Представљена монографија „Алојзије Степинац: Држава, црква, надбискуп (1934-1941)“

Према речима излагача, монографија, која је настала истразивачким радом аутора, бави се животом надбискупа, његовом личношћу, политичким деловањем, историјским контекстом и дешавањима тога доба.

Никола Жутић, научни саветник и један од аутора дела, истакао је да су он и његов колега Димић књигу посветили њиховом професору и ментору Бранку Петрановићу.

– Пре две године позвао нас је председник Српске академије науке и уметности и замолио да у краћем обиму напишемо студије о Степинцу за потребе црквене комисије коју је формирао папа Фрањо са намером да се у цркви политичка, културна и верска делатност Степинца, који је био у процесу „производње“ за свеца, расветли. Од тог импулса колега Жутић и ја смо почели да пишемо ову студију – објаснио је историчар Љубодраг Димић.

Он је указао да су, у процесу стварања ове књиге, његов колега Жутић и он повукли „координатни систем и ставили, са једне стране клерикализам, а са друге хрватско државно право. У том координатном систему хронолошки се појављује једна тачка – Алојзије Степинац“.

Димић је истакао да су подаци до којих су аутори дошли указивали да Степинац, како каже, „у једно тако озбиљно време, није требао да буде, на тако озбиљном месту, са тако мало савести“.

– Почела је да се гради прича која га приказује у том координантном систему унутар једног вемена. У ђачком добу ништа га није одликовалио за то место, али је одлазак у Германику био пресудан. Kако су нас хрватске колеге обавестиле, Степинац је у својој генерацији био најгори ђак. Показало се да он није био претерано склон изучавању филозофије, ни теологије, иако је из Германике изашао са титулом доктора наука из тих дисциплина – казао је Димић и додао да је Степинац био више расположен да време проводи у неком ручном раду и стварима које су га више занимале, него само учење.

Међутим, оно што су код њега, према Димићевим речима, сви примећивали, јесте изузетна дисциплину и верска фанатичност.

– Иако је био у животном добу које га није препоручивало за тако високу функцију, он је 1934. не само постао први човек Бискупске конференције, већ и фигура око које су почели да се сабирају сви они који имају екстремно националне погледе и који нису гајили много љубави за Југословенску државу – констатовао је Димић.

Заједнички именитељ без свеца Степинца

Kомисија коју је формирао папа Фрањо изнела је изузетно озбиљне аргументе о Степинцу, а резултат тога је једно писмо, како су нас обавестили из Српске православне цркве, које је стигло од папа Фрање – рекао је Димић и додао да у писму стоји да ће „Алојзије Степинац дочекати божје време“. Шта то значи – вероватно да за живота овог папе његов процес неће бити даље покретан. Сви који познају Ватикан знају да та одлука није последица српских историчара, али је добар повод да папа Фрања стави на страну питање канонизације Степинца у тренутку када геополитички и геостратешки надире ислам, како би хришћански свет могао да нађе неки заједнички именитељ, који ће бити много лакше пронађен без свеца Степинца“, указује Димић.

– За неке је Алојзије Степинац светац, за неке злочинац. За једне јунак пред комунистичким судом који изјављује „Моја савест је чиста“, за друге је духовни покровитељ усташког геноцида над Србима. За врсне историчаре попут Димића и Жутића Степинац је историјска личност која мора бити објашњена „ својим веменом“ – истакао је Борис Беговић, економиста и професор Правног факултета.

Он је указао на то да је ово књига о окружењу у коме је Степинац доносио одлуке, али и о томе какав је човек био и какве су биле његове одлуке. Беговић сматра да је ова књига вредан историографски документ. Истиче да је писана јасним стилом, заснованим на обилним примерима примарних и секундарних историјских извора и да читаоцу нуди не само јасне недвосмислене и добро образложене закључке, него и обиље матерјала за накнадна размишљња. Она говори о историјској личности и његовом времену, али и о феноменима нетолеранције, искључивости и бескрупулозности.

– У време објављивања ове књиге још увек није извесно да ли ће Степинац бити канонизован. За оне који једног дана буду доносили ту одлуку налази ове књиге биће незаобилазни, како би им савест заиста била чиста – истакао је Беговић.

Аутор: УНА МИЛЕТИЋ

Извор: ДАНАС.РС