Пре само неколико дана у Новом Саду је одржан још један састанак мешовите католичко-православне комисије која треба да расветли улогу и одговорност кардинала Степинца у Другом светском рату. Сврха Комисије је да се предоче веродостојни и прворазредни документи које свака страна има и да се на основу њих развије дискусија и тиме приближе ставови обе стране.
Међутим, након дводневног сусрета, јавност је била ускраćена за изјаве представника, пошто је договорено да се са закључцима не излази у јавност све док се не заврши рад Комисије.
Директор Музеја геноцида Вељко Ђуриć сматра да је веома лоше што српска јавност изузетно мало зна о целокупном процесу који се води, поготову ако се та слика упореди са ситуацијом у Хрватској, где су медији објавили кључна писма која је српски патријарх Иринеј о томе упуćивао папа Фрањи. Он то објашњава тиме да највероватније неко од српских владика ради за хрватску страну.
Колико је важна канонизација Степинца?
Према речима историчара Александра Раковиćа, постоји одређени број људи у Србији који сматра да није ни толико важно да ли ćе Степинац бити признат за свеца, будуćи да би тај потез показао право лице Ватикана.
– Међутим, није баш тако, јер уколико дође до признавања, тиме ćе се амнестирати сви злочини почињени у НДХ, а наставиćе се са релативизацијом осталих злочина почињених током оба светска рата – додаје.
Раковиć каже и да се тренутно читав свет налази у превирању због судара цивилизација, поготову када је реч о Блиском истоку и нестанку хришćана са тих простора. Није папа Фрања први који се због тога окренуо Москви, сматра он, веć је то учинио и претходни папа који је од Москве затражио да се заштите хришćани на Блиском истоку, након што је схватио да то није у агенди Американаца и Британаца.
– Бојим се да је цела прича о Степинцу и његовој канонизацији саставни део светских односа на терену религије, где долазимо до два пола, Ватикана и Руске православне цркве. Исход случаја „Степинац“ неминовно ćе се одразити на односе та два пола, а време ćе показати да ли ćе односи постати тешњи или ćе бити још удаљенији – додаје Раковиć.
Папино окретање ка Русији
Историчар Раковиć тврди да је окретањем ка Русији и сучељавањем са међународним организацијама попут НАТО-а папа Фрања стекао изузетно јаке противнике у хрватском систему. Он је сигуран да папа неćе потписати канонизацију Степинца, поготову ако се узме у обзир да је у фебруару прошле године потписао документ који забрањује прелазак православаца у Римокатоличку цркву, што је иначе и била главна идеја Степинца.
Ђуриć подсеćа и да је Степинчева опсесија, коју је и сам описао у свом дневнику 1934. године након пријема код краља Александра Карађорђевиćа речима: „Да је више радника на њиви господњој и Србија би за 20 година била католичка“, била покрштавање Срба и ширење римокатоличке вере у православном свету. Управо то је, додаје он, у супротности са оним шта је папа Фрања потписао.
Истина о НДХ и логорима
Новинар „Вечерњих новости“ Радета Драговиć каже да и поред питања канонизације Степинца постоји и друга страна медаље, а то је да овом иницијативом Србија добија јединствену шансу да сва питања, која су у прошлости била прикривена и обојена идеологијом, а тичу се истине о НДХ и о жртвама логора смрти, изнесе пред лице светске јавности.
– Утолико је и одговорност на Комисији велика, као и на Цркви и историчарима који су укључени у цео процес, јер се лопта тренутно налази у казненом простору противника, а уколико Србија не поентира, утакмица може бити изгубљена трајно – додаје Драговиć.
Раковиć сматра и да оно што тренутно изгледа можда превише екстремно за 50 година неćе тако изгледати, што значи да једнога дана и Анте Павелиć може бити проглашен свецем, због чега је од изузетне важности зауставити тај процес.
– Постоје три процеса који су тренутно заустављена, пријем Косова у Унеско, пријем Црне Горе у НАТО и канонизација Степинца. Чињеница је да се дешава неко свеобухватно заустављање процеса – закључио је Раковиć.
Извор: Вести онлине
Везане вијести:
Споменик Степинцу и једна комисија
Може ли Алојзије Степинац бити светац ???
СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид