децембар 2020 - Страница 4 од 4 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за децембар 2020 » Страна 4

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Коренице

9. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КОРЕНИЦА Алекса Kнежевић Kрљац, Љубово, Бунић Везале су ми усташе руке на леђа шпагом обичне дебљине „..Дошли су оноћ, 25. јула 1941. године по мене. Био је то Мејо Марковић и Мештровић, не знам како му је било име, из Бунића, и Томан Растић, наш комшија из Љубова. Било је прво поноћи. „Излази из штале”, завикали су „Идемо у Бунић.” Гдје ја спавам добили су сазнање у кући, јер су ме прво тамо тражили. Рекла им је моја невјеста Миличица да понекад спавам и у

Католичка интерпретација за православну цркву у Вуковару

8. децембар 2020.

Користећи непроверени историјски мит Туристичка заједница Вуковар ствара утисак да Црква Преподобне Матере Параскеве у излетишту Адица није изворно била православна. Пише: Душан Велимировић Туристичка заједница Вуковар у сарадњи са Градским музејом, Градом Вуковаром и Конзерваторијским одељењем Министарства културе Републике Хрватске поставила је нове туристичке сигнализације и информације о важним топонимима на подручју града. Како стоји на званичним страницама Града Вуковара, овај пројекат вредан је готово 110.000 куна, а уврштене су и плоче са информацијама о одређеним објектима на хрватском и енглеском језику. У овај пројекат укључени су и поједини објекти који су кроз историју веома важни за живот српске заједнице у овом граду попут Богојављенском крста, Српског дома, храма

„Крајина као судбина“- интервју са Мићом Јелићем Грновићем

8. децембар 2020.

Господине Јелићу Грновићу, задовољство ми је што сте пристали на овај интервју. За почетак, реците нашим читаоцима нешто о свом одрастању, школовању, студијама у Загребу и како сте се нашли на мјесту министра културе РСК? Разговор водио: Јово Радовић Рођен сам трећег марта 1942. године у банијском селу Јасеновчани, дакле за вријеме Другог свјетског рата и злочиначке владавине Независне државе Хрватске под чијом су влашћу Срби били потпуно обесправљени. Дакле самим чином стварања те злочиначке творевине почело је одвођење виђенијих Срба и Срба солунских добровољаца на разна стратишта гдје су мучени,клани и убијани. Такође превођени су насилно у католичанство . Многи су као у глинској цркви данима колективно клани умјесто

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

7. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Бракусова драга у Лици

5. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА БРАKУСОВА ДРАГА Одласком Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” крајем 1943. године на борбени задатак у Босну, Црну Гору, Санџак, за ослобођење Београда и завршне борбе за коначно ослобођење земље, као што су борбе на Сремском фронту, па све до завршних битака за главни град Хрватске, Загреб, у њиховој родној Лици смањена је борбена снага партизанских јединица. Тај период њеног одсуства, од 1943. 1945. године, а нарочито 1944., искористиле су њемачке окупационе и усташке квислиншке снаге. Оне су поновно запосјеле све важније комуникације у оточком

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Шибуљина, Прокике и Бриње

4. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ Обрачун усташа са својим противницима Средином априла 1941. године, становници Велебитског Подгорја избезумљено су посматрали покрете италијанских трупа кроз њихова села. Школе су биле распуштене. Нико није радио у пољима. Напуштено благо тумарало је по Велебиту. Убрзо су почеле стизати нарочито неповољне вјести о догађајима унутар новоосноване хрватске државе. Читаво Подгорје дубоко је потресала вијест о хапшењу истакнутог патриоте Дивка Будака у Kарлобагу. Он је био један од најстаријих организованих чланова комунистичке партије од 1921. године. Тада је имао 44

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Горњих Дубрава у Горском Котару

2. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОРЊЕ ДУБРАВЕ Владимир Мрвош, Поникве, Горње Дубраве У канџама звјери „27. јануара 1945. године, на сам дан Светога Саве, хрватске су усташе извршиле незапамћени злочин над српским становницима мога села Поникве, некадашње опћине Горње Дубраве. Измрцварили су, изнаказили, поклали многу немоћну дјецу, жене и старце. Тих кобних јануарских дана снијег је био необично велик и све је пуцало од хладноће. У селу се налазио Kарловачки партизански одред на челу са Радом Ивковићем Соларом, нашим добрим и храбрим комшијама. Сви смо се с нашом војском веселили,

Драгослав Бокан: Формално „српска“ Ања из Загреба напада и на „стуб срама“ покушава да стави искрено српског Арно Гујона

2. децембар 2020.

НЕОЧЕКИВАНА И НЕДОПУСТИВА ИЗДАЈА СРПСКИХ ИНТЕРЕСА И РЕТКИХ, СТВАРНО ДОКАЗАНИХ БОРАЦА ЗА ОДБРАНУ НАШЕГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, А ОД СТРАНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И ЛЕВИЧАРСКИХ, ЗАГРЕБАЧКИХ „НОВОСТИ“ (НА НАШУ СРАМОТУ: ЗВАНИЧНОГ ГЛАСИЛА СРБА У ХРВАТСКОЈ). Извесна Ања Кожул, стална сарадница тобоже српских „Новости“ је, без трунке стида и свести о нашим националним интересима, оштро искритиковала (дословно цинкарила) великог српског пријатеља, хуманитарног активисту и, од скоро, високог функционера нашег Министарства спољних послова, господина Арно Гујона. Написала је злобни и клеветнички текст о њему, чак иронично помињући оно искрено поштовање српског народа, Цркве и државе према Гујоновим дугогодишњим напорима у сакупљању и достављању помоћи најугроженијим Србима из окупираних енклава Косова и Метохије. Њена безобзирност

Милош Ковић: Наш циљ мора да буде ослобођење и уједињење српског народа

2. децембар 2020.

Ми смо на силу распарчани у процесу разбијања Југославије и мислим да би наш циљ требало да буде уједињење српског народа, рекао проф. Ковић. Милош Ковић (Фото: Спутњик) Иако Џозеф Бајден није ни ушао у Белу кућу, из САД и са запада је лансирана идеја да би Србија и Балкан могли да постану део ЕУгославије. Историчар Милош Ковић сматра да су САД империја на заласку коју не треба потценити, али да би признање независности Косова зарад лидерске улоге на Балкану значило да сами себи тестеришемо грану на којој седимо. С обзиром на наше најнепосредније искуство са Бајденом и његовим сарадницима, укључујући и људе из администрације, њихов слоган повратак Америке не звучи

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Гомирја и Дрежнице

1. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОМИРЈЕ И ДРЕЖНИЦА ГОМИРЈЕ – ОГУЛИН Нектарије Дазгић, јеромонах, управитељ манастира Гомирје Духовски понедјељак 1941. године у манастиру Гомирје. Млађима који долазе за нама На дан Духовски понедјељак 1941. године изненада дођоше усташе из Огулина у камиону, опколише манастир гомирски, братију стераше у манастирске собе, почеше испитивати о новцу и кључевима манастирске касе. Од братије у манастиру се налазио намесник манастира отац Нектарије Дазгић, родом из Градусе, отац Стефан Божичковић стар 73 године, отац Теофан Kосановић (Управитељ) је био одсутан у Словенији на парохијској дужности.

Српски кандидат за Оскара „Дара из Јасеновца“

1. децембар 2020.

Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића у трци је за Оскара у категорији најбољи међународни филм, саопштено је из Филмског центра Србије /ФЦС/. О томе је одлучила комисија у којој су били члан Америчке академије Филмске умјетности и науке, члан комисије према приједлогу ФЦС-а Добривоје Танасијевић – Дан Тана, Мирослав Лекић испред Удружења филмских уметника Србије, Ивана Кроња и Тања Бошковић према приједлогу Академије филмске уметности и науке Србије, Сандра Перовић испред Управног одбора ФЦС-а, Дара Џокић испред Удружења филмских глумаца Србије и Дејан Луткић према приједлогу ФЦС-а. У образложењу комисије је наведено да је изабрани филм емотивно снажна драма која се бави историјском траумом, нудећи прије свега поштовање