Зауставити злоупотребе Блајбурга

Проблематични идеолошки скуп у Блајбургу, који се одржава под покровитељством Хрватског сабора, заслужује више пажње од аустријске државе него до сада. То је закључак са данашње прес-конференције у Бечу, са проминентним учесницима. Једно је оно што се 1945. догодило у Блајбургу, друго су недопустиве злоупотребе скупа од средине деведесетих, треће је политички притисак који Аустрија почиње да доживљава због Блајбурга.

Критичари окупљања на блајбуршком пољу први пут удружено су иступили у јавности и на конференцији за новинаре у Бечу, где су разматрали на који начин треба да се поступа са злоупотребама тог скупа. Међу говорницама било је троје аустријских посланика у Европском парламенту – Отмар Карас, Ангелика Mлинар и Јозеф Вајденхолцер.

Општи став: све злоупотребе овог скупа треба спречити, ако то не иде, онда забранити, ако ни то не иде, онда правно и политички санкционисати.

Гледано законски, проблем је у следећем – формално, то је само миса за мртве, на приватном земљишту у власништву једног удружења грађана (Почасни блајбуршки вод, Клагенфурт). Као такав, скуп је готово немогуће забранити законом.

Једини начин би био преко Закона о забрани (употребе) нацистичких симбола, на пример ако се у процесији појављују заставе са „шаховницом“, са првим пољем горе лево у белом, онако како је тај симбол био у употреби у НДХ. Тај симбол Аустрија може санкционисати не зато што је коришћен у НДХ, већ зато јер је то истовремено био симбол 13. Вафен СС дивизије („Ханџар“) у склопу војске Трећег рајха. У смислу, свако чисти испред својих врата.

Решење које се назире је више политичке природе. Према њему би аустријска држава требало је (и морала, како се чуло) да изврши притисак на хрватску државу да одустане од високог покровитељства над мајским скупом у Блајбургу, зато што он и даље остаје отворен за нацистичке и фашистичке злоупотребе.

Мисе у Блајбургу су увек биле у сивој зони, али је тек реакција хрватске државе од њих направила политички проблем тиме што их је „усвојила“.

Отмар Карас, посланик Аустријске народне партије у Европском парламенту: „Покренули смо иницијативу за доношење европског закона којим би се у читавој Унији спречиле све манифестације нацистичког предзнака, као што је ова у Блајбургу. Позвали смо на отворени сто све релевантне стране, укључујући и Хрватску. Важно је одвојити историјски догађај из 1945. од недопустивих злоупотреба тог места од стране хрватске државе и цркве.“

Ангелика Млинар, посланица НЕОС-а у Европском парламенту: „Лично сам из тог краја и познате су ми манифестације Почасног блајбуршког вода. До стварања самосталне хрватске државе то су били мали скупови, далеко од очију јавности, црквене мисе на приватном земљишту, и као такве ван фокуса државних и полицијских органа.

Према њеним речима, проблем се појавио у последње две деценије и постаје све већи. „У Хрватској тренутно влада нездрава кооперација између државе и цркве, нездрава мешавина државне власти и клерикализма – и то је велики проблем!“, поручује Млинарова.

Јозеф Вајденхолцер, посланик СДП-а у Европском парламенту: „Ако посета Блајбургу постаје једина туристичка посета из Хрватске, онда је то лоше!“

Рудолф Едлингер, историчар, руководилац Документационог архива аустријског отпора: „Ти скупови немају шта да траже у Аустрији! Скуп у Блајбургу је највећа нацистичка манифестација у Европи. Такве сусрете у будућности треба забранити. Свакако да треба радити на законским одредбама, то је за похвалу, али забрана скупа у Блајбургу је политичко питање. И више – забрана скупа у Блајбургу је питање политичке хигијене!“

„Ми смо то и до сада тражили, али наилазили на малу резонанцу код власти. Јер шта су те комеморације тачно? Да ли је то политички скуп? Да ли је то религиозни скуп? То нико не зна“, навео је Едлингер.

„Прошле јесени смо разговарали са кардиналом Шенборном и коринтијским бискупом Шварцом и морали смо да читамо између редова. Наша импресија је да су ти скупови за обојицу велика невоља, али они не знају како да разговарају са црквом у Загребу“, додао је Едлингер.

„Они (Шенборн и Шварц) очекују да Хрватска бискупска конференција сама дође себи из простог осећаја пристојности. Иначе се стављају у ситуацију да јој наређују, да аустријски кардинал и бискуп дисциплинују хрватску цркву, а то није могуће а да се не укључи и Ватикан“, сматра Едлингер.

Хелмут Еделмајр из Комитета за Маутхаузен (бивши логораши): „За нас су скупови у Блајбургу нацистичка провокација под заштитом цркве. Да црква у Аустрији стоји под притиском хрватске цркве, да допушта недопустиво, и не зна како да отворено разговара са Хрватском бискупском конференцијом – то је увредљиво!“

Рајмунд Фастенбауер, представник аустријске јеврејске заједнице: „За аустријске Јевреје су скупови у Блајбургу бесрамна провокација. Да се на тај начин величају представници НДХ, државе која је у логору Јасеновац практично избрисала хрватске Јевреје с лица земље, ту нема ни стида ни срама!

„Сви ми, све религиозне заједнице заступљене у данашњој Европи, стојимо под обавезом да своје куће држимо у реду. Када се једна миса католичке цркве злоупотребљава као камуфлажа за фашистички скуп, онда ми позивамо Хрватску католичку цркву да уведе ред у својој кући! Аустријски кардинал, папа у Ватикану осудили би такве манифестације!“, сматра Фастенбауер.

Да би појачала став и моралног, а не само политичког или законског одбијања скупа, аустријска јеврејска заједница је на прес-конференцију у Бечу довела и Ефраима Зурофа, шефа Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима. Он није говорио. Само је писао.

Припремила Весна Кнежевић

Извор: РТС

Везане вијести:

„Хрватски мужеви“ на „дану хрватских мајки“ Блајбург, мит који расте и све је већи

Из Аустрије поручују: Стоп „фашистичкој комеморацији“ у Блајбургу

Одзвонило усташком скупу у Блајбургу?

Аустријски европарламентарци: Окупљање у Блајбургу највећи фашистички скуп у Европи

„Од уласка у ЕУ, Хрватска све више клизи у усташизацију“

Покренут сајт против усташке комеморације у Блајбургу

Блајбург: Спона између НДХ и нове Хрватске | Јадовно 1941.