arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Пођимо на Јадовно 02. јула 2022. јер нисмо заборавили

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и прве годишњице од почетка Покоља, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2022.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 02. јула 2022, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Након парастоса, упутићемо се у правцу Грачаца, према цркви Св. Петра и Павла у мјесту Штикада. ( Злочин у личком селу

Српско народно вијеће са хрватским ветеранима код Шаранове јаме на Велебиту

Домовина не пуца, не убија и не протјерује своју дјецу, не диже им у ваздух и пали куће, не сијече рафалима њихове избјегличке колоне и не ракетира их. Недавно, 24. јуна ове године у организацији Српског народног вијећа из Загреба, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Нико од говорника у комеморативном дијелу окупљања а ни касније у публикованим репортажама није поменуо да је тај Дан сјећања и тај датум установило удружење Јадовно 1941. из Бање Луке још 2010. године. Много тога што се могло чути и видјети том приликом код Шаранове јаме, заслужује коментар. Ипак, то ћемо оставити за другу прилику јер у суботу 02. јула наше удружење тринаесту

Дан сећања на Јадовно – РТС – РАДИО БЕОГРАД 1

У петак 24. јуна, навршила се 81 година од успостављања госпићке групе логора Госпић – Јадовно – Паг у Независној Држави Хрватској. У тај комплекс су, током 4 месеца постојања логора, довођени, а потом и убијани Срби и Јевреји са читаве територије НДХ-а. У велебитским јамама, али и на каменитим обалама Пага усташе су за само 132 дана, од 11.априла до 21.августа 1941. убиле више од 40 хиљада мушкараца, жена и деце. Од тога 38 хиљада Срба! Њих 2000 који су преживели до тренутка затварања логора, транспортовани су у новоотворени логор Јасеновац. О предстојећој јадовничкој експедицији која ће кренути пут Госпића и Грачаца на обележавање Дана сећања на Јадовно 1941.

ЗБОГ ПЈЕСМЕ У ЗАТВОР? На пет мјесеци осуђени Ристо Лечић и Славко Алексић

Апелационо вијеће је у неправоснажној пресуди, коју је данас изрекла суткиња Азра Милетић, утврдило да су Сладојевић, Алексић и Лечић својим активностима на скупу “равногораца” у Вишеграду величали четнички покрет и Дражу Михаиловића, те пјевајући пјесме које у свом тексту позивају на пријетњу и насиље, починили кривично дјело “изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости”. Суђење им је почело у јулу 2021, а првостепеном пресудом из децембра прошле године Суд Босне и Херцеговине ослободио их је оптужбе да су се окупили у јутарњим сатима 10. марта 2019. године на Тргу палих бораца у Вишеграду, у организацији вишеградског општинског одбора “Равногорског покрета”, на којем је било припадника покрета из

Совјетски војници у Берлину

Дан кад су нацисти напали Русију и отворили врата коначном поразу

На данашњи дан 1941. године Њемачка је у Другом свјетском рату напала тадашњи Совјетски савез. Дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија, Њемачка је кренула у напад. Планом нацистичког вође Адолфа Хитлера названим „Барбароса“ било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела Совјетског Савеза. Њемачка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2.000 авиона, у почетку је веома брзо напредовала, али је већ на самом крају 1941. било јасно да је план за брзо уништење совјетске Русије доживео неуспјех. Коначни пораз у Другом свјетском рату нацисти су доживјели управо од руских војника. Извор: ИН4С Везане вијести: 22. ЈУН:

Миленко Јахура: Свјесни да ће бити убијени, многи Пребиловчани су се предали усташама, након сазнања да су им сви чланови породица убијени у јами

„Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им отсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

Сјећање на убијене на Миљевачком платоу

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу код Дрниша. Након помена убијенима на Миљевачком платоу, положени су вијенци и цвијеће у Ташмајданском парку на споменик Србима погинулим у ратовима деведесетих година. Из Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ подсјетили су да се прије 30 година на подручју Миљевачког платоа десио монструозан злочин над припадницима српске територијалне одбране у присуству Унпрофора. Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, на Миљевачком платоу ликвидирано је 40 српских територијалаца, а већина их је масакрирана. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је истакао да у Хрватској

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,

После предавања о Холокаусту у зајечарској Музичкој школи остала тишина

У организацији Српско-јеврејског певачког друштва, Музичке школе у Зајечару и Гимназије Зајечар у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ минулог викенда одржан је час на тему „Да се не заборави, Холокауст, да се никад не понови“. Овој теми учесници су приступили из угла историчара, социјалног психолога и особе која је холокауст преживела. Предавање и сведочење пратиле су музичке илустрације. На почетку предавања представљено је порекло Јевреја, њихов језик, начин живота, музика која је извршила утицај на различите музичке жанрове широм света. Др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница Института за новију историју Србије, своје излагање је започела представљањем живота Јевреја у периоду када су живели у миру и лојалности у европским државама. “Они

Бекство из колоне за Јасеновац козарачког дечака Василија Карана

Василије Каран чекао је више од 20 година да напише роман о страдању народа Козаре у усташкој НДХ. После прве, написао је још 40 књига и данас тврди да није све рекао о патњама, болу и злочину почињеном у Јасеновцу. Све је почело његовим бекством из колоне за Јасеновац, у коме се нашла цела његова породица. Василије је и данас са 88 година посвећен свом народу и завичају – Поткозарју. Срели смо се у Бањалуци и забележили његова страшна сећања на рат, али и поуке о праштању и заједништву. Послушајте снимак интервјуа: Уредник и водитељ Ана Томашевић. Извор: РТС Везане вести: ДУБОКЕ РАНЕ УВИЈЕК БОЛЕ – Пише Василије КАРАН Василије

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Доњег Лапца и Срба

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ДОЊИ ЛАПАЦ И СРБ Савка Влатковић Стојановић, Доњи Лапац  „Радије у смрт! Нећемо се покрштавати!” Савка Влатковић-Стојановић сведочи о страдању свога оца Јандрије Влатковића: „Прије рата ми смо живјели у Доњем Лапцу. Мој отац Јандрија био је трговац. Ту смо дочекали и успостављање Независне државе Хрватске 1941. године. Чим су усташе преузеле власт у Лапцу, одмах су нам одузеле трговину и све што смо имали. Све су однијели и опљачкали, а оно што је остало уништили су. Чак су и слике сјекли бајонетима. Мени је

Свирепа мучења Срба у Храсници без адекватне казне и након 30 година (ВИДЕО)

Након што је београдско правосуђе потврдило десетогодишњу затворску казну Хусеину Мујановићу, управнику једног од најмање пет логора за Србе у сарајевском насељу Храсница, сарајевско правосуђе приводи крају тужбени процес против Сенада Гаџе, Заима Лаличића и Суље Хебиба, припадника тзв. Армије БиХ. И они су, према свједочењима, баш као и Мујановић учествовали у затварању, премлаћивању, сакаћењу и убиствима храсничких Срба и тортурама над Српкињама. Чак и српском дјецом. А храсничких „мујановића“, „лаличића“, „гаџа“ и „хебиба“, још много ужива у слободи! Почело је много прије крвавог априла. Још док су се у мир и суживот јавно заклињали, а Југословенска народна армија била једина легитимна војна сила! Под будним оком творца Исламске декларације

Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, Хрвати из комшилука истерали су из кућа 218 жена и деце из Горњих и Доњих Рујана код Ливна и живе побацали у јаму Равни Долац, у планини Динари. Мушкарце старије од 16 година одвели су и побили дан-два раније. Од ових 218 жена и деце преживело је четрнаесторо, тринаест женских и један мушки. Извађени су после 45 дана проведених у јами, морени ранама, камењем и бомбама,

konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.