arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

СРАМНИ ПОКУШАЈ: У српском Музеју геноцида умањују страдања Срба

Оделење историјских наука САНУ са подршком Извршног одбора ове институције огласило се саопштењем поводом, како је наведено, „нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом светском рату“. Подсећајући да смо донедавно такав однос према пострадалом становништву имали прилике да видимо у овим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман, академици поручују: Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је због чега то треба

Патријарх Порфирије благословио обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ, на адресу удружења грађана Јадовно 1941. у Београду стигло је писмо са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија за обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021. 24. јун као Дан сећања на Јадовно 1941. установило је истоимено удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг почетком 2010. године у Бањој Луци. Тога дана 1941. логор Јадовно на Велебиту је достигао своје коначне границе а логори Слана и Метајна на острву Пагу примили прве заточенике. Обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. благословили су тада блаженопочивши Патријарх српски Иринеј и Епископ горњокарловачки ГГ Герасим. Благослов Његове Светости Патријарха српског

Милош Ковић: Тајна српског завета (ВИДЕО)

Гост седме емисије „Код Бране“ можда је и једини српски историчар који је ишао на стручно усавршавање у Енглеску, а онда је на врхунцу каријере решио да све стави на коцку и сведочи као експерт одбране пред Хашким трибуналом. Једном речју – проф. др Милош Ковић. Питали смо га зашто је то учинио. Такође, са професором Ковићем разговарали смо о процесима који су се водили и који се воде у Хагу против српских политичара и војника, о покушају његовог прогона са Филозофског факултета у Београду, а други део емисије остављен је за најважнију, непресушну тему – шта је то Косовски завет и како га сведочити у 21. веку? Извор: CATENA

СВИРЕПО СУ ПОГУБЉЕНИ ЗБОГ СРПСКОГ ИМЕНА И ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ: Ниче спомен – парк у Дервенти, где је у смрт у Хрватску отерано 410 Срба (ФОТО)

У Босанским Лужанима, на иницијативу мештана тог и дервентских села Нови Лужани и Костреш, као и бродских Барица, а поводом 80 година од геноцидног злочина над српским становништвом у Другом светском рату, подиже се Спомен–парк у знак сећања на цивилне жртве усташког терора. Пише: Нинко ЂУРИЋ Иза пројекта су стале локалне управе, борачке организације и СУБНОР Дервенте и Брода. Белег ужасног српског страдања гради се на месту са којег је већина од 410 невино страдалих мештана вагонима транспортована у Славонску Пожегу, где су свирепо погубљени само због свог српског имена и православне вере. Лужански свештеник Драган Зарић, завршетак радова најављује до 26. августа, када је у плану и служење парастоса

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата. Приредио: Никола Милованчев Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда крајем маја и у јуну 1945. године. Било је то послије завршеног

Млади пар из Србије претучен у Сплиту

У Сплиту се догодио још један напад, у коме су страдали Рус и Украјинац. Хулигани су у центру града напали кошаркаше, будући да су им засметали дресови руске репрезентације. У Сплиту је у петак увече нападнут млади пар из Србије, пренели су хрватски медији. Локална полиција је саопштила да је добила дојаву о нарушавању јавног реда и мира на подручју плаже Овчице, где је неколико непознатих особа физички напало двоје држављана из Србије – 25-годишњег мушкарца и 26-годишњу жену, преноси портал Индекс. Полиција је изашла на лице места где су пронашли обе жртве напада. Како наводи портал, младић је одбио лекарску помоћ. Полицајци су на њему видели маснице и огреботине,

Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу

Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце. На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књигама и часописима, налази се девојчица која лежи на поду неке просторије и

Свети свештеномученик Станислав личко-јесенички

Свети архијерејски синод Православне цркве чешких земаља и Словачке, на свом заседању 29. јануара 2019. године, донео је одлуку да православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, који је мучен и пострадао током јуна 1941. године, у усташком логору у Госпићу, унесе у диптих светих своје помесне Цркве. Јереј Станислав био је свештенослужитељ Српске православне цркве. Свештеномученик Станислав Насадил рођен је 20. октобра 1907. године, на територији тадашње Аустроугарске – у Лоштицама код Мохељница (данашњи Оломоуцки крај у Чешкој). Ради изучавања богословских наука дошао је 1923. године у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а поводом обнове православља у Чехословачкој. Отпочео је школовање у Сремским Карловцима, да би га

Др Животије Ђорђевић

Др Животије Ђорђевић: Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба!

Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу… Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. маја 2017. године. МИ, Срби, немамо пречег посла него да попишемо своје жртве у 20 веку. Једини смо народ у Европи који овај посао није урадио. Морамо да попишемо погинуле, по имену и презимену, да обележимо сва српска стратишта на територији бивше СФРЈ, по логорима других земаља где су Срби одвођени… да утврдимо ко је све, деценијама, онемогућавао да се српске жртве знају. Овако, за „Новости“, говори др Животије Ђорђевић (94), најстарији

Како је српски народ умирао на Дрини: Вешали их, а они су викали ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Фотографија је вешање групе Копаоничана јула 1916 које је пратио песник Војислав Илић млађи, који се тада налазио у Крушевцу. Приказавши поворку осуђеника, везаних руку, пратњи окупаторских жандарма, описао је детаље извршење казне. “Kao највеличанственији тренутак из тешког страдања на Дрини, која је дуго времена текла мутна и крвава, споменућу дивно херојство Светозара Тешевића, тежака из села Дринска. Пријеки суд изрекао му је смртну казну. Морао је сам себи ископати гробницу. Чим се усправио, била му је наметнута омча око врата. Још је стигао да кликне пригушено: “Живио краљ Петар I ! Живила Србија!“… Тијело се заљуљало на вјешалима али само за један моменат. Конопац је пукао неким Провиђењем које

ПИВСКА ДОЛА ЈЕ МАЛИ ЈАСЕНОВАЦ: Митрополит Јоаникије одржао помен на месту где су СС злочинци поклали 522 Срба

Народ се окупио да облежи тајну свог постојања у историји, да обележи Светле гробове, векове које је посветио Христу. Данас смо се сабрали овде да чујемо Јеванђеље које је било и остало и заувек ће бити једино светло и путеводитељ свакоме човеку па тако и пивским мученицима, јер они нису ни тада ни сада били сами. Сабрали смо се овде на знаменити дан, на треће обретење главе Светог Јована Крститеља и на спомен Светих новомученика пивских, да се помолимо Богу на овоме жртвеноме месту. Пивска Дола су Христова Голгота, Јасеновац, Косово и остала жртвена места српског рода. Овако је у понедељак Пивским Долима беседио новоизабрани митрополит црногорско-приморско Јоаникије, у месту

Сећање на преминулог владику Атанасија: од Косова до Јадовна

„Побегао сам из касарне из Вучитрна и, за Божић, отишао у цркву у Бабином Мосту да се причестим. Опазе ме и пријаве, па сам био десет дана у затвору. То су ми најлепши дани – нисам носио петокраку и нисам морао да поздрављам официре”, овако је своју животну, искуствену косовску причу започео Зоран Јевтић. Замонашио се 1960. кад је стигао са Косова и добио име Атанасије. Од тада се Косово и Атанасије не раздвајају.  Предање каже да су око те древне црквице, у којој се причестио, сахрањени учесници Косовског боја, а ближа историја бележи да су страдале и помрле српске војнике из повлачења током Првог светског рата сакупљали по косовској

Михаило Меденица

Меденица: Јел црња та кафа од црнине Српкињине?

Ако је већ била та кафа најслађа онда се нисте борили против неправде но сте је испили у славу зла, јер пала је светиња а чија год да је може ли човек сести на олтарски одар и “попити најслађу кафу…”? Пише: Михаило Меденица Велите, бака Фато, да сте јутрос попили најслађу кафу у минулих тридесет година баш на рушевинама цркве Светог Јована Крститеља, подигнуту на Вашем имању у Коњевић пољу, општина Братунац, у Републици Српској. Наздраве Вам и спасење била кафа, заиста. Комшије су подврискивале, циктале, певале, аплаудирале када је и звоник пао, а Ви сте попили кафу… Мераклијску. У јауку пале светиње. Победнички јер заиста сте победили- себе! Ако

Дејан Булатовић: Страдање или Песме које трпе бол

Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Београд–Бања Лука, 2021. Шта би човек овде могао смислити и написати? Како раздвојити ужас овога страдања од ужаса ове песничке истине и њене величине? Јелена Ковачевић је „изручила“ трагедију на хартију и онда својом поезијом прошла до дна – јама, дупљи, очњака, кљова… џелата и жртава, али и до Бога, у ствари до свега и до свачега што врхунац, песнички и мученички дају један другом овде! Ове песме су „само“ истине, али ове „песничке“ истине могу многога учинити (са)песником и сапатником ужаса који се овде излива у невероватном рукопису. Јелена слика, црта, разлистава теме својим наоштреним алатом: језиком, осећајем, језом која

Међу покланим Тодићима

Мати каже да ја идем у Тодиће и да тражим некога ко ће доћи по њу, а она и Рада да дотле остану на том мјесту. Ја кренем горе, а оне остану. Идем према Доњим Тодићима. У засеоку су биле само три куће: тетка Васлије са 20 чељади, Илије Тодића са 15–16 чељади и Стојана Тодића са 5 чељади. Куће су им близу, једна до друге. Када сам дошао горе, у Доње Тодиће, видим да су сви поклани. На зараванку између те три куће на снијегу је лежало око 40 чељади. Нисам их тада бројио, већ знам да их је толико било у те три куће и знам да су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.