Прије 25 година формирана је Вишеградска лака пјешадијска бригада, као одговор на вишемјесечне провокације патриотске лиге и зелених беретки, и њихове нападе на српско становништво.
Бранећи Српску, од Херцеговине до Крајине, живот су дала 144 борца.
Туга за погинулим Радивојем и брига за сина Драгана и његову породицу бреме су на плећима Босиљке Кнежевић. Нада се да ће извести на пут двоје унучића, јер су им њена пензија и инвалиднина једина примања. Туга за Радивојем не престје.
– Дичим се што сам имала оваквог сина, нека вам сви кажу какав је мој Радивоје био. Али шта ћу, нисам сама има нас на хиљаде, прича мајка Босиљка
Вишеградска бригада извршила је задатак, сачувала цивилно становништо и већ до половине 93 ослободила комплетну територију општине.
Осим на вишеградске погинуле борце, спомен соба чува сјећања и на припаднике других јединица, чије је породице постдејтонски егзодус довео у варош на Дрини. Данас се осјећају као Вишеграђани, па са старосједиоцима дијеле и добро, и зло. Највећа је невоља што 200 бораца и 80 дјеце погинулих нема посао. Стамбено збрињавање рјешава се.
Вишеграђани су међу првим подигли споменик погинулим борцима. Дуг према њима и истина о отаџбинском рату завјет је који преносе на млађе и будућа покољења.
Извор: Радио Телевизија Републике Српске