Гебелс крстио дивизију

Главни пропагатор Трећег рајха хвалио се да добро познаје Балкан. „Скендербег“ само у етничким границама „Велике Албаније“

Нојбахер није имао много поверења у националистичку балистичку организацију „Бали комбетар“ која се стварно борила на страни Немаца, али је у исто време одржавала и везе са савезницима, САД и Великом Британијом. Обећали су да би се у случају савезничке интервенције окренули против Немаца.

Припреме за формирање добровољачке 21. СС-дивизије „Скендербег“ увелико су напредовале. Када је подсекретар у Министарству иностраних послова Албаније Вехби Фрашери посетио Берлин, постигнут је и договор о униформисању ове јединице. Нојбахер је захтевао да се обука дивизије обавља на самом Косову, што је и усвојено.

Како је планирано, требало је да се формира један самостални СС-корпус, састављен од две брдске стрељачке дивизије. Потом је бригадефирер Фицтум добио инструкције за формирање 21. СС-дивизије „Скендербег“. Из тих разлога 7. маја 1944. године у Тирану је пребачен 13. пук из СС-дивизије „Ханџар“, који ће послужити као језгро 21. СС-дивизији „Скендербег“. После неколико дана Фицтум обавештава Главну управу СС да је код ослобођених ратних заробљеника испољено велико расположење за ступање у дивизију „Скендербег“.

Дивизија „Скендербег“ је формирана, али до формирања друге није никада дошло, као ни до замишљеног корпуса.

Нацисти су још у првој половини 1943. године формирали добровољачку 13. СС-дивизију, познату као „Ханџар дивизија“, састављену од муслиманског и албанског живља. Припадници ове дивизије упућени су одмах по формирању на специјалну обуку у Немачку, а затим и у Француску. Они су били познати по терору и злочинима над недужним становништвом, нарочито у Босни. Име дивизији „Скендербег“ дао је лично Гебелс, који се хвалисао да је добар познавалац историје свих балканских народа.

За стационирање ове јединице одређено је Косово и Метохија са командним местом у Призрену. Формално је била потчињена МУП Албаније, мада је комплетан командни састав био немачки.

Извори упућују да је људство за ову дивизију углавном ангажовано са подручја Пећи, Призрена, Приштине и Дебра, а нешто касније из Тетова и дела Јужне Србије. Приликом саслушања Бедри Пејани је изјавио да је у пролеће 1944. године код њега дошао префект Призрена Шаћир Цури и рекао му да је од МУП Албаније добио акт поверљиве садржине, у коме председник владе наређује да се на Косову формира СС-дивизија „Скендербег“.

ПРИСТАЛА И ТИРАНА
Регентска влада Албаније у почетку није хтела да званично пристане да се формира дивизија, али је касније ипак у том циљу ангажована и званична албанска политика. На разговорима у Берлину постигнут је споразум између Вехби Фрашерија и представника СС, да албанска влада обезбеди законске услове за регрутовање четири годишта од 1920. до 1924. године. Планирано је да се тиме обезбеди око 50.000 војника за СС формације.

Пејани је на саслушању прећутао да постоји његов лични захтев, као председника Централног комитета Друге призренске лиге, упућен вођама Трећег рајха. У једном документу, упућеном из Тиране, између осталог пише да је на основу договора Друге лиге и албанске владе са немачким војним властима предвиђено формирање дивизије „Скендербег“.

Циљ њеног формирања је очување „слободне територије“ те да из тих разлога мора бити састављена од Албанаца и Муслимана. Због тога је упућен позив свим префектурама, нонпрефектурама и градским општинама, да одмах приступе прикупљању добровољаца.

Дивизија „Скендербег“ по одлуци, није могла напустити етничке границе „Велике Албаније“.

Пошто нису могли да одвоје више снага за југословенско ратиште, Немци су позвали у помоћ квислиншке оружане формације. Образовано је шест таквих дивизија са домаћим људством у немачким униформама и под немачком командом. Обука више од 110.000 војника обављана је у Аустрији, Француској и Немачкој.

То су биле: Седма СС-дивизија „Принц Еуген“, коју су сачињавали Немци такозвани фолксдојчери насељени у Југославији, углавном у Банату. Дивизија је формирана још 1942. године и кроз њу је прошло преко 40.000 лица. Друга је била 369. СС-легионарска „Вражја“ дивизија. У њој су 60 одсто били Хрвати и 40 одсто муслимани из НДХ и Немци као језгро. У ствари, у јесен 1941. године образована је 369. СС-легионарска пуковнија са 5.000 људи, а после мобилизације 1942. године настала је поменута дивизија са око 20.000 војника. Ова дивизија је у току пете офанзиве у Босни и Херцеговини починила много злочина и учествовала у покољу рањеника јула 1943. године у Шековићима.

Овим по злу познатим формацијама прикључена је 1943. године 373. легионарска дивизија „Тигар“, формирана углавном од Хрвата. И 392. пешадијска „Плава“ дивизија, формирана је такође углавном од Хрвата. Она је по завршеној обуци у Аустрији стигла у Југославију јануара 1944. године и деловала на подручју Лика – Горски котар – Кордун.

НАРУЏБЕНИЦА
Књига „21. СС дивизија Скендербег“ може да се наручи на:

Удружење писаца ПОЕТА, Радничка 5Д/1, 11030 Београд,

телефони: 011/254-5872 и 062/252-598

Тринаесту СС „Ханџар“ дивизију сачињавало је 60 одсто муслимана из Босне и Херцеговине и 40 одсто, односно 8.000 Албанаца са Косова и Метохије. Њено бројно стање износило је око 19.000 људи, али је касније допуњавана муслиманима из Босне. Била је позната по злочинима у Источној Босни и Срему.

У састав 21. СС-дивизије „Скендербег“ ушло је око 10.000 Албанаца са Косова и Метохије. Позната је по низу злочина над недужним становништвом, а посебно по покољу деце, жена и стараца у долини Лима 1944. године, од Чакора до Андријевице.

Заједничко за дивизије формиране од југословенских грађана било је што су уништене на југословенском ратишту. Оне су и раније трпеле многе поразе, али су увек допуњаване новим људством. Тако је, на пример СС-дивизија „Принц Еуген“ у Нишкој операцији преполовљена. Због честих и великих губитака ова дивизија је више пута реорганизована.

(Наставиће се)

Аутор: Павле Џелетовић Иванов

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане вијести:

Гестапо нуди државу!

Молба моћном Химлеру

Фирер обукао логораше