Најславнији чланови САНУ – Његош, Вук, Доситеј, Тесла, Андрић, Миланковић, Исидора и Десанка, изјаснили су се одавно и учествовали у дијалогу о Косову. Биће ми част да им се придружим. Превазилажење вековних неспоразума Срба и Албанаца било би пријатно изненађење, на општу радост и сваку похвалу, али да ли би, у случају да се преруше, то били Срби и Албанци
Академик и песник Матија Бећковић несумњиво спада међу интелектуалце чије мишљење о горућим друштвено-политичким темама многи воле да чују. Многи се, међутим, и не слажу с њим, јер његови ставови и прогнозе често нису баш оптимистични и пријемчиви за ухо оних који знају да затворе очи пред реалношћу.
Тако је и у интервјуу за Курир остао резервисан када је у питању скорији улазак Србије у Европску унију, не полаже превише наде ни у могућност потпуног изглађивања вишевековних несугласица између Срба и Албанаца, док за победе и поразе српских политичара каже да немају никакве везе с реалношћу у којој живимо. Поред тога што коментарише политику, Бећковић говори и о поезији, породици, фудбалу…
Ево нас скоро на крају 2017. године, па можете ли већ да оцените каква је она била?
– Има много преживелих. Чак и међу значајним личностима. Мада је још рано за славље. Док авион не слети у 2018, не треба скидати појас за спасавање.
Шта очекујете од 2018?
– Пре свега брз опоравак од 2017. А опоравка нема ако се жури.
Каква нам је власт, а каква опозиција? Шта су могли боље једни, а шта други?
– Њихови порази и победе немају никакве везе с реалношћу у којој живимо. „Црева нам крче њихово име!“
Шта недостаје српској политици?
– Највише недостају овце с карактером. Такозване робусне овце.
И даље мислите да би нам најбоље било с монархијом, круном и краљем?
– Кад се предомисле Велика Британија, Шпанија, Шведска, Норвешка, Данска, Холандија, Луксембург и Монако, можда ћу и ја.
Зашто су Срби и даље опчињени председником СФРЈ Јосипом Брозом Титом и временом његове владавине?
– То је жал за временима кад нису морали да мисле ни о чему. За мишљење су били задужени они по робијашницама у Митровици, Забели, Лепоглави… Неки од тих мислилаца сахрањени су на затворским гробљима. „Ко друкчије каже, клевеће и лаже!“
Добро, данас бар немамо Голи оток…
– Немамо оток, али не значи да га, овако голи, нећемо имати.
Шта је, заправо, људима дао комунизам?
– Туђе куће, сребрни есцајг, бисерне блузе, прилику да на миру и благостању испробају гардеробу убијених принцеза. По чувеној теорији да су и оне то од неког узеле.
А како се показала демократија?
– Као право јачег.
Колико су, према вашој оцени, реалне процене да би Србија у ЕУ могла да уђе 2025?
– Подједнако као и да уђе 2026. или неколико недеља раније. Као у трудноћи, и тај период би требало мерити недељама, а не месецима и годинама. Као што се у трудноћи зна у којој се недељи формира глава, око, нос, полни орган, слично је и с поглављима за улазак у ЕУ. Колико је недеља потребно до 2025, срачунајте сами. Па ако треба, може у ЕУ и царским резом.
Дакле, за 10 година Србија је у ЕУ или… где?
– У ЕУ или на опоравку после побачаја.
Шта ми можемо да дамо ЕУ, а шта од ње да узмемо?
– Боље да код других не проверавамо шта су им узели, а шта дали.
С друге стране, да ли се Срби превише куну и уздају у Русију и Владимира Путина? Тиме се припрема одступница ако нас не приме на Западу?
– То је све тако људски и разумљиво. Шта те кошта да кличеш на обе стране, па где упали.
Како видите изјаву Мила Ђукановића да „Срби у Црној Гори не могу бити третирани као дијаспора, и то не зато што је већина њих постала Срби у политичким процесима деведесетих, него првенствено због тога што су и они и сви њихови преци рођени у Црној Гори“?
– Занимљив феномен је да само Срби у Црној Гори не могу бити дијаспора, а у наше време ни домороци и староседеоци. Док Црногорци у Србији могу бити и дијаспора и староседеоци. Истина је да су Срби у Црној Гори настали у „политичким процесима деведесетих година“, али четрнаестог века, кад се после 1389. године и Косовске битке, како каже Његош, „збјежа у ове планине што се не шће у ланце везати „. Није мање чудо што Руси не могу да уклоне власт у Црној Гори, а могу да урнишу изборе и доведу Трампа на власт у Америци. Али ко је могао и помислити да ће голооточки Црногорци, који су онолике муке видели због Руса, увести санкције Русији. А шта ћемо ако се испостави да су се прерачунали они који су поверовали да је пропала и Србија и Русија и од њих побегли главом без обзира, као од највећих непријатеља… Погодите на кога мислим.
САД су ових дана признале црногорски језик…
– Чини ми се да је америчко предузеће за признавање језика признало црногорски надајући се да ће у знак захвалности на крају сви говорити енглески.
Да ли вас изненађује то што је Црна Гора постала део НАТО?
– Прва асоцијација ми је велика прослава тог успеха, али не видим јасно ни где се ни зашто одржава. И да ли ће или неће бити ватромета и довољно његушке пршуте из Војводине.
Годинама сте говорили да је Косово најскупља српска реч, али сада, међутим, тврдите да су најскупље речи „ментално здравље“. Шта се то догодило у међувремену?
– Надао сам се да ментално здравље неће бити тако скупо. И да ће се пронаћи лек. О државном трошку.
Може ли најављени унутрашњи дијалог о Косову да нас ослободи неких митова и заблуда?
– Чим се помене унутрашњи дијалог, помислим на густу маглу и непровидну, обесхрабрујућу тмушу.
САНУ је најавила да ће учествовати у том дијалогу, хоћете ли и ви лично?
– Чланство у САНУ не застарева. И чине га њени преминули и живи чланови, чија се имена наводе у сваком Годишњаку. Најславнији чланови САНУ – Његош, Вук, Доситеј, Тесла, Миланковић, Стојан Новаковић, Цвијић, Слободан Јовановић, Андрић, Милан Ракић, Исидора, Десанка… изјаснили су се одавно и учествовали у дијалогу о Косову. Биће ми част да им се придружим.
Верујете ли толико пута поновљеним тврдњама да „Србија никада неће признати независност Косова“?
– Кад се хришћани одрекну Христа, тада ће се и Срби одрећи Косова.
Да ли ће се у скорије време превазићи вишевековни неспоразуми Срба и Албанаца?
– То би било пријатно изненађење, на општу радост и сваку похвалу, али да ли би, у случају да се преруше, то били Срби и Албанци. Ово ме подсети на причу кад је мајка једног песника дошла код Иве Андрића да му каже како га њен син много поштује и воли, те кад би му Андрић рекао да престане да пије, он би га сигурно послушао. Једино њега. А на то је Андрић рекао: „Знате, кад би он престао да пије, то више не би био ваш син“. Тако је и с овим питањем.
(Не)правда за Србе
ХАГ ЈЕ ПРИВАТНА ФИРМА
Хашки суд је завршио с радом. Да ли мислите да је он био објективан и праведан или пак селективан и антисрпски?
– Највише је био антиправни и антисудски. Једном речју – хашки. Млада, приватна фирма у повоју. Тек недавно основана и измишљена да би било и неправедно од ње очекивати нешто праведно и озбиљно.
Да ли су заиста само најгори ђаци једино успели у животу, како сте то једном рекли?
– Заборавио сам да истакнем како се тријумф најгорих ђака понекад мери минутима, а потом дугогодишњим робијама. И да тај други део славе дуже траје.
Можете ли да ми одговорите на оно што сте се и сами запитали – како се осећа стари строги професор који верује у своју мисију и своје критеријуме кад укључи телевизор и тамо угледа неког од својих најгорих ђака како води главну реч или кад најгоре ученике сахрањују у Алеји великана, додељују им награде за животно дело?
– Кад би професор имао пара за инфостан и грејање, можда би се сећао и својих критеријума. Али ако су му због дугова давно исекли струју, више води рачуна ко би му је укључио него какав је био ђак.
Да ли се и даље, како сте једном оценили, у мраку најбоље видимо?
– И мрак је релативан појам. Ако сам рекао мрак, пре сам мислио на унутрашњи вид него на сијалице.
Зашто Срби, како кажете, лакше дају новац за ајфон него за зубара?
– Ајфон је 7, а зуба је 32.
Како се догодило да својевремено радите за часопис Чик, који је претеча данашњих таблоида? Из Чика сте изабрани у САНУ…
– Тад се звао Чик погоди. Редакција је личила на редакцију Енциклопедије модерне. Све што је гоњено и било на црним листама у Југославији налазило је ухљебије у Чику, пишући под туђим именима. Били су ту Бора Глишић, Жарко Видовић, Душко Радовић…
Чему вас је научио чувени Душко Радовић, који вам је био велики пријатељ?
– Љубави и радости због неодољиве узалудности и бесмисла људског постојања.
А шта сте научили од Меше Селимовића, с којим сте се такође дружили?
– Да је сваки човек увек на губитку.
Јесте ли се заиста активирали на Твитеру или је у питању лажни профил?
– Не знам колико је добро за моју репутацију да признам како немам чак ни Твитер.
Крајем месеца држите 20. песничко вече на Звездари. Је ли то доказ да поклоника поезије и те како има?
– Кад је било време да бирам између два маратона: у трчању или поезији, одлучио сам се за поезију.
Колико је ово време погодно за песнике?
– То боље знају Пинкове звездице. Тамо се преселило царство поезије.
Сусрети с бившим премијером
КОШТУНИЦА ДОШАО СЕБИ ТЕК КАД СЕ РАТОСИЉАО ВЛАСТИ
Да ли се срећете с Војиславом Коштуницом? О чему разговарате и како он гледа на данашње прилике у друштву?
– Да сам се сетио да ћете ме то питати, укључио бих диктафон. Док је био на власти, на његовом лицу се видело да му је непријатно и да је у туђој кожи. А чим се ратосиљао беде, синуло му је лице и дошао је себи.
Да ли бисте и данас с њим, као пре десетак година, отишли на Цецин концерт?
– Најомиљенији су ми они концерти кроз које се пролази.
О породици
ГИНУО САМ ВИШЕ ПУТА
Шта саветујете ћерке и унуке?
– Ћерке саветујем да имају унуке, а унуке да имају ћерке.
Је ли вас насмејала прича ваше ћерке Оље, за коју је недавно неки радник на улици рекао: „Ова је онај писац Матија Бећковић“?
– То је пре сцена из неког филма, а не стварност. Или неки безбрижни буржуј заостао из старих добрих времена. Мене обично питају: „Имаш ли који динар? Гладан сам“.
Негде сам прочитао да се водите речима свог деде: „Где год сам хтео нешто да учиним, свуда сам погинуо“. Па, је ли све досад вредело тога?
– Нико мој никада није умро. Сви су гинули. Па и ја више пута.
Ватрени навијач
БЕЗ ПАРТИЗАНА НЕМА НИ ЗВЕЗДЕ
Познати сте звездаш. Шта вам представља Црвена звезда?
– Како је рекао звездаш Милош Црњански: „Бескрајни плави круг и у њему (црвена) звезда.“
Шта мислите пак о Партизану?
– Без црног нема црвеног.
О боемској четврти
СКАДАРЛИЈА ЋЕ ПРЕЖИВЕТИ ПЛАСТИЧНУ ХИРУРГИЈУ
Често сте у Скадарлији, која се тренутно реконструише. Мислите да ће сачувати своју препознатљивост?
– Никаква пластична хирургија неће учинити да то не преживи Скадарлија. Без обзира на то каква изиђе из завоја.
Шта би Ђура Јакшић рекао да то може да види?
– „Море, Турци, не газ‘те орање!“
Разговарао Бобан Каровић – Фото: Марина Лопичић; Небојша Мандић; ПринтСцреен
Извор: КУРИР
Везане вијести: Матија Бећковић