Индепендент: Фашистички покрет у Хрватској поново у успону

Током Другог светског рата, домаћи фашистички покрети широм Европе придружили су се нацистичкој Немачкој у вршењу геноцида и злочина против човечности над мањинама у њиховим земљама.

Хрватска усташка организација била је један такав покрет, пише британски Индепендент наводећи да је у тој земљи на делу историјски ревизионизам који усташки покрет често представља као патриотски.

У такозваној Независној Држави Хрватској, нацистичко-марионетској држави створеној 1941. године, фанатично-националистички покрет усташа на чијем челу је био Анте Павелић свирепо је убио стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја, као и многе Роме и хрватске антифашисте.

Већ неко време сведоци смо раширеног покушаја рехабилитације усташа карактеришући њихов покрет и његове чланове као патриоте, а не као хладнокрвне убице и ратне злочинце. Ово је фалсификовање историје, погоршано чињеницом да се слични сценарији одигравају широм источне и централне Европе, пише британски Индепендент.

Ипак, величање усташа у Хрватској, често уз прећутну, ако не и подршку власти, истиче се као најокрутнија манифестација таквог злоћудног историјског ревизионизма.

У време када Американци уклањају и руше споменике људима који су подржавали ропство, већи део хрватског друштва прави се да је несвестан стравичних злочина које су у његово име починиле усташе.

Да би извршили своју геноцидну шему, усташе су успоставиле мрежу концентрационих логора, злогласних по својој бруталности који су упоредиви с варварством немачких логора смрти, наводи у тексту Индепендент.

Најзлогласнији од њих био је Јасеновац, често називан и „Аушвицом Балкана“, где је, према америчком Меморијалном музеју Холокауста, брутално убијено између 77.000 и 104.000 Срба, Јевреја, Рома и хрватских противника усташког режима.

Спомен-обележје Јасеновац идентификовало је 83.145 жртава које су тамо погубљене.

Па ипак, екстремистички десничарски елементи у Хрватској годинама покушавају да уклоне везу између Јасеновца и усташа.

Јаков Седлар, контроверзни хрватски филмски стваралац, 2016. године снимио је документарни филм под називом „Јасеновац – истина“ који је Јасеновац представио као бенигни радни логор чији је број жртава био знатно преувеличан.

Забава? У Јасеновцу?

Након што је присуствовао премијери филма, Златко Хасанбеговић, тадашњи екстремнонационалистички хрватски министар културе, изјавио је да је „ово најбољи начин да напокон осветлите низ контроверзних места у хрватској историји.“

Хрватски новинар Милан Ивкошић написао је 2018. године у Вечерњем листу да, иако су услови у Јасеновцу можда били тешки, „у кампу је било забаве. Било је спортских мечева, посебно фудбалских, концерата, позоришних представа…“

У интервјуу за Амерички меморијални музеј Холокауста, који је снимао сведочења преживелих затвореника концентрационих логора, бивши јасеновачки затвореник Мило Деспот описао је како је усташка јединица одвела више од 100 српских девојака у баржу, наредила им да скину одећу и потом их зграбила за косу, заклала их и лешеве бацила у реку.

У другом сведочењу, Мара Вејновић је рекла да је видела како су усташе убиле групу деце отровним гасом у једној јасеновачкој бараци.

Једнако је забрињавајућа и раширена употреба усташког поклича „за дом спремни“, што је био усташки еквивалент нацистичком поздраву „зиг хајл“.

Пример је и непрестана контроверза око Марка Перковића, популарног ултранационалистичког хрватског певача познатог под називом Томпсон, који је годинама користио усташки поздрав „за дом спремни“ током својих наступа, али без санкција.

Недавно је Суд високих прекршајних пресуда у Загребу пресудио да Перковићева употреба овог фашистичког поздрава не крши јавни ред и мир.

Хрватски уставни суд је након тога поновио да је „за дом спремни“ усташки поздрав Независне Државе Хрватске и да је његова употреба у нескладу с хрватским уставом.

Чињеница је, међутим, да хрватске власти углавном затварају очи на употребу усташке терминологије не само у савременој култури земље већ и шире, у хрватској политичкој мисли.

С друге стране, хрватски председник Зоран Милановић показао је политичку храброст и интегритет у јавном супротстављању и осуђивању било какве легитимизације усташа.

Реагујући на бес десничарских елемената и министра хрватских бранитеља, Милановић је позвао на уклањање плоче „За дом спремни“ у граду надомак Јасеновца.

Председник Милановић је такође напустио церемонију обележавања хрватске војне акције „Олуја“ 1995. године, када је неколико учесника носило мајице с усташким слоганом.

Дошло је време да међународна заједница гласно и јасно проговори против било каквог величања или рехабилитације оних покрета и појединаца који су починили неке од најгрознијих злочина у историји.

Немачка је забранила симболе своје нацистичке прошлости. Хрватска сада мора ефикасно забранити и процесуирати све евокације усташа, закључује се у тексту који је објавио британски Индепендент.

Извор: РТС