arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

10. март 2019.

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом  рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

svetozar-livada1.jpg

СВЕТОЗАР ЛИВАДА: Дабогда те представљао проф. др Милорад Пуповац

10. март 2019.

Прихваћамо нагонске властодршце без провjере тко су и какви су људи, какво им jе знање, образовање и морал. Дакле, не стоjи да нас убише преjаке риjечи него константа прокључалог менталитета скороjевића, коjег само повиjест може измиjенити …Oн jе био одлучуjући глас за промjену назива Сабора у назив „Хрватски државни сабор“ из доба НДХ… Иако сам поjео, како се каже, с овим господином „оку соли“ ствараjући српске институциjе, не знам како да се према њему поставим. Да л’ да га сажаљевам, презирем или осуђуjем. Човjек ниjе оно што о себи примишља, него оно што о њему (не)дjела показуjу. Зато ми се чини да jе наjбоље да фактима о њему проговорим. Као

ХРТ емитовао изјаве ветерана испред натписа „УБИЈ СРБИНА“

9. март 2019.

Хрватска радио-телевизија /ХРТ/ емитовала је прилог у којем су хрватски ратни ветерани давали изјаве док је у позадини стајао натпис „Убиј Србина“. Портал „Index“ преноси да најновији примјер доказује да ХРТ остаје досљедан у скандалима и да баш никоме одговорном за ту емисију и информативни програм ништа није било спорно. „То је требало да буде лијепа прича о позитивној акцији и о Корчуланима који су поводом дана ратних ветерана дошли у Вуковар како би помогли социјално угроженим породицама својих сабораца, али ХРТ је и ту успио да угура говор мржње и паролу о убијању Срба“, наводи „Index“. Током изјаве у „Регионалном дневнику“ једног мјештанина Вела Луке и током изјаве Томислава

Попис из 1846. године: 2 милиона 643 хиљаде Срба у Хрватској

9. март 2019.

На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба Хајнрих Бенхаус ( Heinrich Berghaus ), главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба. Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате. Овај етнографски податак, као и етнографску карту Европе из тог периода могу

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: „Партизанска герила“ у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о „комунистичким илегалцима“ у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од „Капелских кресова“ до „Операције стадион“).  Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла „Ендехазије“? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о „загребачкој партизанској фронти“ долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових „илегалаца“ био изванредно

Процес за злочине у сплитском логору „ЛОРА“: Истина не сме бити заборављена

9. март 2019.

У Жупанијском суду настављен процес за злочине у сплитском логору „Лора“. Чаушић, један од тројице Требињаца, последњи сведочи на суђењу Дуићу У жупанијском суду у Сплиту настављено је саслушање бивших требињских логораша злогласног логора за цивиле и ратне заробљенике „Лора“, а у вези са ратним злочинима које је починио бивши управник тог логора Томислав Дуић. Слободан Чаушић, један је од тројице Требињаца који су последњи сведочили на суђењу Дуићу. Он каже да није лако поново се враћати у прошлост и присећати се свега онога што се догађала у хрватским логорима смрти. – Непријатно је, посебно када знате да онај који вас је мучио седи на метар иза ваших леђа док

У Сремским Карловцима потписана Повеља о српском културном простору

9. март 2019.

Повеља о српском културном простору је документ којим ће бити дефинисане смернице за јединствену културно-просветну политику српског народа   Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и министарка просвете и културе Републике Српске Наталија Тривић потписали су данас у Свечаној сали Карловачке гимназије Повељу о српском културном простору. Повеља о српском културном простору је документ којим ће бити дефинисане смернице за јединствену културно-просветну политику српског народа. Вукосављевић је истакао да дубоки смисао потписивања Повеље јесте у додатним напорима у спровођењу јединствене културне политике која би требало да буде присутна у српском народу без обзира на политички формат и на државу у којој он живи. „Културна политика и културни простор су

Бура због мајица у ОШ „Никола Тесла”

9. март 2019.

Шта се тачно догодило у осмолетки када је неколико ученика дошло у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену” и са ликом Гаврила Принципа утврдиће инспектори Просветна инспекција посетиће данас Основну школу „Никола Тесла” у Раковици. Разлог за долазак инспектора је инцидент који се догодио прошлог петка, када су четворица ученика осмог разреда дошли у школу у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену”, док је један од њих носио мајицу са ликом Гаврила Принципа. Проблем је настао јер је директор осмолетке Станислав Стевуљевић, како се наводи у саопштењу Уније синдиката школа у Београду, дечаке натерао да скину те мајице уз речи да је Принцип „мајмун

Хрватска се не мири са забраном мисе

9. март 2019.

Хрватски парламент планира да разговара са надлежнима о забрани одржавања комеморације страдалим усташама током Другог светског рата у Блајбургу ове године. Хина је јавила да је председник сабора Гордан Јандроковић упознат с информацијом да је Kатоличка црква у Kорушкој одбила молбу Хрватске бискупске конференције (ХБK) за одржавањем мисе на Блајбургу. Jуче је саопштено да је Kатоличка црква у Kорушкој одбила молбу Хрватске бискупске конференције за одржавањем мисе на Лојбашком пољу поред Блајбурга због политичке инструментализације овог скупа, саопштено је из те цркве. Позивајуће се на изворе блиске кабинету Јандроковића, Хина је јавила да ће делегација парламента најпре о томе разговарати с Почасним блајбуршким водом и Kатоличком црквом, односно, Хрватском бискупском

Војвођански сепаратисти коче градњу православних храмова у Војводини?!

8. март 2019.

До сада су пропала три покушаја да се у Темерину, који има преко 7000 православних становника, изгради један православни храм. У сва три случаја била је дискутабилна парцела, тачније локација. Православни храм мора бити олтаром окренут ка истоку. То значи да се може градити само с једне стране главне улице, тј. оне која је на источној страни. У Темерину, који је одавно прерастао у варош, са високим зградама и урбаним центром, практично не постоји ни једна одговарајућа/слободна парцела на којој би се храм могао подићи. Из тог разлога су локалне власти предложиле изградњу цркве у темеринском парку. То је био трећи покушај. Том предлогу се оштро супротставио општински одборник Роберт

Марко Месић (у средини) код Стаљинграда

И усташе ослобађају Србију

8. март 2019.

У јесен 1944. Србију од Немаца ослобађале и усташе заробљене код Стаљинграда. На њиховом челу био је витез Марко Месић, кога је Хитлер одликовао два, а Анте Павелић три пута! У ослобађању Србије од ње саме, у јесен 1944, учествовале су и дојучерашње Павелићеве усташе, припадници 369. „вражје“ усташке пуковније, коју је Црвена армија 1943. поразила код Стаљинграда. Годину дана касније, Совјети су им, уз Титову сагласност, предложили да се покају што су с Немцима јуришали на њихову земљу, а да им Стаљин и Тито заузврат омогуће да учествују у завршним операцијама у Југославији. Тито је Вељку Влаховићу, једном од својих московских изасланика, наредио да им преда ратну заставу, којом

Kорушка Kатоличка црква забранила мису у Блајбургу

8. март 2019.

Kатоличка црква у Kорушкој, тачније бискупија Гурк-Kлагенфурт одбила је молбу Хрватске бискупске конференције за одржавањем мисе на Лојбашком пољу поред Блајбурга због тога јер се ова миса политички инструментализује, саопштила је у петак тамошња Kатоличка црква, а преносе хрватски медији. Мисе на тој локацији биле су формални оквир за комеморације које су се средином маја сваке године одржавале на спомен убијеним припадницима квислиншких формација и цивилима, ликвидираним након што су их Британци маја 1945. вратили партизанима. „Миса на пољу поред Блајбурга постала је дио манифестације која се политички инструментализује и дио је политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје“, стоји у писму које је потписао секретар бискупије у

Свештеници у логору „Даница“ код Копривнице 1941.

8. март 2019.

(Из биљежнице jедног преживjелог свештеника-логораша) Пред рат напуштена творница „Даница“, постала jе године 1941. – логор „Даница“. Као авет у подравскоj равници са своjим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до коjих су стизали вагони, чиjа jе утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима – равно на стратиште. „Даница“, насмиjана дjевоjка како jе била раниjе приказана на кутиjама од крема за ципеле, ниjе више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада jе крваво усташко знамење – слово „У“ – замиjенило оваj дражесни осмиjак и цери се као авет из сваког кута овог здања – логораши га виде и тамо гдjе ниjе, из

Кецмановић: 1. март 1992. – Политичко насиље над Србима

8. март 2019.

Референдум о сецесији БиХ, одржан 1. марта 1992. године, био је својеврстан муслиманско-хрватски пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, као и политичко насиље над српским народом, изјавио је данас у Београду професор политичких наука Ненад Кецмановић. Кецмановић је на трибини „Референдум о сецесији БиХ 1992. и стварање Републике Српске – 27 година касније“ рекао да су и једно и друго, односно и пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, на неки начин успјели. Он је указао да је то довело до неке врсте суицида, јер послије тог референдума који је био политичко насиље над српским народом, БиХ није постала оно што је била некада. „БиХ није постала ни оно

Парастос за 13 српских бораца у насељу Грбавица

8. март 2019.

У брчанском насељу Грбавица данас ће бити служен парастос и положени вијенци за 13 припадника Војске Републике Српске које су прије 26 година припадници хрватско-муслиманских формација заробили, мучили, убили, а потом и масакрирали. Парастосу ће присустввати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Милуновић и Ђокић ће парастосу и полагању вијенаца присуствовати у 10.00 часова. Стравичан масакр над припадницима Војске Републике Српске из овог краја починили су припадници такозване Армије БиХ у чијем саставу су били комшије, муслимани из Брчког. Осмог марта 1993. године, 13 српских борца из Грбавице заробљено је у Бодеришту, код Брчког. Без обзира на договорену размјену, Срби

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА