arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх

Дистрессинг мессагес то ловед онес бефоре тхе еxецутион ин Крагујевац: Гоодбyе, мy хеарт, тодаy И…

21. октобар 2022.

Тхосе фром Крагујевац wхо wере схот wроте тхеир ласт мессагес то тхеир ловед онес иммедиателy бефоре тхеир еxецутион, анд соме оф тхеир ласт wордс аре пресервед ин Мусеум „21. Оцтобер“. СЕРБИАН Тхосе фром Крагујевац wхо wере схот wроте тхеир ласт мессагес то тхеир ловед онес иммедиателy бефоре тхеир еxецутион, анд соме оф тхеир ласт wордс аре пресервед ин Мусеум „21. Оцтобер“. * Хигх сцхоол студент Љубиша wас онлy 17 yеарс олд wхен хе wас такен бефоре тхе фиринг сqуад, анд хе лефт а мессаге фор хис парентс: „Деар дад анд мом, греетингс, фор тхе ласт тиме. Љубиша“. Унфортунателy, хис фатхер невер реад тхе мессаге, бецаусе хе тоо, ункноwн то Љубиша, wас цаптуред анд

Обиљежавање страдања Срба у Паланчишту код Приједора

19. октобар 2022.

У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приједора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само једну ноћ на звјерски начин убиле 342 становника српске националности, међу којима је било 226 дјеце. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатније Осме усташке бојне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила је покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употребљеног ватреног оружја, ножевима, сјекирама, маљевима и вјешањем убиле 342 становника, међу којима је било 226 дјеце до 17 година старости. Те ноћи, на исти начин убијено је

Стојан Протић 1921. године: Видовдански устав, овакав какав се предлаже, је гробар Србије и српства

19. октобар 2022.

Стојан Протић је био у праву, баш као што знамо да се његово „пророчанство“ остварило тачно у годину, јер се Југославија распала 1941. године, 20 година након овог разговора, а потом након поновљеног експеримента, још једном дефинитивно 1991. године. Пише: Горан Петровић Веровали или не, и ја сам једном плакао. Не као дете, наравно, већ као одрастао човек пре петнаестак година. Зашто? Да ли ми се нешто десило? Нешто непријатно и болно? Да ли ми је неко умро или сам доживео неки материјални губитак? Не, ништа од тога. Плакао сам читајући једну књигу. Нешто љубавно или неку драму? Не, није ни то у питању. Плакао сам, читајући једну књигу са

Историју пише закон математике: Уједињење Срба и крах Запада 2022. године

19. октобар 2022.

Спутњик је 2018. године интервјуисао професора Тодора Вулића који емпиријском, математичком методом предвиђа будући ток догађаја. Због невероватних подударности, поново објављујемо разговор са аутором више књига који тврди да се сви велики историјски догађаји циклично понављају. Пише: Јелена Вучичевић Ништа се не догађа што већ није било! Историјски процеси су предодређени прошлим збивањима, а математичка, статистичка метода непогрешиво предвиђа будући ток, тврди професор Тодор Вулић који у разговору за Спутњик ишчитава шта нас чека у блиској будућности: од судбине Србије, до крупних промена на геополитичком небу. Аутор сте више књига у којима тврдите да историјски догађаји нису случајни, већ да се напротив одвијају по тачно утврђеном редоследу и да се

Живот прича: Мали усташа

18. октобар 2022.

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру, а њега је задесила необична судбина. Имао је само три године када се обмотао усташи око ногу и молио да не закоље и њега. Тако му је поштеђен живот. Недуго затим стигао је у Јасеновац где је усташама био играчка. Терали су га да покаже како се коље човек. Место које је гарантовало смрт као једини исход, необичном судбином му је донело нове родитеље. Живот му је спасен по други пут. И када је живот

Госпићка крвава јесен 1991.

17. октобар 2022.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

ПРЕБИЛОВЦИ ТХЕ МОСТ ИМПОРТАНТ ЛЕССОН: А виллаге ин Херзеговина ис оне оф тхе потентиал лоцатионс фор студент еxцурсионс

17. октобар 2022.

А лессон ин тхе хисторy оф натионал суфферинг, струггле фор лифе анд вицторy овер деатх ин тхе Сербиан лангуаге цан бе цаллед – Пребиловци. А виллаге ин Херзеговина, wхицх ентеред тхе wорлд анналс ас а плаце оф мултипле масс цримес анд а сyмбол оф ресуррецтион анд вицторy оф лифе овер деатх. СРПСКИ Wриттен бy: Р. ДРАГОВИЦ Пребиловци ис алсо а метапхор фор тхе Сербиан пеопле ас а wхоле, wхицх деспите унимагинабле суфферинг сурвивед анд ис стилл аливе тодаy. Тхерефоре, тхере ис но беттер плаце тхан Пребиловци фор тхе генератионс оф тхис тиме то гет то кноw тхе паст анд цхоосе тхеир патх то тхе футуре. Ин тхис плаце, тхе меморy оф тхе геноциде

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Годишњица ликвидације најмање 124 Срба из Госпића

17. октобар 2022.

Навршава се 31 година од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17. и 18. октобра 1991. године у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. У Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према Веритасовим подацима, убијено најмање 125 лица српске националности, међу којима и 39 жена, од чега скоро половина од 16-18 октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До

Забрањују филм Малагурског, а нису га ни погледали: „Република Српска – борба за слободу“ на удару

14. октобар 2022.

Широм Европе, Бошњаци потписују петицију за забрану филма Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ под оптужбом да филм негира геноцид над Бошњацима и да је редитељ „познати националиста у блиским везама с бившим председником Српске Милорадом Додиком који негира геноцид у Сребреници“, пишу швајцарски медији. Малагурски негира ове оптужбе и каже да не разуме то што људи желе да забране његов филм, а да га нису ни погледали. Документарни филм Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ нашао се на удару бошњачких удружења широм Европе, која траже забрану овог остварења – након премијере у Бањалуци – више од 20 000 људи на порталу цханге.орг потписало је петицију

ПРЕБИЛОВЦИ НАЈВАЖНИЈА ЛЕКЦИЈА: Село у Херцеговини један од потенцијалних локалитета за ђачке екскурзије

14. октобар 2022.

Час историје националног страдања, борбе за живот и победе над смрћу на српском језику може да се зове – Пребиловци. Село у Херцеговини, које је ушло у светске анале као место вишеструког масовног злочина и симбол васкрсења и победе живота над смрћу. ЕНГЛИСХ Пише: Р. ДРАГОВИЋ Пребиловци су и метафора српског народа у целини, који је упркос незамисливом страдању опстао и живи и данас. Од Пребиловаца, отуд, нема бољег места да генерације овог времена упознају прошлост и бирају свој пут у будућност. На овом месту живо и опипљиво је сећање на геноцид у његовом најстрашнијем облику. Херцеговачки камен овог села сведочанство је вишеструког васкрсења и живо историјско градиво. Све то

„БЕЛА КРАЈИНА, СРБИ У СЛОВЕНИЈИ“: Изгубљено српско племе 500 година чува идентитет

13. октобар 2022.

Књига „Бела Крајина, Срби у Словенији“ у едицији „Корени“, коју објављује „Службени гласник“, доноси на више од 1.000 страница научна сведочанства која читаоца уводе у драматичну повест, налик старозаветној, о лутањима и борби за опстанак и идентитет „изгубљеног српског племена“ на некадашњој граници хабзбуршког светог Римског царства германске нације и османске империје. Пише: Борис Субашић У бечким војним документима од почетка 16. века ови срчани номади најчешће су називани ускоцима јер су „ускакали“ са турске територије на аустријску да буду граничари хришћанског света. Аустријски цар Фердинанд Први Хабзбург их у повељи из 1538. назива правим именом „Срби или Рашани“, на латинском Сервиани сеу Расциани. Католички извори их често називају Власима,

Далматински Јасеновац

13. октобар 2022.

“Кад си писао о Луки требао си мене да питаш. Ја данас не бих био жив да Лука није преузео део моје тортуре, рекао ми је овај одважни човек, након Лукине сахране. Пише: Мишо Вујовић У Морињу је откривена спомен плоча на згради у којој су боравили хрватски бојовници. У том затвору нико није убијен, нико тешко повређен, а за један (не)доказани шамар заробљеном хрватском борцу, Которанин Иво Мензалин добио је од државе Црне Горе четири ипо године строгог затвора. Нечувено. Срамно прање одговорности главних виновника рата за мир и ратних јастребова са чијим благословом су мобилисани резервисти на Дубровачком ратишту. Ратове воде политичари док су официри и војска извршиоци

Бојанић: Сви данас знамо за сурови Крагујевачки октобар… када су страдала и деца. А за Драгинац?

12. октобар 2022.

Злочин у Драгинцу, претходио је зверствима немачких нациста у Краљеву и Крагујевцу током октобра 1941. год, велико је питање зашто је у претходним деценијама постепено заборављан, зато и врло мало људи зна о овом злочину. Питам се зашто злочин у Драгинцу код Лознице нема у уџбеницима и медијима, а и слабо ко зна за тај нацистички злочин који има исте размере као и злочин (масакр) у  Краљеву (од 15. до 17.октобра) и Крагујевцу (од 19 до 21.октобра). То је злочин када су стрељани становници Јадра који су извршили немци у периоду од 14. до 19. октобра 1941. год. Тада су убијана деца (више од 300), жене, мушкараци и стараци, спаљена

Деатх итселф, тхе ацт оф дyинг – тхат wас нот цлеар то ме, И хад но идеа абоут ит

12. октобар 2022.

Ит хас беен еигхт yеарс синце тхе пассинг аwаy оф Милан Басташић, мy фатхер, а формер елевен-yеар-олд боy, а Јасеновац цонцентратион цамп инмате. Сербиан версион Он тхис оццасион, И ам трансцрибинг парт оф хис тестимонy, публисхед ин 2010. ин тхе боок „Билогора анд Грубишно Поље 1941-1991“, wхицх хе аутхоред. Ат тхе аге оф лесс тхан тwелве, ас а боy цлассифиед амонг мен, хе wас транспортед то Јасеновац цонцентратион цамп ин а цаттле wооден wагон фром хис нативе Грубишно Поље.  Дуе то а цомбинатион оф цирцумстанцес тхат цаннот бе аццидентал, афтер тwо монтхс, ас тхе патиент фелл илл wитх тyпхус, хе ретурнед хоме. Хе сурвивед. Тхе онлy сурвивинг боy- Јасеновац цамп инмате фром

ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ЖРТАВА БАЦИО НА ДЕПОНИЈУ? ПОКС поднео кривичну пријаву против Чанковог функционера: Прикрио доказе ратног злочина

11. октобар 2022.

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) поднео је кривичну пријаву против бившег директора Музеја града Новог Сада Илије Комненовића, кадра Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка јер је, како тврде, наложио да се посмртни остаци 80 људи који су чувани у просторијама музеја баце на депонију, како би се прикрили докази за ратни злочин из 1944, на локалитету Рајине шуме у Новом Саду, који је починила 11. Војвођанска ударна бригада под командом хрватског генерала, Ивана Рукавине. – Ово незапамћено, антицивилаизацијско недело мора бити кажњено од стране нашег правосуђа, јер се овде не ради само о прикривању ратног злочина, него и о ускраћивању права потомцима жртава да их достојанствено сахране. Прошло је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Порицање и тишина

У српњу смо писали како су представници извршне власти минирали изложбу с

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА