arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

PARTIZANI I ČETNICI I DALjE RATUJU – I nikako da odlože oružje!

21. avgust 2019.

Komunistička pošast stigla je Srbima samo dve godine pošto je polomila Rusiju i tek što je osnovana (1919), Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) založila se za uspostavljanje „sovjetskog Balkana“, za progon „zapadnih Srba“ s njihovih vekovnih prostora jer su oni tamo označeni kao „okupatori“, za razbijanje tek stvorene Jugoslavije „na posebne države – Hrvatsku, Crnu Goru, Makedoniju, Sloveniju… dok će se mađarska i albanska nacionalna manjina otcepiti, jer je njihovu zemlju… »anektirala« srpska buržoazija“. KP je podržala ustaški ustanak u Lici (1932), a nešto kasnije, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici,  Mile Budak i Moša Pijade potpisali su sporazum o uništavanju Srba. Na Bujanskoj konferenciji (1943), Miladin Popović i Dušan Mugoša obećali su Šiptarima

Putin: U nekim zemljama nameću se netačni razlozi za Drugi svetski rat

21. avgust 2019.

„U nekim zemaljama nastavlja se sa nametanjem besramno netačnih razloga za Drugi svetski rat“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. Predsednik Putin obratio se na otvaranju izložbe „1939. Početak Drugog svetskog rata“. Izložba je otvorena u Ruskom saveznom arhivu i pokriva period između trenutka kada je Čehoslovačka prestala da postoji kao suverena država u martu 1939. i napada Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. „Drugi svetski rat je bila užasna nesreća za čitavo čovečanstvo, koja je nanela duboke rane milionima ljudi i ostavila traga na sudbine generacija“, podvukao je Putin. On je naglasio da, nažalost, u nekim zemljama postoje napori da se uzroci za Drugi svetski rat preprave zbog ličnih,

Bojanić: Sajt „Srpska istorija“ prerastao u pravi bastion

20. avgust 2019.

Sajt „Srpska istorija“ prerastao je u pravi bastion, riznicu istorijskog znanja, što govori velika posećenost. Više od 15.000 ulaza dnevno sa različitih IP adresa beleži ovaj istorijski sajt. Istorija Srbije prepletena je mitovima i zabludama, dok su činjenice često zanemarene, to je i zadatak i cilj ovog sajta. „Na tome radimo neumorno, svakodnevo, na razotkrivanju i podsećanju na istorijske zablude, laži, neistine i poluistine… i naravno činjenice.Hrabrost, junaštvo, velike pobede, ali i greške naših kraljeva, despota, kneževa, careva i vojskovođa nikada se ne smeju zaboraviti, ali zato njihovim uspesima srpski narod se uvek mora ponositi i dičiti, a na greškama učiti.“ kaže istoričar Đorđe Bojanić čije tekstove možete pronaći na

Veterani brane pozdrav „Za dom spremni“

20. avgust 2019.

Zbor udruženja veterana hrvatskih gardijskih jedinica odbacio je sudsku presudu o nezakonitosti ustaškog pozdrava „Za dom spremni“. Hrvatski veteraniFoto: Pixsell Nakon odluke suda da muzičara Marija Rosu proglasi krivim i osudi na novčanu kaznu, jer je pjevao pjesmu „Bojna Čavoglave“ u kojoj se navodi ustaški pozdrav, hrvatski veterani kažu da im ovakva presuda i, kako navode, neprekidno tendenciozno povezivanje simbola rata devedesetih sa onim iz Drugog svjetskog rata, stvara „nemir, neraspoloženje i uznemirenost“. Ovakvim „političkim presudama“ krše se zakoni Hrvatske, tvrdi to udruženja veterana, koje smatra da je pozdrav HOS-a „Za dom spremni“ regularan. Hrvatski veterani smatraju da se presudama koje zabranjuju ustaški pozdrav napada „moralni dignitet hrvatskoga naroda i svih građana Hrvatske“, prenosi

Duško M. Petrović: LATINICA JE PISMO LATINSKOG JEZIKA

20. avgust 2019.

Nema srpske latinice. Latinica nije ni hrvatsko pismo, a kamoli srpsko. Latinica je pismo latinskog jezika. Iz latinice, koja se razvila iz pisma grčkog jezika u sedmom veku pre Hrista, pa u prvom dopunjena sa još dva slova, nastala su pisma zapadnoevropskih jezika, a u Istočnoj Evropi pisma onih slovenskih jezika čiji je narod pao pod rimokatoličku crkvu. Iz latinice je nastalo i hrvatsko pismo. Početkom devetnaestog veka, pred Ilirski preporod – koji će, kao što je i bilo planirano, prerasti u hrvatski nacionalni pokret – zagrebački biskup Maksimilijan Vrhovac pozvao je (1813) „sve duhovne pastire svoje biskupije“ da skupljaju narodno blago. Bio je to, u stvari, poziv na veliku,

Ustaški velikani

19. avgust 2019.

Unatoč programu po kojem će studenti učiti o notornim ustašama, studij ‘Demografija i hrvatsko iseljeništvo’ ovu jesen počinje s radom. Iz Ministarstva još nisu dobili odluku Nacionalnog vijeća, ali kažu da je zatražena te da će nakon odobrenja upisati studij u Upisnik. Usprkos nizu nejasnoća vezanih uz novopokrenuti studij ‘Demografija i hrvatsko iseljeništvo’, kao i na još uvijek neriješen status Hrvatskih studija gdje bi se od rujna trebao izvoditi, od ljeta je ipak počeo upis studenata na najavljenu studijsku grupu. Piše: Goran Borković Premda bi se u nekim sređenijim državama moglo očekivati da će sveučilišno i državno vodstvo još jednom – barem nakon pisanja Novosti prije mjesec dana – preispitati

Vreme propasti

19. avgust 2019.

Priča se među nama, a i šire, o našoj propasti kao naroda, ali takva tvrdnja je čista glupost. Ne možemo mi da propadnemo. Nismo ni blizu propasti. Da bi se propalo, mora se propasti kroz nešto, a mi nemamo ništa. Krov, sprat, prizemlje, pod, pa ni temelj nemamo. Raskopali smo ga i odrekli ga se darujući ga drugima da na njemu prepodignu našu kuću koju će posle nazivati svojom. Došli smo do toga da nemamo kroz šta propasti. Za propadanje treba imati nešto pod nogama, a mi pod našim nogama imamo samo vratove svojih sunarodnika i kulturu koje se odričemo. Ne može propadanje biti činjenica da pojedini studenti imaju veće

U SPOMEN-MAUZOLEJU SRBIMA STRADALIM OD USTAŠA: Ćutanje o žrtvama je još jedan zločin!

18. avgust 2019.

Na Drini, kod Višegrada, nikao mauzolej koji čeka osvećenje. Dobrotvori Spasoje Albijanić i Miodrag Davidović Daka podigli beleg. Spomen-mauzolej, na Starom Brodu, na Drini, kod Višegrada, posvećen srpskim žrtvama od ustaških zločinačkih ruku u proleće 1942. godine, koji su podigli dobrotvori Spasoje Albijanić i Miodrag Davidović Daka, još samo čeka osvećenje, koje bi trebalo da predvodi patrijarh srpski Irinej, kao i veliku državnu ceremoniju. Izgradnja i uređenje spomen-mauzoleja su okončani na vreme. Akademik SANU Matija Bećković je živo pratio izgradnju tog belega na Drini i kaže da ga raduje što je posao priveden kraju i što će „na mnogaja leta da svedoči o stradnju nedužnih srpskih, civilnih žrtava, od ustaške

Akademik Vasilije Krestić: Hrvatsko svojatanje Nikole Tesle

16. avgust 2019.

Da bi dokazali da je Tesla bio Hrvat, a ne Srbin srpske pravoslavne vere, hrvatski člankopisci bezočno falsifikuju istorijske činjenice, pozivaju se na hrvatsko državno pravo i na iz njega proističuće zaključke  U najnovijim raspravama održanim u Hrvatskom saboru povodom vandalskog rušenja spomenika Nikoli Tesli, koje se dogodilo 1992. godine, i namere da se on izvuče iz skladišta Likovne akademije, obnovi i ponovno postavi, nije moglo da bude zaobiđeno ni pitanje nacionalne pripadnosti tog velikog naučnika. To pitanje posebno je zatalasalo hrvatsku i srpsku javnost povodom obeležavanja 150-godišnjice rođenja Nikole Tesle. Tada su o tome objavljeni mnogi tekstovi s netačnim a ponekad i zlonamernim tumačenjima pa i falsifikatima. Netačnosti su

Dejan Ristić: Najavljena žurka na platou ispred Groba neznanog junaka skandal neviđenih razmera

16. avgust 2019.

Od više zabrinutih prijatelja upravo dobijam informaciju da je 25. avgusta na platou ispred Groba neznanog junaka planirano održavanje javnog skupa, odnosno rejv žurke. Organizator događaja je ,,TIME : CODE“, a najavljen je i nastup izvesnog Denisa Horvata. Iz ,,TIME : CODA“ saopštavaju i to da je cilj organizacije ove žurke promovisanje kulturnog nasleđa Srbije (!!!). Ovo je skandal neviđenih razmera jer bi to značilo da smo dosegli i onaj stadijum ljudskog i moralnog sunovrata koji podrazumeva da ćemo igrati i pevati na nečijem grobu. Igrajući na Grobu neznanog junaka mi bismo, istovremeno, zaigrali i na Gazimestanu, Ivankovcu, Mišaru, Deligradu, Čegru, Ljubiću, Ceru, Kolubari, Krfu, Vidu, Zejtinliku, Kajmakčalanu, Šumaricama, Jajincima,

Mihailo Medenica

Srbija jeste počinila genocid!

15. avgust 2019.

Jedini genocid koji nikad poreći neću jeste onaj koji se zaista zbio – nad mojim rodom i genocid roda mog nad sećanjem o tome kako je Srbin vazda birao raspeće pre negoli postelju. Piše: Mihailo Medenica Srbija jeste počinila genocid. Jedan od najstrašnijih i najbezumnijih – neoprostiv genocid nad sećanjem! Sećanjem na stradanja roda svog! Sećanjem na istoriju jama, vrtača, polja, logora, vešala, klanica, stratišta bez broja i imena. Sećanjem da se krštavamo imenima predaka kojima se grob ne zna! Živi smo spomenici svojim prađedovima… Sećanjem da se o zadušnicama ovo malo Srblja sabere da uz voštanicu oćuti s velikom Srbijom! Velikom, nebeskom, stradalničkom i mučeničkom. Više nas je pod

Ministarstvo kulture Srbije: Hrvatska ponovo prisvaja Teslu

9. avgust 2019.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora kao nedopustiv pokušaj prisvajanja tog srpskog naučnika koga „celokupna svetska javnost prepoznaje i pamti kao Srbina koji je veliki deo svog života proveo u Americi“. „Do sada nebrojeno puta ponovljen pokušaj prisvajanja srpskog naučnika i neprimereno krivotvorenje istine neće doneti nikakvo dobro niti dobit Hrvatskoj“, ističe se u saopštenju Ministarstva. Podseća se da „u enciklopedijama, naučnim radovima i popularnim tekstovima

Dr Predrag Ristić

Nikola N. Živković: Peđa

9. avgust 2019.

Završavam ovo kratko sećanje na prijatelja ruskim bukvama: „Večnaя pamяtь! Peđa Ristić (Foto: Televizija Hram) «Svaka je smrt prerana, kad su u pitanju ljudi, kao što je ovaj», Ivo Andrić: „Nemiri od veka“ Poslednjih nedelja, ili tačnije, poslednjih meseci, čuli smo se redovno. Naši telefonski razgovori trajali bi obično pola časa, a često i više. Kada bih mu se javio, sa druge strane žice čuo bih redovno: „Peđa“. To je izgovarao jasno, glasno, odsečeno, „muški“. Onako, kako to otprilike pričaju ljudi, koji se poznaju i dobro razumeju. Poslednji put, koliko se sećam, izašao je Peđa Ristić iz stana godine 2019., „na svojim nogama“, da proslavimo Srpsku novu godinu. Na trotoaru

Svijeća Foto: RTRS

Sveti Ranđel 1944.

9. avgust 2019.

Posvećeno Jelici Mitrović, profesorki Nemačkog jezika u Gimnaziji čiju su majku streljali partizani po ulasku u Leskovac u oktobru 1944. godine. Uvek kada odemo na groblje moja majka i ja posetimo porodičnu grobnicu veletrgovca Mitrovića i majka položi buket cveća na – NjEN grob. Samo to – položi cveće na NjEN grob. Zatim nekoliko minuta stojimo – ćuteći. Znao sam da moja majka dok stojimo kraj groba – plače. Taj plač se nije čuo. Ali, ja sam znao da plače jer je iz tašne vadila maramicu i brisala suze. A znao sam to i po tome što je njena ruka kojom je držala moju ruku drhtala sa prekidima – onako

Dr Predrag Ristić

Odlazak Predraga Ristića

8. avgust 2019.

Gradnja crkve je kod pravoslavnih pre svega deo molitve, a tek u drugom planu majstorsko delo, govorio je Predrag Ristić (1931–2019), arhitekta i graditelj, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, koji nas je napustio u 89. godini. Njegovu umetnost obeležila je duhovnost. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu upravo na projektu Saborne crkve, a povodom toga govorio je da je „voleo da izvuče komuniste, koji su se kleli u racionalnost, na ravno polje radi dvoboja”. To ravno polje za njega bila je matematika. U Srbiji, i u svetu, sagrađeno je više od 150 hramova po projektima Peđe Ristića, a četrnaest od njih srušeno je tokom

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA