arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Раде Р. Лаловић: ИНТЕГРАТИВНИ ПРИСТУП КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ

6. октобар 2021.

Иако смо доста писали и у стручним часописима и посебним књигама објављивали стручне радове са конкретним примјерима књижевних текстова чијом обрадом, уз јасне задатке за истраживачко читање, се подстиче његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку чиме се постиже  потпуно разумијевање људске патње у логорима смрти на подручју НДХ, очигледно је да се у наставној пракси још увијек прилично лута. И управо због тога овдје, као помоћ наставницима доносимо један конкретан модел низа часова у интегративној настави у којој обрађујући једну те исту наставну тему наставници више предмета обрадом наведених наставних садржаја доприносе  формирању комплетне слике и стицању функционалних знања о српском страдању у 20. вијеку. Тако усвојени

Како су 1941. године скончали Срби из Дервенте : Над усташким злочинима занијемио и њемачки генерал Глез фон Хорстенау

6. октобар 2021.

О актуелној теми која се шири по друштвеним мрежама о злочинима усташка у општини Дервента писао је чак и немачки изасланик у Загребу, иначе познати србомрзац, генерал Глез фон Хорстенау, згражавајући се и сам над суровошћу усташког режима. Наиме, у августу 1941. г. усташе су похапсиле све старије Србе од седамнаест година из Дервенте (до тада Лужани Босански), заједно са Србима из села Барице, Костреш и Нови Лужани и одвели их у логор у Славонску Пожегу, који је формиран споразумом између НДХ и Немачке 4. јуна 1941, ради пресељења извесног броја Словенаца у Србију и тзв. ,,одстрањењу “ Срба из НДХ. Тај логор је имао  имао статус и категорију усељеничко

ФИЛИП РОДИЋ: Маестралност српског аутошовинизма

5. октобар 2021.

Хвалоспев усташком диригенту у „Политици“ представљао би много већи скандал да му последњих недеља и месеци нису претходила много озбиљнија огрешења о Србе пострадале у НДХ почињена у Београду, у медијској, али и „научној“ сфери. Пише: Филип Родић На више од пола странице у „Културном додатку“ најстаријег дневног листа на Балкану, београдске „Политике“, од прошле суботе имали смо прилику да прочитамо величанствени омаж једном пуковнику оружаних снага НДХ и врховном војном капелнику усташке творевине, диригенту Ловру фон (племенитом) Матачићу. Да ствар буде још гора, у целом тексту под насловом „Маестрални маестро Ловро Матачић“ ниједном речју није поменута његова свесрдна подршка једном канибалистичком режиму какав је био онај усташки, у чијој

Норвешки историчар Кнут Фловик Турасен, о филму који описује страдање Срба у Норвешкој, који је у изради

4. октобар 2021.

Кнут: ,,Не користим израз Југословени за затворенике, 93% њих су били Срби, и зато користим израз Срби. Југославија више не постоји, а ни Југословени осим неких носталгичара. Норвежани су их током рата називали српским заробљеницима“. За сајт Српска историја говори, норвешки историчар Кнут Фловик Турасен ,,На овој теми радим  много година, нажалост било је неколико покушаја да се манипулише причом о затвореницима. Важно је повезати се с емпиријским чињеницама и истовремено представити причу на поштен и објективан начин. Истина је да је у логорима радило око 200 норвешких стражара, од којих је око 50 било врло брутално и осуђено је за злостављање и убиство након рата. Ово нећемо крити, такве

Комеморација на Дан сећања на жртве стратишта у Јајинцима

4. октобар 2021.

„Mир, скоро по сваку цену, то jе оно што понављамо током претходних седам година, од када jе Србиjа почела дубински да се мења и да се враћа себи и вредностима своjих предака, од коjих су неки своjе животе оставили управо на овом месту“, рекла jе Брнабић коjа jе предводила државну комеморативну свечаност у Спомен-парку Jаjинци. Поучени турбулентом историjом и страдањем српског народа током 20. века, Србиjа jе данас чврсто опредељена за пут мира, поручила jе председница Владе Aна Брнабић на комеморативном скупу поводом обележавања Дана сећања на страдање Срба, Рома и Jевреjа у Jаjинцима. Премиjерка jе казала да Србиjа данас неуморно истиче да су нам на путу напретка главни постулати

Бојанић: Гробље које нишлије зову Старо војничко гробље или Енглеско или Француско, а треба Српско, зар не?

2. октобар 2021.

Зашто на Старом војничком гробљу у Нишу нема обележја за Српске страдалнике као што има за аустроугарске и немачке војнике као и обележје Британског комонвелта? То је велика срамота, за све нас… која траје деценијама. Ред је да ту грешку и немар исправимо. Пише: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја Зашто су нам увек прече туђе жртве од наши сопствених? Тужно је што на такозваном “Енглеском гробљу” у Нишу споменике имају Енглези, Аустроугари, Немци а само Срби немају своје обележје (споменик)? Трагично је да када делегације посете ово наше ,,Старо“ војничко гробље венце постављају на голи бетон, зашто се није смогло воље и снаге да се подигне, споменик, или

Објављени први кадрови филма и серије „Олуја“, емотивне сцене леде крв у жилама

1. октобар 2021.

Без и једне изговорене речи, прве сцене филма „Олуја“ уздрмаће и најјаче међу нама. Филм и серија „Олуја“, пројекат који обрађује тему једног од највећих српских страдања у новијој историји, добио је свој први тизер видео сачињен од потресних сцена које ће несумњиво изазвати набој емоција код свакога ко га погледа. Први кадрови прожети страхом, тугом, неизвесношћу и храброшћу потврђују намеру редитеља и сценаристе Милоша Радуновића да кроз овај филм и серију ода почаст судбинама „обичних“ људи који су кроз историју највише пропатили, а због политике остали занемарени. Да је Радуновић направио добар избор када је кастинг главних улога у питању, јасно је већ из овог првог најавног видеа. Глумци

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА