arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Mladen_Bulut.jpg

ИЗ ЖИВОТА ПЕРКА МРКАЈИЋА – ПРВОГ СОКОЛСКОГ ЗАВЕТНИКА: Гусларски првак страдао од усташког метка у родној Брадини

Перко Мркајић, као угледни соколски предводник, вазда је био први у животу па је испредњачио и у смрти. Пише: Младен Булут На свесоколском слету у Суботици 28. јуна 1936. Перко Мркајић из херцеговачког села Брадине наступао је као такмичар у неколико појединачних атлетских надметања, али му је још највише поласкано када је проглашен за најбољег гуслара у ондашњој Југославији. Као познати и признати соколски првак он је, ако не први оно међу првима положио завет приликом проглашења Прве Петрове петолетке и да би га у свему одржао више од четири године је путовао по читавој држави, од жупе до жупе, бесплатно дајући подуку свим заинтересованим у ондашњим мнобројним и многољудим

Представљање књиге ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини” у крипти подгоричког Саборног храма

У суботу, 11. фебруара 2023. године поводом јубилеја 100 година од рођења Благоја Јововића, одржаће се представљање књиге ауторке Марије Јововић, ћерке почившег Благоја Јововића у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са почетком у 19 часова. О књизи ће говорити: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски ; Марија Јововић, ауторка ; историчар Жарко Лековић, док ће одломке из књиге читати глумица мр Јована Тодоровић. Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Косић код Даниловграда у племену Бјелопавлића. Он је служио Југословенску војску у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади. Када се партизанско – четнички сукоб завршио 1944. године Благоје Јововић је емигрирао у Италију. У Италији је

DOCUMENT FROM THE ARCHIVES OF VOJVODINA: Testimony about Ustasha atrocities in Herzegovina

In 2020, the Archives of Vojvodina published a very valuable book entitled „Ustasha Atrocities: Collection of Documents (1941-1942)“. SERBIAN 165 selected documents and 63 photographs are published in this collection, together with comprehensive and useful introductory texts and explanations. The editor of the collection is our distinguished historian Dr. Milan Koljanin. The documents published in the collection are part of the files of the German occupying Commander of the Security Police and the Security Service in Belgrade. The file is part of the Archives of Vojvodina F.562, Personal Fund of Slavko Odić (1915–2006), 1909–1983, in which part of the legacy of this bearer of the Partisan Monument in 1941, intelligence officer, diplomat and

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала „Олују“

Одгледах „Олују“. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се „мотала“ само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Обиљежена 81 година од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац (ФОТО/ВИДЕО)

Осамдесет и једна година је прошла од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац. Усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац, на најмонструознији начин убиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Према списку из књиге „Рат и дјеца Козаре“, Драгоја Лукића у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 52. У Дракулићу је 1988. године започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан, и од тад се одржавају парастоси за покољ српских ђака у Шарговцу. И данас је у ОШ „Ђура Јакшић“

Момчило Диклић: Срби су у 20. веку изгубили 30-40 одсто својих територија

У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида. Право питање, које нико не потеже, је: колико су Срби изгубили својих терторија у 20. веку? Оквирно, између 30 и 40 одсто! Изгубили смо све територије у Славонији, Далмацији, у остатку Хрватске, а ваља подсетити да је чак 91 општина у Бановини Хрватској, пред Други светски рат, имала већинско српско становништво, а свака је имала бар по неколико хиљада становника. Срби су изгубили општине у Босанској Крајини и у Херцеговини. Изгубили смо косовскометохијске

УГРОЖЕН СПОМЕНИK ПОСВЕЋЕН МАЈЦИ СА ПЕТОРО ДЕЦЕ, УБИЈЕНИМ ОД УСТАША KОД ЈАМЕНЕ 1943. ГОДИНЕ

Архивисти Архива Војводине, Ивана Петровић и Александар Бурсаћ, као и Владимир Мучибабић, оператер у процесу дигитализације, обишли су 31. јануара 2023. године надгробни споменик посвећен страдалим члановима породице Анићић из Јамене, српског села у близини Батроваца. Споменик се налази у атару села Јамене, на неких пет километара од насеља, а удаљен је око 200 метара источно од пута Моровић–Јамена. На месту споменика се пре осамдесет година, у току Другог светског рата, налазио салаш, власништво породице Анићић, у коме је током 1943. године повремено боравила трудна Савка Анићић, заједно са својих петоро деце: Николом (11), Савом (9), Јелком (7), Горданом (5) и Миленком (3). Иван Анићић, отац деце и Савкин муж,

НАЈАВА – Промоција новог романа Василија Карана:“Вјетар још није стао“

Бања Лука, Бански Двор, мала сала – Четвртак, 02. фебруара 2023. у 19 часова. Гроздан Шумара је главни лик романа. Родољубни и национални занос Гроздана враћа из Берлина, гдје је радио годинама, 1992. године у тек узаврели босански лонац, гдје га дочекују супруга и четири сина. Гроздан је типични српски борац, којем је патриотизам све слабији због ратних профитера. У Гроздану се башкари морал овдашњег човјека. Послијератни вјетрови још узнемиравају људе Козаре и Поткозарја – чему су узрок како страни, тако и домаћи мешетари. БИОГРАФИЈАВасилије Каран је рођен 1934. године у Међувођу (заселак Поглеђево), општина Козарска Дубица, Врбаска Бановина, Краљевина Југославија. У току Другог свјетског рата, на Козари, изгубио се од својих

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

Представљена књига „Зашто Јасеновац“ у Бањалуци

Kњига Марка Ручнова „Зашто Јасеновац“, која доноси номенклатуру зла усташких злочинаца из јасеновачког система усташких логора смрти, представљена је у Бањалуци поводом 27. јануара – Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Тања Тулековић, директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина, која је организатор вечерашње промоције заједно са бањалучким Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“, навела је да је ријеч о лексикону усташких злочинаца гђе се на 550 страна налази 3.526 биографија усташа са свим њиховим злочинима и изворима, чиме су ти подаци провјерљиви. „То је значајно јер овај пут доносимо податке о директним учесницима у индустрији јасеновачког логора смрти и веома је значајно да у периоду када је на сцени јак

Литургија у куплерају

На подручју Независне државе Хрватске (НДХ) убијен је 331 Јеврејин „по вери“ и 293 Јеврејина „по националности“, а у јасеновачком логорском  комплексу уморено је, укупно, и јеврејских и нејеврејских, 2238 (две хиљаде и двеста тридесет осам) „особа“. Пише: Милан Четник Држава чији се парламент на овакав начин шегачи са стотинама хиљада побијених цивила током усташког терора председаваће Међународном алијансом за сећање на холокауст (ИХРА) која има 35 чланица, а Хрватска јој је члан од 2005. године. То је саопштено 27. јануара ове године, на дан ослобођења Аушвица. Да би испунила формални услов за председавање ИХРА-ом, хрватска влада је на брзину, прошле недеље, усвојила три „правно необавезујуће“ (!) дефиниције ИХРА-е: о

ВИНKОВЦИ: 31 ГОДИНА ОД УБИСТВА ПОРОДИЦЕ ЗМАИЋ – ЗЛАТKО, БРАНKА И ЋЕРKА НИНА УБИЈЕНИ У СТАНУ

У понедељак 30. јануара навршава се тачно тридесет и једна година од злочина у Винковцима када су на тај дан 1992. у своме стану у центру града убијени су домаћин Златко Змаић (48), његова супруга Бранка (48) и ћерка Нинослава, која је имала само 19 година. Реч је заборављеном догађају који никада није био интересантан ни политичарима, ни представницима невладиних организација али ни правосудним институцијама. Ово су неспоменуте жртве грађанског рата који је вођен у периоду од 1991. до 1995. године а реч је о обичним људима, цивилима који су своју националност, нажалост, платили животом. Змаићи су одлучили да остану у свом граду и онда када су Срби масовно у

Свети Сава

Данас славимо Оца нашег Светог Саву: Благо мајци која Саву роди, и Србима док их Сава води!

Данас је Савиндан, један од највећих празника Српске православне цркве, којим се обиљежава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепископа српског. Данас је Савиндан, један од највећих празника Српске православне цркве, којим се обиљежава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепископа српског. Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу. Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. Савиндан

Додик: Срби и Јевреји братски народ по страдању

Данас је међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, злочина Геноцида почињеног над Јеврејима. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су Срби и Јевреји братски народ по страдању, те истакао значај обиљежавања сјећања на то страдање како би била спријечена ревизија историје. – Важно је да се окупимо и у оквиру Јеврејског центра у Бањалуци и евоцирамо успомене на страшне злочине који су обиљежили цивилизацију и масовно страдање Јевреја – рекао је Додик. Изразио је Додик задовољство, што Дан сјећања на жртве Холокауста сваке године поприма све већи обим, имајући у виду да многе ретроградне стране које су биле на страни злочина данас покушавају да наметну неке друге вриједности.

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.