Хрватске игре „Независности“

Хрватска као чланица ЕU, иако се упорно брани од оправданог указивања на неофашистичка дивљања, мирно толерише да се сваког десетог травња (10.04.) ори „за дом спремни“.

Током тих дивљања, сви покушаји разних „domoljubnih poviestničara“ да докажу „dugovijekost hrvatske državnosti“, сломе се увек на документу из средњевековне ватиканске збирке у Риму, у ком је група неспособних али суревњивих хрватских великаша упутила молбу Ватикану, у којој се дословце каже — „ potražite nam valjana gospodara“.

Практични су ватиканци успешно истрговали, хрватски великаши продали су своју државност за златнике угарског краља Коломана, који ће Ватикану додатно платити да купи положај RKC бискупа у Загребу, за чешког свештеника Duha као првог „хрватског бискупа“.

Неколико векова потом, када су Аустријанци и Мађари нагодбом делили царевину, као стара мађарска покрајина доспела је Хрватска (заједно са Славонијом) у угарски део будуће Двојне монархије, али без Далмације која остаде и надаље аустријска покрајина, а повиестничари упорно причају о „хрватској троједници“.

Од тог вишевековног вазалства, ослобођени су тек уласком српске војске као дела снага Антанте, али ослободилачке за Словене у Двојној монархији, па су најзад и Хрвати стекли статус државотворног народа у заједничкој краљевини СХС.

Чим у Версају преживеше талијанске захтеве за испуњење свих тачака тајног Лондонског уговора из `915.године, латише се хрватски политичари остварења идеје „природне“ Хрватске, као већ познатог предлога у тезама Франа Супила које је изнео почетком Великог рата, а енергично их одбацила влада царске Русије.

Потом ће и талијанска влада одбацити те мегаломанске идеје, себе ради а не зарад подршке српској Нишкој декларацији!

Иако су у заједничкој држави добили две бановине, Савску и Приморску, где су имали власт, упорно су гледали на БиХ као „poviestnu hrvatsku zemlju“, а по свим пописима становника, Срби православне вероисповести били су тада већина, све до почињеног геноцида у NDH!

Гладно су гледали и на Дунавску бановину у Новом Саду, упорно тврдећи да су „легитимни“ наследници бивше окупаторске Двојне монархије, која је насилно укинула Војводство Српско, коме је захвално уделила аутономију јер је зауставило великомађарску шетњу царевином.

Споразумом Мачека, као представника хрватске политичке странке HSS, и Цветковића, као октроисаног управника британских налога, створиће се рогобатна Бановина Хрватска где ће доспети и делови српских покрајина, чије становнике нико није ни питао за ту работу!

Проглашење NDH као „poviestne težnje hrvatskog naroda“, али омогућено немачком и талијанском окупацијом, одмах је показало пуну цену хрватске „независности“!

Оно што нису реализовали Лондонским и Рапалским уговором, Талијани су реализовали Римским споразумом, којим су се представници хрватске фашистичке власти одрекли знатних делова Далмације, прихватајући талијанског принца (Amadeo) за хрватског краља Tomislava II!

Одрекли су се и мора Јадранског, којим ће пловити само талијанска ратна морнарица, док хрватски морнари радо одлазе у Одесу, да на немачким ратним чамцима буду посаде и то окупаторске, што се никада не заборавља.

Онако успут, одрекли су се и прекомурских делова NDH, њих су добровољно уступили суседној Мађарској (тада фашистичкој), а толико су замерали српској војсци што је најпре ослобађала Банат а није одмах грунула да ослободи Прекомурје, где Срба и нема!

Када се угрожени српски народ диже на антифашистички устанак против хрватске власти у NDH, кроатокомунисти одмах створише свој „штаб за Војводину“, покушавајући да га уклопе као део „хрватског главног штаба“ а војску им чине Срби, законом одређени за истребљење!

Након што је после ослобађања Београда, Црвена армија поразила Немце у Батинској операцији, именован је генерал Рукавина (члан Главног штаба Хрватске!) за војног управника Војводине, у договору са браваром Brozom!

Друг управник, одмах ће наредити да се Буњевци и Шокци у свим документима преименују у Хрвате, ни не питајући народ о томе, али без овере партије није тада било валидне хартије!

Друг Рукавина ће наредити, лагеровање Шваба у Војводини без знања и сагласности привремене владе Србије, а покрајина је њен неотуђиви део још од кад су се народни представници Срема, Барање, Бачке и Баната, на скупштинама тих покрајина у новембру 1918.године (када није ни било Партије, као чиниоца који може све!) изјаснили за своје присаједињење краљевини Србији.

Пошто су се кроатокомунисти жалили бравару, да се Душан Бркић тадашњи потпредседник владе НР Хрватске, случајно Србин, оштро супротставио идеји да „ poviestna hrvatska granica“ буде на ушћу Саве и Дунава, а Земун у хрватској домовини као што је било у време фашистичке NDH, одлучено је да партија арбитрира.

За ову своју неусклађеност, Бркић ће сасвим „случајно“ зарадити вишегодишње летовање на браваровом острву Голи, после његовог историјског „не“.

За председника партијске комисије именован је Милован Ђилас, успешни творац Црногораца, као новонасталог народа у Југославији.

Током свог боравка у Загребу, Милован је био галантан, Хрватској je даровао покрајину Барању тада већински настањену Србима, који су се још 1918.године легално и легитимно изјаснили, за присаједињење Србији!

Потом ће савезна планска комисија за колонизацију, „случајно“ упућивати колонисте из Далматинске Загоре (и то Хрвате) увек у Барању, како би тако икако повећали укупан број хрватског становништва!

Чим 1990.године прогласише „mladu hrvatsku demokraciju“, почеше да говоре „o Srijemu,kao staroj hrvatskoj pokrajini“, а није им мрска ни Суботица на северу Бачке, иако им то баш и не љубе Мађари, вишевековне тамошње комшије Србима, и свима осталима!

Сада, када су актуелизовали питање хрватског ентитета у БиХ а пристижу им и немачке самоходне хаубице, за очекивати је да поново потегну онај елаборат Франа Супила из 1914.године, јер, ако може Албанија што не би и Хрватска која је члан и NАТО и ЕU, а има и „višestoljetnu povijestnu državotvornost “, што Србија (упорни кандидат за пријем) наводно нема, барем по тврдњи београдских историчара „сорошевског усмерења и опредељења“!

Уосталом, још су далеке 1941.године стручњаци HAZU предложили да се Бања Лука прогласи за главни град NDH, што је Hrvatski državni Sabor и усвојио, само није реализовано због побуне четника у тој регији, па није баш било сигурно за саборске заступнике и остале хрватске дужностнике тамо боравити, али данас је ту драги NАТО и немачке хаубице , па … !

Додуше, мађарски национализам рапидно јача, па би се могли сетити дароване покрајинице, а даровном се коњу у зубе не гледа, кажу Срби.

Иако је Италија чланица ЕU и NАТО, још увек Талијани имају управнике градова Zara, Pola, Spalato, као и своје провинције Istria, из које су кроатокомунисти силом изгнали многобројне талијанске породице, после победе над фашизмом!

Лондонски уговор није ни Вудро Вилсом оспорио у својим многоцитираним тачкама, те тачка 9. управо и казује о његовој важности!

Док се сваког травња играју „независности“, ипак би се Хрвати могли и сетити да постоји народна изрека – „играчка плачка“–, која поучава шта бива кад се дете заигра, па пређе меру!

Аутор: Владимир Фролов

Извор: Стање ствари

Везане вијести:

Владимир Фролов: „Српска побуна“ – хрватска августовска лаж …

Хрватско „мудровање“ | Јадовно 1941.

Травањска обљетница | Јадовно 1941.