Бојан Панаотовић: Не треба да проливамо крв , не требају нам нови Јасеновци, Јадовна и Сребренице

У четвртак 28. фебруара, у галеријском простору Архива Војводине у Новом Саду, представљен је први број часописа „Трагови“, листа за „српске и хрватске теме“.

О часопису, који је у издању Архива Срба у Хрватској у Загребу, говорили су: др Небојша Кузмановић – директор Архива Војводине, проф. др Дејан Јовић – главни уредник часописа, Милан Радановић – извршни уредник часописа „Трагови“ и Бојан Панаотовић – директор Културног центра Новог Сада.

Часопис Трагови покушава да се кроз хуманистички, транснационални и глобални приступ супротстави аматеризму и политиканству у обради српских и хрватских питања. Први број часописа у Загребу појавио се крајем децембра прошле године, а излазиће два пута годишње. Припрема га двадесеточлана редакција.

У поздравној речи, директор Архива Др Небојша Кузмановић изразио је задовољство поводом великог интересовања за први број часописа „Трагови“ који издају Срби у Хрватској у оквиру Српског народног већа у Загребу.

– Као човек који води порекло из данашње Хрватске, из Боботе код Вуковара, наравно да осећам све ове проблеме који су заступљени у овом часопису. Не могу да се отмем утиску да је 20. век ипак само једно од столећа у односима Срба и Хрвата, а ти односи трају и више од хиљаду година и обавезују нас да и на други начин, а не само кроз сукобе, анализирамо међусобне односе  – казао је Кузмановић.

Главни уредник Трагова др Дејан Јовић, универзитетски професор,  аналитичар и доктор политичких наука који се првенствено бавио анализом распада Југославије, рекао је да се идеја др Драге Роксандића о сличном часопису у Загребу први пут појавила пре око 25 година, али тај часопис у тим околностима није имао ни превише смисла, ни подршке, али да је 30-ак година од ратних дешавања временски период који је довољан чак и за врло конзервативне институције да се окрене нови лист у истраживањима.

– У овом времену, српско-хрватски односи више нису централно питање ни за Србе, а ни за Хрвате. За Србе, чини ми се, сада су важнији односи са Албанцима и са БиХ, а за Хрвате, у оквиру ЕУ, са неким другим народима. Стицајем несрећних деведесетих година, у Хрватској је број припадника мањина са 21 одсто сведен на 7,5, а број Срба са 11,2 на 4,5 процената – навео је др Јовић, истичући да је парадоксално и срамотно и за српску и за хрватску заједницу да се данас о нашим темама пише више изван наших земаља.

Милан Радановић – извршни уредник часописа „Трагови“ представио је садржину првог броја „Трагови“ у којем је уводник др Јовић, затим студијски текст архивисте Димитрија Бирача о привредном развоју Вуковара, који је највећи привредни развој имао у периоду СФРЈ. У часопису је и сведочење Богдана Петровића, најстаријег преживелог логораша из концентрационог логора Јасеновац, као и низ других тема.

Бојан Панаотовић, директор Културног центра Новог Сада и социолог, нагласио је да овај часопис „Трагови“ треба да допре до историчара, геополитичара, политиколога, филозофа, људи запослених у КЦНС и Архиву Војводине „да прочитамо, нешто научимо и да постанемо бољи људи, бољи Срби и Хрвати након тога“.

– Не треба да проливамо крв, да се светимо, не требају нам нови Јасеновци, Јадовна и Сребренице, него нам требају мир и суживот. Обичном, просечном Хрвату треба објаснити да није питање неговања мржње и шовинизма само теоријско, апстрактно и политичко питање. Треба да негујемо суживот, да живимо као два нормална суседа. Тамо где два суседа добро сарађују, постоје просперитет, заједништво и дух нормалности – казао је Панаотовић.

Извор: КЦНС