2019 - Страница 105 од 112 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2019 » Страна 105

Хрватски Сабор одао пошту жртвама Холокауста без помена Јасеновца

25. јануар 2019.

Хрватски Сабор је данашње засједање започео минутом ћутања поводом 27. јануара, Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, дана када цијели свијет одаје дубоко поштовање жртвама нацистичког прогона и геноцида над Јеврејима и припадницима других мањинских народа. Тим поводом, предсједник парламента Гордан Јандроковић је одржао говор у којем није споменуо жртве Јасеновца. Бозанић: Без задршке истицати истину о страхотама Јасеновца Испред загребачке катедрале одржан је молитвени скуп поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, на којем је загребачки надбискуп, Јосип Бозанић, поручио да тога дана „без икакве задршке треба истицати истину о страхотама Јасеновца“. Како је пренио загребачки Јутарњи лист, синоћњем молитвеном скупу присуствовао је предсједник Сабора и изасланици предсједнице и

Чегар: Видио сам крв, комаде лобање, мозак убијених војника ЈНА

25. јануар 2019.

Бивши припадник Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване РБиХ Зоран Чегар рекао је данас у Суду БиХ да је, након убиства припадника ЈНА испред Дома полиције у Сарајеву у априлу 1992. године, на „коцкама“ видио крв, комаде лобање, мозак и косу, те цистерну комуналне службе која је прала улицу. У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА, овај свједок Тужилаштва испричао је да је предвече, по доласку испред Дома полиције, затекао грозан призор. „Видио сам и нека тијела испред камиона. На улици су били неки непознати људи, те припадници Јукине јединице и наших специјалаца. Рекли су ми

ДУБРОВНИК ПРИЈЕ 100 ГОДИНА: Страдун туговао за краљем Петром ослободиоцем

25. јануар 2019.

Никола Пашић дошао је у Дубровник 6. децембра 1918. Др. Перо Чингрија назвао је Пашићу добродошлицу истичући патње краљевине Србије. Пашић се захвалио Дубровнику и србијанској војсци на дочеку. У дубровачком листу „Рад” описано је како је Дубровник прославио уједињење. У Дубровник су 6. децембра ушли претставници Србије. Дубровник их је примио у заносу. У „Раду” се истиче : „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. Све је било пуно. И стабла. А кад се указаше први аутомобили, занос је прешао у делириј. Долазе државници наше државе. Води их др.

Гестапо нуди државу!

25. јануар 2019.

Немци за два дана разоружали Дучеове снаге и формирали своју власт. „Велика Албанија“ примарни циљ Друге призренске лиге. Кујући планове о „Великој Албанији“, сепаратисти на Косову и Метохији формирали су у Другом светском рату злогласну СС дивизију „Скендербег“. Ова квислиншка јединица, под патронатом Хајнриха Химлера, није била дугог века, али је иза себе оставила крваве трагове. О томе сведочи обиље докумената у књизи „21. СС дивизија Скендербег“, историчара и публицисте мр Павла Џелетовића Иванова, из које у фељтону објављујемо најзанимљивије делове. Када је 8. септембра 1943. године капитулирала Мусолинијева фашистичка Италија квислинзи на Косову и Метохији дошли су у врло незавидан положај и зато је било потребно да предузму брзе

Војислав бјежао у Хрвоја

25. јануар 2019.

За само двије године /1992. и 1993./ у само једном хрватском граду Осијеку 1.236 особа промијенило је име и презиме и, мада нема званичних појашњења, основано се претпостаља да се радило о Србима. И двадесет година касније, 2012. и 2013. године промјену имена у Осијеку затражило је 416 особа. Како наводе хрватски портали, деведесетих година није било угодно бити Србин у Хрватској и долазило је до масовних промјена личних података и покрштавања. „Телеграм“ наводи свједочење дугогодишњег културног радника из града на истоку Хрватске који је морао да промијени име деветогодишњем сину, јер је био изложен неиздрживом притиску вршњака, као и увредама. „Тјешили смо га, али кад је након неколико дана

Документарни филм РТРС „Јужни потез“ на шведској телевизији (ФОТО)

25. јануар 2019.

Документарни филм „Јужни потез“ биће приказан на ТВ каналу BANOR TV, на шведској телевизији Öppna kanalen – локалне станице за Стокхолм 24. и 29. јануара. У филму је ријеч о офанзиви названој „Јужни потез“ коју су извеле јединице регуларне војске из Хрватске и ХВО из БиХ, а које су 10. октобра 1995. године окупирале комплетну територију општине Мркоњић Град. Окупација је трајала све до 5. фебруара 1996. године, када су град и територија општине враћени Републици Српској на основу одредби Дејтонског мировног споразума. Јединице регуларне хрватске војске и ХВО-а у потпуности су девастирале град и околна села и починиле незапамћене злочине над цивилним становништвом, оставивши иза себе највећу масовну гробницу

Брчко: Убице троје Драганића траже се преко две деценије

25. јануар 2019.

Ни после 26 година није решено убиство троје Драганића у Брђанима код Коњица. Имена убица позната Тужилаштву БиХ, али нико досад није оптужен Пише: Марко Драганић У ноћи између 26. и 27. јануара навршило се 26 година како су у својој кући у Брђанима ратне 1993. године из ватреног оружја убијени Бошко (72) и његове снахе Милица (39) и Биљана (38) Драганић. Какву је крваву драму преживљавало троје Драганића у кући Бошковог старијег сина Рајка (млађи Недељко, супруг Милице, убијен је крајем маја 1992. у Брадини) знају само њихове убице, које су за босанскохерцеговачко правосуђе и 26 година после тог убиства почињеног из националистичких побуда, још увек непознате. Како нам

Фрањо Туђман на Голи Оток послао 7.000 официра ЈА

25. јануар 2019.

„… Недавно је баш у Глини, у којој је Назор 1944. године одржао свој историјски говор, одржан помен жртвама усташког терора (1200 покланих људи, жена и деце у глинској цркви), а да на том помену, бар из пијетета или из минимума цивилизацијског понашања, није присуствовао ниједан представник званичне хрватске државе. Није било ни чланова ЦK СKХ, ни Туђманових хадезеоваца. Та срамота је за комунисте утолико већа јер је Назор говорио у њихово име, а за Фрању Туђмана зато што је у то време био сарадник Јосипа Броза. Његово одсуство, међутим, може се схватити једино чињеницом да он себе више не сматра Брозовим већ Павелићевим следбеником, што је јасно демонстрирао обележавањем

Ево колико је деце убијено у НДХ и у којим логорима!

24. јануар 2019.

На најмонструознији, најсвирепији начин убити око 75.000 деце, просечне старости од 6,5 година, и данас величати и славити такву државу, величати њена крволочна знамења, величати такве злочине геноцида и злочинце који су то чинили, могу само болесни, скроз болесни умови. А то се данас све видније испољава у Хрватској. Мржња Срба и свега што је српско све је израженија. И то у готово свим слојевима хрватског друштва: од оних најнижих па до највиших, до врхова власти. Ако се председница слика са усташком заставом испред себе, а бивши председник каже да у Јасеновачком логору није било убијања, да је то био обичан радни логор, онда ту здрав ум нема шта да

Асиел: Не дирати Топовске Шупе!

24. јануар 2019.

Рабин Србије Исак Асиел оцијенио је данас да би објекти на локацији концентрационог логора Топовске шупе у Београду у Другом свјетском рату требало да остану на оригиналном мјесту, а не да буду измјештени ради изградње планираног трговинског центра на Ауто-команди, јер би то значило брисање сјећања на јеврејске жртве. Асиел је на конференцији за новинаре у Београду рекао да су те двије преостале зграде свједоци времена страдања Јевреја и Рома у окупираном Београду током Другог свјетског рата и да би њихово помјерање уништило аутентичност тог мјеста подсјећања на Холокауст. Он је навео да су ти објекти међу првим логорима за таоце у Европи, објаснивши да су ту довођени мушкарци Јевреји

Саво Штрбац: Леш НН. 33

24. јануар 2019.

Једног прохладног јануарског јутра 1993. године војска Републике Хрватске је почела агресију на Равне Котаре. Напад је био неочекиван и силовит. У прва два дана хрватска војска је заузела већи дио подручја. Да би се зауставио њен даљи продор у дубину територије, према Бенковцу, на Равне Котаре су сваки дан стизали добровољци и јединице из других дијелова Републике Српске Крајине. Међу првима дошла је Специјална јединица Министарства унутрашњих послова из Книна, да би организовала одбрану села Придраге. У њој је био и Мишо из Стрмице, села поред Книна, младић изузетне физичке конструкције, а стар свега двадесет и по година. Борбе око Придраге биле су жестоке, често су се водиле прса

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Шљепице из Ислама Грчког

24. јануар 2019.

Ислам Грчки је било велико и богато равнокотарско село са претежно српским живљем и само неколико хрватских породица. Почетком 1993. године, у овом селу је живело 197 српских породица са 976 душа. Живео је ту и Јован Шљепица са супругом Тонком, синовима Здравком и Војиславом и кћерком Бранком, док му се кћер Марија пре рата удала за Јусупа, Хрвата из суседног села Ислама Латинског, и живела је у Задру. Здравко је био тешки бубрежни болесник и војно неспособан, док је Војислав био ангажован у СВК. Синови нису били ожењени, а Бранка је била још девојчурак. Тако је било док хрватска војска 22. јануара 1993. није извршила агресију на Равне Котаре.

Злочин на Малом Алану

24. јануар 2019.

Масакр над Србима се догодио на планини Велебит, на локацији Мали Алан, 22. јануара 1993. године, када су усташе мучиле, заклале и мучки убиле 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Српски камиони су тада упали у замку између две базе УНПРОФОР-а, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам српских војника је успело да се извуче из заседе и преживи, а њих 22 су заробљена и зверски масакрирана. Усташе су им тада препречиле једини пут којим би могли да изађу, а после тога су заузели и везе комуникације и преко њих јавили српским војницима да на Малом Алану има рањеника. У замку је тада упала група од око 30

Дуго је трајао тај мој пут

24. јануар 2019.

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

СЛАВОЈКА ДУЛАЋ (1932+2016.) СВЈЕДОК СТРАШНОГ ЗЛОЧИНА

24. јануар 2019.

Славојка Дулаћ, рођена Вукосав, упокојила се на 19. а сахрањена 21. јануара 2016. у Степановићеву код Новог Сада. Покојна Славојка је 28. августа 1941, као 9- годишња дјевојчица, једина успјела да побјегне из запаљене појате са затвореном српском нејачи у родном селу Љубљеници код Стоца. Претходно су прве комшије Хрвати и муслимани у ту појату затворили све српске жене и дјецу из тога села, а из породица Гело и Вукосав. Појату су потом наунили сламом и запалили. Одрасле мушке чланове ових породица исти злочинци поубијали су на Видовдан исте године у јами Барев до. Свједочење покојне Славојке о овом злочину сачувано је на видео снимку који се налази у Документационом