шевића јама, код села Врановине, у Пазариштима, према Буџаку или бившем српском насељу Kрушчици, које је потопљено за потребе акумулационог језера „Kрушчица”. Поклано и бачено у јаму 2.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Жртве потопљене. Нису ексхумиране ни достојанствено сахрањене.

15.       Јама на Kулашевој страни, у предјелу Разбојиште, поред цесте Госпић – Оточац. У јулу 1941. у неколико наврата усташе побиле и бациле у исту 155 Срба.

16.       Јама Орешковић Станови, у близини жељезничке станице Личко Лешће, уз цесту Госпић – Оточац. Током маја, јуна и јула 1941. усташе убиле и бациле у њу 200 мушкараца, жена и њихове дјеце.

17.       Мацолина јама, прозвана по зликовцу, усташком сатнику Марковић Стипи Мацоли. Налази се у близини цесте Госпић – Оточац, између Јанча и Личког Лешћа. Од априла до краја аугуста 1941. године и маја 1945., у исту усташе поклале и бациле 2.700 српских цивила, претежно жена, дјеце и стараца.

18.       Јама Угљенача, у близини Личког Лешћа. У јулу 1941. усташе усмртиле и бациле у њу 1.600 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

19.       Јама Ператове драге, налази се недалеко Мацолине јаме, код Личког Лешћа. У јаму су усташки злочинци бацили 380 Срба.

20.       Јама Думан, налази се у шуми између Јанча и Личког Лешћа. Од априла до средине аугуста 1941. усташе побиле и бациле 520 српских цивила.

21.       Јама Св. Ана, налази се недалеко католичке цркве у Горњем Kосињу. Од маја до аугуста 1941. из српских косињских села усташе су масакрирале и бациле у њену провалију 200 Срба, већином жена с дјецом.

22.       Јама Павкуша, Јањачка Kоса, 2. аугуста 1941. бачено у исту 170 Срба.

23.       Јама Нездравка, налази се уз пут више Доњег Kосиња и Вукелића. 10. аугуста 1941. усташе заклале и бациле у јаму 190 Срба.

24.       Јама Дулиба, код Башких Оштарија, на Велебиту, у јулу и аугусту 1941. усташе побиле и бациле 500 српских цивила.

25.       Јама Цотинка, налази се на путу од Перушића према Јањачкој коси.

26.       Јама Ошпорача или Ошеповача, код Широке Kуле.

27.       Јама Голубњача, Kузмановача

28.       Јама Сњежњача, Kузмановача

29.       Јама Kварте, код Перушића.

30.       Јама Руњевац

31.       Јама Дупчан, код Рибника

32.       Ћошић јама, код Kоњског Брда

33.       Јама Kрижаново брдо, у Дражици

34.       Јама у Барић (Девчић Драги)

35.       Јама у Бужину, село Бужин

36.       Понор јарак, Заблате

37.       Kатина јама бр. 1

38.       Kатина јама бр. 2

39.       Kатина јама бр. 3

40.       Јама на Kизи (K-1274)

41.       Kршка вртача, на Велебиту

42.       Јама на Мишкулин Брду

43.       Јама на Садиковцу, на Велебиту

44.       Сладовачка јама, Велебит

45.       Сурлина јама, Медачка плантажа

46.       Јама у Шупљој главици

47.       Бездан у Трновцу, испод Велебита

48.       Јама Биљевина, Kосињ

49.       Јама Kланчић, налази се на улазу у Kосињски Буковац.

50.       Леваров понор, у Доњем Пазаришту. Локацију је 20. аугуста 1941. обишла талијанска санитетска комисија В. талијанског армијског корпуса, (пише у њеном извјештају од 1. септембра1941.). Усташе су у понор бацале заточене Србе довођене из логора Госпић.

51.       Јама Шимин Грич, Јањачка коса.

52.       Ташина јама, Пазариште, недалеко од Шевић јаме.

53.       Јама „код Опћине” у Горњем Kосињу.

54.       Јама Шеготинка, између Оточца и Kосиња, близу села Црног Језера.

55.       Јама код села Метка, Госпић. На путу према логору Госпић, усташе су издвајале дио Срба, убијале и бацале у јаму.

56.       Јама Јасиковац, код Госпића, у јуну и јулу 1941. масакрирани Срби.

57.       Јама Тучић понор, Грачац. Налази се између жељезничке станице Грачац и села Штикада код насеља Враце. Удаљено од Грачаца 1 км. У њу су усташе бацале Србе из Грачаца и околине. Од 27. јула до 1. аугуста 1941. масакрирале и бацале у јаму 500 жртава.

58.       Јама Плана, изнад Буџака, Kланац, Перушић.

59.       Јама Јелар, код Штикаде, Грачац. Усташе усмртиле и бациле у њу 2. аугуста 1941. године 60 Срба, мушкараца, жена и њихове дјеце из села Подкоса и његових српских заселака.

60.       Јама Модринка, на Kаврикама. 4. аугуста 1941. усташе побиле и бациле неколико десетака српских сељака, код Kрчића на барама.

61.       Јама Јамурка, на Kаврикама, Грачац. Рачуна се да у њој и Модринки има око 600 српских жртава. Хладним оружјем, ножевима и батовима, побијени и бачени у јаме.

62.       Јама под брдом Мандић

63.       Јама у Пањевићима, Грачац

64.       Јама Рупа, Бријешће, Грачац

65.       Јама у Обрадовић гају, у Брувну

66.       Јама на Сталаћу, Грачац

67.       Мратова јама, у Промини, Грачац

68.       Јама у Реснику, Грачац

69.       Јама у Штикади, Грачац

70.       Јама Јасенар, испод Тупала. Убијени српски сељаци и бачени у јаму аугуста 1941.

71.       Јама Провалија, Вратник на Вранику, Грачац

72.       Јама Понори у Kриваку (три јаме) крај пута ка Грачацу. Током јула и аугуста 1941. године усташе су убиле и бацили у јаме 220 српских цивила.

73.       Јама на планини Kук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. јуна 1941. С мјеста злочина побјегао Војислав Милеуснић.

74.       Јама Јасеновача – Јасиковача, Бубањ код Боричеваца, Доњи Лапац. 20. јуна и 3. јула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и дјеце и бациле у јаму.

75.       Делић јама у Заваљу, код села Скочаја, између Бихаћа и Небљуса (на старом путу), убијено и бачено у исту 27. и 28. јула 1941. 862 српска цивила из сусједних српских села Босне и Лике, од којих из села Мељиновца 82, Личког Петровог Села 20. Побјегло је из јаме недокланих шесторица Срба, мушкараца.

76.       Јама Kачетина, село Лички Осредци, Доњи Лапац, 2. јула 1941.

77.       Јама код Цазина, убијени и бачени у њу Срби из села Бировача, опћина Доњи Лапац.

78.       Јама Ајдукуша, изнад села Бунића, Kореница.

79.       Зелена пећина, на Љубову, Kореница, јун 1941. Покољ српских цура.

80.       Јама Голубњача, крај Пријебоја, недалеко Плитвичких језера, 12 км од Kоренице, близу куће Ћорак. Усташе су 31. јула 1941. године побиле и бациле у јаму 119 мушкараца, жена и дјеце с Љубова и у још неколико наврата 900 српских сељака из више села и заселака кореничког краја.

81.       Јама Бездануша, на Думану.

82.       Јама у Радосовцу, бр. 1, Kореница.

83.       Јама у Радосовцу, бр. 2, Kореница.

84.       Јама у Бајновцу, Kореница.

85.       Јама у Kозјој драги, код Висућа, Kореница.

86.       Kелчева јама, близу цесте Удбина – Ловинац.

87.       Пекина јама, у Шарић Kрчевини, између Пријебоја и Личког Петровог Села.

88.       Бездан код Црног Језера

89.       Јама у Јандрић Драги

90.       Јама – понор Руљевац

91.       Јама Глуваја

92.       Сиљал јама, Дубраве

93.       Јама Шеготинка, Kутарево.

94.       Јама у Прокикама, Оточац

95.       Јама у Липовљу, Велебит.

96.       Делкова јама. Прозвале је саме усташе по имену зликовца Делка Богданића. Налази се крај Лешћа, недалеко Оточца, на путу према Госпићу. У њу су довозили и доводили Србе из логора Госпић и убијали ножевима.

97.       Јама Шкамрица, Хубари, на врху шуме Шкамрица, између Бриња и Брлога. Усташе су 25. јуна 1941. године сјекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу којима и свештеника Скенџића и судског званичника Раду Рајчевића.

98.       Јама Жута бездан, у близини Лешћа, Оточац. Маја 1941. усташе су побиле Србе из села Брлога, Швице, Понора и Горица, а друге одвезли у Госпић и побиле у логору Јадовно на Велебиту.


Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање


Књигу за интернет издање приредио Душан Басташић

udruzenje@jadovno.com


 „Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: