arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Тешка судбина Срба из Петриње

Срби на подручју Петриње живе вековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживели су погром од усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 90-тих година, када су им порушене и све цркве. У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 1.700 Срба из других крајева. У исто време, у оближњем Марин-Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све

Промоција књиге "Крст на крижу"

Пуста земља Банија..

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар  2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

Да се усправимо!

Године 1988. у листу “Наш глас“ објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. “Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса“. Какав

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“

Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо. Шта можемо сазнати из нове књиге директора Музеја жртава геноцида, Вељка Ђурића Мишине, “Меморандуми Светог архијерејског синода Српске православне цркве 1941-1942. године војно-управним командантима Србије“? Да су се у првој години рата, 1941. године, након окупације и поделе Југославије, дешавали стравични злочини над православним српским живљем, у ужасу нечега што се звало Независна Држава Хрватска (НДХ). Да су се дешавала убијања, мучења, затварања, одвођења у концентрационе логоре, насилно покатоличавање, рушења православних цркава, пљачкања и уцене, исламизација и унијаћење. Да

Демократски фронт иницирао резолуцију о геноциду у Велици

Посланици Демократског фронта, који је део владајуће коалиције у Црној Гори, поднели су Скупштини предлог о усвајању Резолуције о геноциду у Велици. Иницијативу је потписало 16 посланика овог политичког савеза, а у образложењу се наводи да се доношење резолуције тражи да не би избледела сећања на све невино пострадале и жртве сурових оружаних сукоба, који су се догодили током и након Другог светског рата на тлу Црне Горе у којима су сви народи поднели тешка страдања, преноси Танјуг писање подгоричких медија. „Скупштина Црне Горе овом резолуцијом наглашава потребу да се испитају сви ратни злочини, геноциди, етничка чишћења током Другог светског рата и обезбеди сатисфакција жртвама и њиховим породицама на свим

Никола Дабић: Распеће Ђорђа Мартиновића (1985)

Те 1985. године, Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова и Метохије, пресретнут је од стране неколико Шиптара, савладан. те набијен на колац на чијем врху је била стаклена флаша, натакнута кроз грлић. Флаша се зауставила тик испод ребра гдје је и пукла. Ђорђе је успио некако да допуже до пута и нађе помоћ са којом је пребачен и Приштинску болницу. Пошто је овај скандал пробио обруче региона и завршио чак и у Њујорк Тајмсу, југословенска власт је чинила све како би се све то заташкало, да би на крају службено закључили да се ради о самоповријеђивању јер би истина наравно угрозила „братство и јединство“ и приказала Шиптаре као не дај Боже

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946.

Српски народ Грујићу дугује захвалност због тога што је спашена и враћена баштина из манастира и цркава коју је опљачкала НДХ Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције у мају 2013. године на приређеној изложби није поменуто име оснивача и првог управника музеја Радослава Грујића, иако је део непроцењивих експоната спашен од уништења управо захваљујући њему. У

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. децембар 1915. Годишњица формирања логора за Србе у Добоју

27. децембра 1915. године стигла jе прва група Срба у аустроугарски логор у Добоjу. Довезли су их у отвореним жељезничким теретним вагонима. Прва група броjала jе око 600 стариjих мушкараца, жена и дjеце из општина Горњег Подриња и тадашњег Сараjевско-романиjског среза. Логор jе формиран на простору садашње Жељезничке станице у Добоjу, а заробљени српски цивили били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести „сакагиjе“. Кроз логор jе прошло у периоду од оснивања 27. децембра 1915. године до 05. jула 1917. године укупно 45 971 лице од чега jе било 17 000 жена и дjеце, док jе 12 000 логораша страдало од

Милош Ковић: Година искушења и победа

Српска црква има много начина да заустави клизање у провалију. И она ће, дакле, у времену које је пред нама бити на великом испиту. Друштва и државе убрзано се прилагођавају и преображавају. Размере привредних поремећаја тек ћемо сагледати. Повратак селу и затварање у круг породице и најближих понавља се, као рефлекс, али и разуман избор, у готово свакој појави сличног типа у протеклих неколико векова. Јагма за викендицама и сеоским некретнинама, што даље од загушених градова, као да потврђује одавно, у сфери духа, уочену појаву оспоравања урбане, модернистичке, просветитељске културе, рођене у западној Европи 18. века. Подозрење се шири Сасвим у постмодернистичком кључу, светом се шири подозрење, па и уверење

Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској

Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду. Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ. Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње

Дарко Адамов: Партизанска пропаганда у „Клетовом“ уџбенику историје за осми разред

Иако је тржиште уџбеника у Србији тешко више десетина милиона евра, очито да издавачима новац није довољан плен… Нови уџбеник историје за 8.разред основне школе издавачке куће Клет враћа нас у стара комунистичка времена интерпретације догађаја из Другог светског рата. Објашњавајући догађаје око битке на Неретви, аутор уџбеника каже: Немци су дејствовали заједно са својим савезницима и сарадницима Италијанима, снагама НДХ и четницима. ( стр.116) Ефектно преобликована прича – четници „дејствују заједно“ са усташама и нацистима… а шта је са партизанима? Знамо да они управо тада воде преговоре о примирју са Немцима и истичу да су им главни непријатељи не Немци већ четници. Извор: Снимак екрана Аутор елегантно заобилази ову

Знаменити Срби протерани из назива сарајевских улица

Одлуком бошњачких политичара српски антифашисти, знаменити писци и уметници више немају своје улице, тргове и школе. Након што је из Сарајева протерала око 150.000 Срба, послератна бошњачка политика  учинила је све како би  избрисала и вековне  трагове постојања српског народа у том граду.  Део тог осмишљеног  пројекта  била је, између осталог, и промена  назива улица, тргова и неких институција које су деценијама носиле  имена српских антифашиста, знаменитих писаца, уметника , стваралаца… У граду на Миљацки, према неким информацијама, до данас је преименовано  око 135 таквих  улица. Захваљујући бошњачким, како себе називају, „поборницима мултиетничности и равноправности сва три конститутивна народа у БиХ”,  у Сарајеву  своју улицу нема више ни Војислав Кецмановић

Милош Гвозденовић: Хрватски „мит“ о Вуковару 1991.

Борбе за Вуковар нису биле никакво „чудо хрватског отпора“. Пре би се могло рећи да је било чудо што је једна војска у потпуном расулу попут ЈНА успела да тај град ослободи. Борбе у Вуковару (Фото: OSCE) Став хрватске јавности о борбама у Вуковару није се мењао од 1991. до данас. Покушали су да од Вуковара направе оснивачки мит своје нове нације, али им то и поред велике пропаганде није пошло за руком. Вуковар 1991. је тема о којој се не расправља у јавности, то је догма нове хрватске државе. Основа за лажни мит Званична догма о Вуковару гласи: храбри бранитељи Вуковара, који је био стратешко место, својим херојским подвигом

Ужасе на видело: Крици јасеновачких жртава чуће се ускоро у целој Америци и целом свету /видео/

Најважније је да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље. То је једина сврха и једино битно, каже за Спутњик редитељ Предраг Гага Антонијевић поводом уласка у дистрибуцију широм САД његовог филма „Дара из Јасеновца“, који је и српски кандидат за Оскара. Пише Дејана Вуковић Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет.   Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.