Затирање Срба у Хрватској (22): Паклени план Загреба

У обимном, научном раду „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011.“, који анализира 130 последњих година пописа становништва у Хрватској, најпризнатији живи српски научник у Хрватској, професор Светозар Ливада је конкретним примерима оправдао веома суморан наслов књиге.

Својеврстан је закључак да су на демографски слом Срба у Хрватској утицали Први и Други светски рат, а да је „завршни ударац“ уследио после 1991. године.

Прогони, клања, колонизација

– Дугорочни тренд опадања броја и удела Срба у Хрватској евидентан је још од краја Првог светског рата. Од 1941. приметна је континуирана политика према Србима у Хрватској: Павелићеви прогони и, каснија клања, наставили су се колонизацијом и завршили се Туђмановим прогонима. Међутим, све до пописа 1991. удео Срба је споро опадао, упркос евидентним прогонима, организованим пресељењима и убиствима за време Првог и, нарочито, Другог светског рата. Преломни моменат десио се у последњој декади двадесетог века, када је удео Срба смањен за скоро три пута у односу на почетак те декаде – наводи Ливада и додаје да су подаци из последњег пописа становништва одржаног 2011, показали да у том, преосталом уделу Срба у Хрватској, преовлађује остарело становништво.

– Зато пројекције до 2051. наговештавају свођење удела Срба на само 2,4 процента, док њихова старосна структура указује на потпуно одсуство икаквих могућности за даљу репродукцију – аларамантан је податак који износи овај стручњак.

У овој књизи, Ливада се бавио том пројекцијом као најзначајнијим сегметном представљања демографских, социјалних и економских праваца будућег кретања становништва једног простора.
– Анализа у овом раду обухватила је израду пројекција укупног становништва Хрватске, као и пројекције становништва према националности, с циљем да се на што јаснији начин прикажу последице ратних дешавања током 90-их година. У раду су посебно рађене пројекције за становништво хрватске националности и становништво српске националности, док су остале етничке групе посматране заједно у оквиру категорије „остали“. Пројекције су рађене за период до 2051. године, под претпоставком да у пројектованом периоду неће бити ратова, епидемија или природних катастрофа као што су разорни земљотреси – објашњава Ливада.

Мање свих грађана

На основу дугогодишњег просека овај стручњак закључује да ће се у Хрватској до 2051. рађати 105 дечака на 100 девојчица, а кад је реч о фертилитету (родности народа), пошло се од претпоставке да ће он бити исти као 2011, константно на нивоу 1,51 до краја пројектованог периода.

Кад је реч о променама у очекиваном трајању живота становника Хрватске, коришћен је модел Уједињених нација о средњем повећању очекиваног трајања живота новорођенчади, по коме је просечна животна доб становника Хрватске 76 година.

„Модел који користе УН претпоставља да очекивано трајање живота новорођенчади за оба пола расте од две до 2,5 година током сваког петогодишњег периода кад је очекивано трајање живота мање од 60 година, а да је на вишим нивоима то повећање спорије. За полазни податак о очекиваном трајању живота коришћена је претпоставка Државног завода за статистику Хрватске (2011) према којој је очекивано трајање живота становништва у Хрватској 2011. било 76 година, односно 72,6 година за мушкарце и 79,4 године за жене“.

Кад су у питању миграције становништва, пројекције су рачунате на основу претпоставке о нултом миграционом салду.

– Резултати анализе показују да ће се до средине 21. века број становника Хрватске и даље смањивати. Пад броја становника у пројектованим демографским условима биће и код становништва хрватске и српске националности. Ипак, удео становништва хрватске националности ће се повећавати, док ће се удео Срба и ‘осталих’ и даље смањивати – наводи Ливада.

Он истиче да ће половином 21. века удео Срба у становништву Хрватске бити мањи од 2,5 процената, односно дупло мањи од удела осталих националности, а то ће дефинитивно значити да Срби више неће живети у Хрватској јер ће неминовно нестати и то природним путем.

– Тиме ће бити више него остварена Туђманова програмирана идеја, три одсто Срба у Хрватској – закључио је професор Ливада у књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“.

Просечна старост – 42,3 године

Ливада наводи да становништво Хрватске спада у најостарелије народе у Европи.
– Просечна старост укупног становништва се повећала и сада је 42,3 године, мушкараца 40,3, а жена 43,9 година. Просечна старост српског становништва се још више повећала и износи 53,1 године, а његовог пољопривредног становништва 58,5 година. Највише остарелог становништва у Хрватској старијег од 65 година, има у Личко-сењској жупанији 24,8 процената, а најмање у Међимурској жупанији 15,9 одсто и Загребачкој жупанији 16,5 посто – наводи Ливада и истиче да је процес старења становништва узроковао и пад заступљености млађег становништва у добу до 19 година у укупном становништву.
Тај удео је до сада износио 20,6 процента. Најнижи (17 одсто) је у Приморско-горанској жупанији, а највиши (23, 3 одсто) у Бродско-посавској жупанији.

На помолу изумирање

Као нека врста закључка, следе и подаци који додатно поткрепљују тезу да су Срби у Хрватској пред изумирањем.
Анализом просечне старости Срба у Хрватској, Ливада је установио да су Срби у просеку за чак 15 година „старија нација“ у односу на све друге, укључујући и Хрватску.
„Сличне разлике уочене су и када је у питању просечна старост становништва према полу, с тим што медијална старост Српкиња од 58 година указује на ограничене могућности репродукције. Тако је, на пример, удео Српкиња до 50 година старости у укупном броју Српкиња био 34,8 процента, а удео Српкиња у фертилном периоду (15-49 година) 28,6 одсто“, наводи Ливада.

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (21): Криви што су рођени

Затирање Срба у Хрватској (20): Одмазда над Книном

Затирање Срба у Хрватској (19): Карловцу измењен лични опис

Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град

Затирање Срба у Хрватској (17): Дубровник по мери националиста

Затирање Срба у Хрватској (16): Тровање соном киселином

Затирање Срба у Хрватској (15): Безумље у Ријеци

Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова