Хрватска држава стоји иза књиге „Мит о Јасеновцу”

Њихов је циљ да прикажу да је од 1941. до 1945. то практично било забавиште и позориште, само не кажу да су сви глумци из тог „позоришта”, осим једног, убијени.

Само за истраживање архивске грађе за „Мит о Јасеновцу” хрватска држава је одобрила више од шест хиљада евра, а то нису никаква истраживања него памфлети, каже у разговору за „Политику” католички теолог и историчар Горан Шарић. „Дакле, држава прећутно стоји иза таквих ствари”, истиче Шарић, коментаришући рекламирање књиге у којој се пориче злочин у Јасеновцу на Хрватској државној телевизији.

Шарић је изазвао пажњу јавности и навукао бес у Хрватској после објаве на „Фејсбуку” о „Олуји” када је питао „шта је тачан повод за славље, то што је протерано двеста хиљада људи с њихових огњишта, спаљивање хиљаде кућа, пустошење села… ако се слави одлазак Срба, зашто се онда не прославља и одлазак 400.000 Хрвата које је слична политика отерала”.

Тврди и да су Словени староседеоци у Европи, да се на Балкану развила прва европска цивилизација, да Албанци не воде порекло од Илира… Оштар је критичар политичких елита, али не само у Хрватској него и у Србији где тренутно држи серију предавања.

Који су најспорнији делови књиге Романа Лељака о Јасеновцу?

Тврди се да је Јасеновац постојао и после 1945, иако је кустос музеја Јасеновац објавио књигу с више стотина фотографија које показују да никакав логор тамо није постојао. Њихов је циљ да прикажу да је од 1941. до 1945. то практично било забавиште и позориште. Само не кажу да су сви глумци из тог „позоришта”, осим једног, убијени. И позивају се на Брозово наређење да се Јасеновац затвори.

Ја сам видео тај документ. Тамо пише да се затвори логор Јасеновац у Барањи, код Осијека, који је био логор за фолксдојчере и који је од овог Јасеновца удаљен 150 километара. Онда се, као, позивају на документе у којима наводно стоји да „није било убијања”. А у оригиналном документу се каже „тај дан није било убијања”, а онда се две странице касније детаљно описују покољи. Аутор књиге Роман Лељак, иначе двоструки осуђеник, каже у првој реченици „генерал Владо Дапчевић”, а он никада није био генерал, него је његов брат био генерал.

Дакле, он већ на почетку не зна о чему прича, али добија медијски простор. И Католичка црква му организује предавања по целој Хрватској. И на тај начин ствара предуслове за нове сукобе, нове ратове и нове Јасеновце.

Како је могуће да се на државној телевизији рекламира таква књига?

Док је СДП био на власти, председник Иво Јосиповић је замолио директора телевизије Горана Радмана да пусти филм о Јасеновцу Лордана Зафрановића, „Тестамент” и он је то одбио.

И тада, када је била лева власт, а поготово кад је данас десна, доминантне струје у медијима и институцијама су десне. Овде у Србији имате САНУ и Владимира Костића, који каже да је једина победа 5. октобар. Значи, за њега је једина победа у српском народу за 50 година један пуч које су извеле стране службе.

Ако узмете Хрватску академију знаности, у њој имате академике који су мало десније од већине друштва па и од већине академског света. И онда не чуди да су у институцијама и медијима све људи који имају такав наратив. За вас у Србији је то непојмљиво јер за вас не постоји ни српски наратив ни српска парадигма.

Немате добро мишљење ни о српским историчарима?

Српски историчари нису написали ни једну једину књигу која би се бавила овим негирањем геноцида у Јасеновцу. Ако су они написали „Мит о Јасеновцу”, зашто они нису то побијали?

Зашто не кажу ко стоји иза тога? Грех једног народа је грех његових елита. А у Србији су интелектуалне елите потпуно подбациле. Овде влада једна аутошовинистичка матрица. Имате угледне историчаре који држе катедре, а прихватају потпуно наратив српских непријатеља.

У Хрватској имате другу крајност – претерани романтизам, национализам. У хрватском и српском друштву постоји једна велика сличност – у Хрватској мрзе Србе и у Србији мрзе Србе. Србофобија их спаја.

Рекли сте да би се ваш рад у Хрватској могао назвати „све што никад нисте хтели знати о себи, а имали сте кога питати”. Шта то Хрвати нису хтели да знају о себи?

Свако друштво као и сваки човек има неке истине које му нису драге. У Хрватској постоји један мит који каже да су Срби и Хрвати два најразличитија народа. Тај читав хрватски наратив је базиран на негирању заједничког порекла са Србима.

То што хрватски лингвисти тврде да су српски и хрватски два потпуно различита језика, значи два потпуно различита народа, ја на неки начин рушим тај идентитет који је грађен на негирању било какве сличности са Србима.

Шта је у корену лоших српско-хрватских односа?

Ту постоје две компоненте. Једно су елементи дугог трајања и сложеног карактера који су у геополитици и историји незаобилазни. Још од ослобођења Србије, односно од Карађорђа, Србија постаје највећи непријатељ Аустроугарске на Балкану.

То је половина 19. века кад бечке институције граде хрватски идентитет, али и српски колико могу. Вукова реформа је имала и добре стране, али је један од циљева био и искорењивање култа Светог Саве. Дакле, имамо политику Беча која је у континуитету антисрпска, србофобна и која од Загреба покушава да створи један антицентар Београду.

Други елемент је Католичка црква, која је увек имала за циљ покатоличење свих, па тако и Србије. Папа је изјавио да би и ванземаљце покрстио, ако постоје. Политичким елитама, и у Хрватској и у Србији, кад год имају неке проблеме економске природе, исељавање младих, корупцијску аферу, најлакше је да мало подигну тензије на релацији Загреб–Београд.

Неразрешени српско-хрватски односи су добар алиби за неуспехе политичких елита.

Тврдите да Албанци нису Илири?

Ја сам то казао на основу истраживања Теодоре Толеве, бугарске историчарке, која је, игром случаја, истражујући нешто друго, наишла на документе у бечким архивама који су говорили о стварању албанске нације. Она показује да је Хабзбуршка монархија имала на терену мрежу агената који су створили албанску нацију. Пре тога су то покушали Италијани и Румуни, али је Беч био јачи од њих.

Аутор: Јелена Церовина

Извор: Политика

Везане вијести:

Загребачки историчар: Хрвати негирају срамну историју

Лозо: Срби у НДХ починили геноцид над Хрватима

Марковина: Није проблем Лозо, већ учешће главних медија

Мој пут кроз Јасеновац