Туча у Јеврејској општини Београд

Део чланова затворен у канцеларијама, други део у сталном заседању, туча у ходнику и долазак полиције: тако је изгледао јучерашњи дан у згради Јеврејске општине Београд (ЈОБ) на Дорћолу. Нарушени односи међу члановима ЈОБ, који тренутно има двоструко руководство, јуче су кулминирали и прерасли у физички обрачун у холу зграде општине у Улици краља Петра.

Судећи по снимку сигурносних камера који је јуче окачен на „Јутјуб”, нешто пре поднева дошло је до расправе четворице људи, а онда и туче између двојице присутних. Снимак нема тон, па није јасно због чега је до сукоба дошло.

Овом инциденту претходио је улазак чланова привремене управе ЈОБ у зграду општине. Иако су за недељу, 3. март, заказани избори за новог председника Јеврејске општине Београд, привремена управа одлучила се да преузме руковођење општином на овај начин. Како су нам објаснили, у изборима нису ни желели да учествују, јер сматрају да ће бити нефер и нерегуларни, а уласком у канцеларије поступили су у складу са одлукама ванредне скупштине од 2. децембра. На тој скупштини опозван је садашњи председник Данило Медић, као и чланови Општинског већа и Надзорног одбора ЈОБ, а изабрана је привремена управа, за чијег је председника изгласан Дубравко Вајић.

Чланови привремене управе, како је у разговору за наш лист објаснио један од њих, Бране Поповић, јуче рано ујутру ушли су у канцеларије ЈОБ, а у тренутку нашег разговора њих двадесетак било је затворено у просторијама на другом спрату зграде.

– Нисмо обијали браве, сви имамо кључеве, сви смо чланови Јеврејске општине Београд и ушли смо у нашу општину. Данило Медић поставио је на улаз у зграду приватно обезбеђење које никоме не дозвољава да уђе и претпостављам да ни нама, када бисмо изашли одавде, не би био омогућен поновни улазак. Звали смо полицију да уклони приватно обезбеђење са улаза, они су два пута долазили и рекли, приликом последњег нашег позива, да више неће долазити. Ово се изродило у нешто што ми никада нисмо желели, што је потпуно ван свих наших принципа и свега иза чега стојимо – рекао је наш саговорник.

Он наводи да је дан после одржане ванредне скупштине одлука о смени садашњег руководства и избору привремене управе прослеђена Савезу јеврејских општина Србије, који је ту документацију предао Министарству правде, како би у Регистар цркава и верских заједница била уписана нова управа ЈОБ. То се, међутим, до данас није десило. Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је пре неколико дана да ће одлука у вези са ЈОБ бити донета врло брзо, али када министарство буде имало документацију и од друге стране и када буду имали све елементе на основу којих могу да донесу одлуку.

– Министарство правде није обавило свој посао и уписало нову управу у регистар, а како је истекао законски рок од два месеца за њихов одговор, сматра се да су подаци промењени – истиче наш саговорник.

Иначе, привремена управа недавно је позвала оне који су присуствовали ванредној скупштини, а било је укупно око 230 људи, да у недељу дођу „у што већем броју у своју општину, не да бисмо гласали за председника ЈОБ и управу, већ да бисмо потврдили своје одлуке донете 2. децембра на Ванредној скупштини и да бисмо коначно ставили тачку на срамну годину за нама”. Тај позив је јуче опозван. Чланови привремене управе кажу да су хтели да избегну инциденте и физичке окршаје, попут оних до којих је јуче дошло.

Током јучерашњег дана Веће Јеврејске општине Београд обавестило је своје чланове да је дошло до упада у просторије ЈОБ, као и да су Веће и Надзорни одбор у сталном заседању „до разрешења нелегално настале ситуације”.

Дугачка је листа свега што завађени чланови јеврејске заједнице замерају једни другима, а што је довело до тога да и кровна организација, Савез јеврејских општина Србије и по броју чланова највећа Јеврејска општина Београд имају два руководства која се међусобно оспоравају, па и судски споре. Један од највећих камена спотицања, ипак, јесу средства која јеврејска заједница добија по Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника. И једни и други међусобно се оптужују за нетранспарентно трошење новца које Савез и јеврејске општине добијају из државног буџета по овом закону, а реч је о 950.000 евра годишње.

Да подсетимо, овај закон, јединствен у Европи, ступио је на снагу 2016. године. У њему се наводи: „Изрази употребљени у овом закону имају се тумачити искључиво као изражавање саосећања, солидарности и разумевања Републике Србије за страдање јеврејског народа на њеној територији током непријатељске окупације од 6. априла 1941. године до 9. маја 1945. године”. У том периоду страдало је више од 80 одсто јеврејске популације у Србији.

Аутор: ЈЕЛЕНА ЧАЛИЈА

Извор: ПОЛИТИКА