2020 - Страница 41 од 44 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2020 » Страна 41

Леон Којен: Повратак истини

29. јануар 2020.

Реч на промоцији књиге Срђана Цветковића и Немање Девића „ОЗНА. Репресија комунистичког режима у Србији 1944–1946. Документи“, Парохијски дом Светог Саве, 25. децембар 2019. Нећу вечерас директно говорити о сплету догађаја који с правом називамо комунистичким терором после Другог светског рата него о томе зашто је данас, посебно у Србији, важно утврдити пуну истину о овом мрачном раздобљу наше историје. У нашем јавном мњењу, поготову елитном, још увек су широко распрострањена два изузетно штетна идеолошка мита, која добрим делом преживљавају на прикривању или бар игнорисању истине о терору комуниста над свима у Србији (као и другде у Југославији) за које су нови владари мислили да могу бити сметња опстанку и

Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“

29. јануар 2020.

Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу. „СТАЊЕ СТВАРИ“ Уреднику сајта Господину Александру Лазићу Поштовани, Није нам пријатно да на сајту који жели да буде објективан гледамо полуинформације и подвале у текстовима где се на посебан начин помиње Музеј жртава геноцида. Последњи пример за прљаву подвалу јесте текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“ у коме је наглашена реченица: „Списак је више година стајао у Музеју жртава геноцида“. Не желимо да питамо зашто мењате садржај текста тако што уклоните једну лаж и замените је

Влади Србије упућен нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“

29. јануар 2020.

Нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“ упућен је Влади Србије на усвајање, после чега би требало да се нађе пред посланицима у Скупштини Србије, чиме је на Међународни дан сећање на Холокауст учињен конкретан корак ка реализације ове идеје старе више година. Нацрт овог закона, како је речено Танјугу у Министарству културе, се бави оснивањем установе културе која ће имати музеолошке, образовно-васпитне и научно истраживачке делатности, с циљем неговања сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Меморијални центар „Старо сајмиште“ ће радити на реконструкцији, адаптацији и уређењу постојећих аутентичних објеката у простору Меморијалног центра односно културног добра „Старо

Тачи оптужио Србе за „балкански холокауст“ у БиХ и на Косову!

28. јануар 2020.

Председник лажне државе Косово Хашим Тачи написао је данас на својој страници на Фејсбуку да Србија и даље „негира злочине“ који су проузроковали „балкански холокауст“ у Босни и Херцеговини и на Косову. „Kосово се данас придружује сећању на жртве Холокауста, геноцидног и монструозног злочина који је престравио цео свет. Након Другог светског рата мислило се да ће патње милиона окрутно убијених људи Холокауст претворити у непоновљив злочин за човечанство. Али идеју и напоре за истребљењем људи и етничких група наставио је српски режим у Босни и Херцеговини и на Kосову. Масакри и етничка чишћења наликују онима из Другог светског рата. И, нажалост, Србија и данас негира злочине који су проузроковали

Јелена Стевановић: Да ли „Њујорк тајмс” оправдава Радована Караџића

28. јануар 2020.

Напис ауторке Џесике Стерн у Њујорк тајмсу о Радовану Караџићу наишао је на оштре критике пробошњачких политичких активиста. Jош се није ни појавила у књижарама, а нова књига о Радовану Караџићу већ је донела бројне негативне критике ауторки, професорки Универзитета Бостон и потомкињи преживелих у Холокаусту, као и „Њујорк тајмсу”, који је објавио одломак. „Мој ратни злочинац: лични сусрет с творцем геноцида” излази из штампе следеће недеље, али је ауторка Џесика Стерн на мети напада откако је њујоршки дневник прошле седмице објавио одломак, насловљавајући га: „Зашто сам осуђеном ратном злочинцу дозволила да ме исцељује уз помоћ енергије”. Експерткиња за тероризам је 12 пута интервјуисала ратног лидера босанских Срба, разговарајући са

Одржана трибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ (ВИДЕО)

28. јануар 2020.

Tрибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ одржана је у понедељак 27. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милан Мицић. Кордун је током Другог светског рата поднео веома велике жртве. На том уском географском простору убијено је 6.200 војника, односно партизанских бораца, а цивилне жртве износиле су између 34.000 и 36.000. Од тог броја 88 одсто су били Срби – рекао је Мицић. Ови догађаји, навео је Мицић, имали су своју генезу 1914. и 1918. године када се догодио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, а Срби означени као колективни кривци од стране Аустроугарске. По завршетку Великог рата југословенска идеја преточена је

Црногорски националисти поздрављају НАЦИСТИЧКИМ поздравом: Још један излив мржње после УСТАШКИХ песама на Цетињу (ФОТО)

28. јануар 2020.

Фашистички испади групе никшићких момака јасно показују ко је на страни оних који су донели закон о отимању храмова СПЦ. За право част и слободу Црне Горе, порука „зеленаша“ уз очекиван колорит, Крсто Зрнов Поповић, али шокантан нацистички поздрав, у чије име и под којим су побијени милиони људи у Другом светском рату. Све се то види на слици групе црногорских националиста. Фашистички испади групе никшићких момака, показују степен оболелости и мржње, као и очигледно распиривање верске и расне мржње, преноси Ин4с. Иначе, крилатица „Никад више 1918“ изворно припада немачком миту о убоду у леђа који је био широко распрострањен у послератној Немачкој у време Вајмарске репиблике. Изразито су га

Срби ујединили Југословене: Зашто је празан језиви Блок 17?

28. јануар 2020.

Већ 11 година празан је Блок 17 у „Аушвицу“, где су били утамничени и брутално убијани грађани Југославије. Србија је покренула иницијативу да поново уједини све бивше републике и да врати музејску поставку на место злогласног логора. Слободу у злогласном логору „Аушвиц“, који су Совјети ослободили на данашњи дан пре 75 година, дочекали су и малобројни преживели грађани Краљевине Југославије. У нацистичкој фабрици смрти остало је њих 12.000. Међутим, спомена на те људе данас у Аушвицу нема — Југословенски павиљон је празан од 2009. године. Након распада Југославије, Хрватска и Словенија су 2005. године тражиле поделу простора у Југословенском павиљону. Неколико година касније Блок 17 је затворен, али музеј ипак

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

27. јануар 2020.

Славко Јовичић Славуj, jедан jе од српских заточеника са наjвише дана у логору: “Силос” jе био лабораториjа за тестирање људске издржљивости. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је 27. jануара 1996. године. Тог 19. jануара 1996. године Славко Јовичић Славуj, размењен jе заjедно са другим затвореницима злогласног сараjевског логора “Силос”. После 1.334 дана проведена у сараjевским логорима, популарни Славуj jе угледао слободу. Психички и физички сломљен, са 40 килограма мање него кад jе ухапшен и затворен, Славко се нашао на слободи. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је на данашњи дан 1996. године. Иако jе прошао голготу сараjевских логора, остао jе да живи у Сараjеву. У политику jе

Херојство: 76. годишњица пробоја блокаде Лењинграда

27. јануар 2020.

Данас се навршава 76 година од потпуног укидања блокаде Лењинграда. Блокаде која је започела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана. За време блокаде Лењинград је изгубио по разним подацима од 400 хиљада до милион и по људи. Већина њих погинула је не од непријатељских дејстава, већ од глади. Норма хлеба по особи износила је свега 125 грама дневно. Људи су падали на улицама, и смрт је постало толико уобичајена појава, да више никога није плашила. У међувремену, лењинграђани су се трудили колико могу да подржавају војску. За спас рањених дали су 144 хиљада литара крви. У време рата Лењинград је фактички постао још један концентрациони логор

К.Дубица: Обиљежавање Дана сјећања на жртве Холокауста

27. јануар 2020.

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста данас ће бити обиљежен у Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици. Директор Спомен-подручја Тања Тулековић рекла је да ће овај дан бити обиљежен полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе „Пробој из логора Јасеновац“, чији је аутор Дејан Мотл. Вијенац на спомен обиљежје жртвама Јасеновца у Доњој Градини ће у 9.00 часова положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац, делегација општине Козарска Дубица и друге делегације и поједнинци. Тулековићева је подсјетила да се ове године обиљежава 75 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, те ће тим поводом Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина организовати и друге значајне активности. У

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

26. јануар 2020.

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

ХРВАТСKА БРУТАЛНО ПРЕKРАЈА ИСТОРИЈУ: После Тесле ПРЕKРСТИЛИ још два СРПСKА ВЕЛИKАНА У ХРВАТЕ!

26. јануар 2020.

Хрватски Вечерњи лист покренуо је мултимедијлани пројекат под називом “Хрвати који су мењали свет” и ништа не би било спорно да се на листи истакнутих особа нису нашли и неки Срби. Реч је, како у листу, о пројекту којим желе да се одуже “хрватским великанима”, онако како су они заслужили, промовисањем њихових имена и њихових достигнућа. Поред текстова који објављује поменути лист, најављена су и предавања у свим хрватским школама, као и телевизијски програм на исту тему. Дванаест “Хрвата који су мењали свет” по Вечерњем листу су: Руђер Бошковић, Фауст Вранчић, Свети Јероним, Никола Тесла, Андрија Штампар, Ивана Брлић-Мажуранић, Андрија Мохоровичић, Иво Андрић, Јулије Kловић, Марко Марулић, Иван Мештровић и

Путин: Гнијев према нацистичким дјелима је праведан

25. јануар 2020.

Он је додао да су Русија и Израел огорчени покушајима негирања Холокауста и ревидирања исхода Другог свјетског рата. Предсjедник Русије Владимир Путин назвао је праведним гнијев према нацистима због почињених дјела Другог свјетског рата: ниједна кинохроника не може пренијети ту трагедију. „Двадесет седмог јануара 1944. године завршена је једна од најдраматичнијих и најхеројскијих страница у историји Другог свјетског рата — коначно је пробијена опсада Лењинграда“, рекао је Путин на церемонији откривања споменика херојима опкољеног Лењинграда у Израелу „Свијећа сјећања“. Руски лидер је истакао да у историји постоји много примјера упорности, жртвених подвига, „али опсада Лењинграда и Холокауст не могу ни са чим да се упореде“. „Наш заједнички праведни гнијев због

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

25. јануар 2020.

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био