arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото: Тихомир Јањичек / Facebook / Promo

Грабар Китаровић се не одриче гласова екстремне деснице

21. јун 2019.

Предсједница Колинда Грабар Китаровић угостила је минуле седмице проусташку иницијативу Хрватски обредни здруг Јазовка и појединце који су годинама у Хрватској представљали Хрватски ослободилачки покрет (ХОП), организацију коју је основао Анте Павелић, пише хрватски недјељник Новости, уз констатацију да то указује да се актуелна предсједница не одриче гласова деснице. Колинда Грабар Китаровић (Фoтo: Profimedia) Недјељник подсјећа да, као и прошле године, кад им је уступила покровитељство над комеморацијом побијеним усташама код јаме Јазовка, предсједницу је прије неколико дана посјетио члан ХОЗ-а Јазовка Андреј Шебаљ. Павелићев зет Срећко Пшеничник представио је Шебаља 1997. године као највећу наду неоусташког покрета у Хрватској, дајући му велике заслуге за долазак ХОП-а из Канаде, гдје

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2019.

21. јун 2019.

Код Шаранове јаме на Велебиту,  15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/. Пише : Миломир САВИЋ Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило

Борбе за Модричу су завршене. Командат ТГ-1 тадашњи пук. Новица Симић испред робне куће „Модричанка“. Коридор живота је пробијен, противник поражен, непријатељска застава под ногама. Видовдан, 28.06.1992. године. (Фото Ранко Ћуковић)

У НЕДЈЕЉУ 27 ГОДИНА ОД ПОБЈЕДЕ У АКЦИЈИ „КОРИДОР 92“

21. јун 2019.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић најавио је да ће у недјељу, 23. јуна, у Дугој њиви код Модриче бити обиљежено 27 година од бриљантне акције „Коридор 92“ у којој су српска војска и полиција побиједили хрватско-муслиманске снаге, отклонили блокаду са матицом Србијом и обезбиједили проток људи и роба. Милуновић је рекао да је циљ непријатеља био да Србима одузму слободу, те да се морало дјеловати због недостатка лијекова, хране, горива… Он је подсјетио да је Савјет безбједности УН тада забранио летове над овим простором, па ни ваздухом није могла бити остварена комуникација са Србијом и свијетом. „Због тога се догодила велика трагедија и у Клиничком центру

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПОМЕН СРПСКИМ ЖРТВАМА НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

21. јун 2019.

Помен поводом 27 година од убиства Срба на Миљевачком платоу, код Дрниша у Хрватској, служен је данас у Цркви Светог Марка у Београду. Помену су присуствовали представници удружења избјеглих Срба из Хрватске, чланови Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, који су истакли да 27 година чекају на ексхумацију и идентификацију, како би достојно сахранили своје страдале у породичне гробнице. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положили су Ташмајданском парку вијенце и цвијеће код споменика убијеним Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека. На подручју Миљевачког платоа, код Дрниша, 21. јуна 1992. године догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству припадника Мисије УН – Унпрофора.

Миљевачки Плато

ВИДЕО-ТРАКА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА ИЗНАЈМЉИВАНА КАО ХОРОР ФИЛМ

20. јун 2019.

За хрватски злочин над Србима на Миљевачком платоу нико није одговарао у Хашком трибуналу ни послије 27 година иако постоји видео-трака на којој су сами починиоци забиљежили тај злочин и која је изнајмљивана као хорор филм по видео клубовима у Европи, саопштио је Документационо-информативни центар“Веритас“. Из „Веритаса“ напомињу да су за овај злочин пред хрватским судовима осуђена само два припадника Хрватска војске на по три године затвора. У саопштењу се подсјећа да је Хрватска војска 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила уздржавање од евентуалних провокација због одржавања

Огорчење због понашања Загреба по питању ексхумација Срба

20. јун 2019.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ је, поводом 27 година од злочина хрватске војске над Србима на Миљевачком платоу, изразила протест и огорчење, због понашања Хрватске која не врши ексхумације познатих гробних мјеста. Српска координација, у име породица несталих, изражава огорчење и протест због лицемјерног и неразумног понашања и приступа Хрватске. У саопштењу се наводи да Хрватска, умјесто да ексхумира посмртне остатке из регистрованих гробница и гробних мјеста и појача идентификације, потхрањује ширење отворене мржње и вршење етнички мотивисаних кривичних дјела према Србима и тако ствара амбијент да се питање несталих српских жртава не рјешава. Српска координација понавља позив властима у

Јеврејска општина Загреб: ‘Спомеником жртвама Холокауста жели се прикрити истина о страдањима у НДХ’

19. јун 2019.

Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) затражила је поништење „срамотне“ одлуке о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу јер сматрају да се тиме жели прикрити истина о страдањима Јевреја у Независној држави Хрватској (НДХ). У ЖОЗ-у сматрају да се подизањем споменика жртвама Холокауста жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју Независне државе Хрватске (НДХ) те да се значај и тежина злочина над више десетака хиљада њихових чланова побијених темељем расних закона у периоду од 1941. до 1945. године жели умањити темом која обухвата шест милиона Јевреја побијених диљем свијета. Напомињу како су сугерисали подизање споменика жртвама Холокауста у НДХ, којим би се изразио пијетет страдалима на овим просторима те како

На прољеће премијера филма „Дара из Јасеновца“

19. јун 2019.

Након осам деценија од страшних злочина у Јасеновцу, најзад стиже пројекат од националног значаја. Најављена је премијера филма „Дара из Јасеновца“, у режији Предрага Гаге Антонијевића. Филм (Фото:Filmski centar Srbije) На конференцији за медије одржаној у Влади Србије, чувени српски редитељ Предраг Гага Антонијевић најавио је премијеру свог новог филма „Дара из Јасеновца“ за пролеће 2020. године, када ће се навршити и 75 година од ослобођења логора Јасеновац. Присутним медијима обратили су се Мајкл Баренбаум, амерички експерт за холокауст и стручни консултант на филму, Јелена Триван, предсједница УО Филмског центра Србије, Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма, Наташа Дракулић, сценаристкиња филма, Биљана Чекић, која игра главну улогу дјевојчице Даре и Марко

Како су 1992. године Пребиловчани по други пут убијени

19. јун 2019.

27 година од вандалског и злочиначког уништења Храма Сабора Српских светитеља Пребиловачких мученика у Пребиловцима и костију Срба убијених 1941, у његовој крипти Хрватске снаге: 156. бригада војске Републике Хрватске (подручје Макарске и Вргорца), 1. бригада ХВО Чапљина, диверзанстке групе Вукови и Пилот, група ХОС, 1. сатнија 40. инжињеријског батаљона ХВ и непознат број припадника других формација и наоружаних и ненаоружаних цивила су 8. јуна 1992. године ушле у небрањене и напуштене Пребиловце. У селу су остале само 2 старице, од којих је једна убијена (тело јој није пронађено), а друга заробљена и одведена на опљачканом трактору у Чапљину где је касније умрла. Старе камене куће и други објекти у

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 15. јун. Годишњица страдања Срба ’42, ’44 и ’92

19. јун 2019.

На данашњи дан Срби су страдали у четири наврата. Укупан броj погинулих jе 65. Горње Примишље, Слуњ. Кућа Дане Чачића, усташе поклале и спалиле 2. jуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дjецом. Дулиба, Перушић. У кући Муњас Петра усташе поклале и спалиле 15. jуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских. На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини. За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

Ко ће ако не ми, прислужити свијеће Милици, Јелени, Петру, Илији, Јовану, Стоји, Остоји?

19. јун 2019.

Десета година за редом на Велебиту. Знате за ту чувену планину препуну цвијећа, животиња, шуме? Национални парк са бициклистичким и планинарским стазама. Пише: Сандра Благић Е, баш та планина у својој утроби скрива кости преко 40.000 душа. Од тих 40.000 душа 38.000 је православних Срба који су поклани! Поклани, заклани, убијени маљем, каменом, мотком гурнути у неку од јама. Само, јер су били друге вјере. Вјере православне! Превише јама, превише смрти. Никад као ове године нисам осјетила терет на души. Сваки пут када ходим мученичком Јадовничком стазом, ходим као по облацима. Ове године, спустио се терет на душу па тишти, притишће, не да ми да дишем. Најрадије бих вриштала, дозивала…

ФИНСКИ ПСИХИЈАТАР: Пишем књигу извињења српском народу

19. јун 2019.

Фински психијатар Пирко Турпијенен: Рачак није само трагедија Срба и истине, него и срамота Финске – Рачак није само трагедија Срба и истине, него и срамота Финске – говори ова храбра жена ексклузивно на „Новости“. – Марти Ахтисари и Хелена Ранта двоје су од неколико Финаца који су били саучесници у креирању трагедије српског народа која је у току. Професор Пинтили Пентила, наш најугледнији лекар патолог, који је недавно преминуо, био је дубоко посрамљен тиме како је Ранта злоупотребила медицину, док о Ахтисарију мислећи људи у мојој земљи имају само речи осуде. Управо пишем књигу о Рачку, књигу извињења вашем народу. Турпијененова у Београд треба да дође у септембру, када

Идентификација жртава рата

Идентификовано 11 српских жртава страдалих од 1991. до 1995. у Хрватској

17. јун 2019.

Према подацима Комисије, кроз овај процес у периоду од 2001. до 2019. године, из регистрованих, масовних гробница и појединачних гробних места ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 980 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране. Илустрација / Фото: АП / Новости У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу обављена је идентификација посмртних остатака 11 жртава српске националности. Уз присуство чланова породица обављена је идентификација посмртних остатака жртава страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, у периоду од 1991. до 1995. године, на подручју Републике Хрватске, саопштила је Комисија за нестала

ДОДИК: Сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака

17. јун 2019.

У писму упућеном удружењу грађана Јадовно 1941, Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је поручио да је обиљежавање страдања преко 38.000 Срба у љето 1941. на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, од великог значаја јер је то начин да им покажемо поштовање и да њихову жртву сачувамо од заборава. Додик је истакао да је сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака. Крајем јуна 2017. године, у својству Предсједника Републике Српске, Милорад Додик је присуствовао обиљежавању Дана сјећања на Јадовно код Шаранове јаме на Велебиту. Аутор: Редакција портала Јадовно 1941. Везане вијести: На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941.

Пријебојска јама код Коренице, мјесто стравичног злочина над Србима

17. јун 2019.

Јама Голубњача код Пријебоја, котар Кореница. Називају је још и Пријебојска јама или Волашева јама. Усташе су 26. јула 1941. године довели у жандармеријску станицу у Бунић око 80 Срба похватаних по околним селима и засеоцима. Ту су их држали два дана без хране, али их нису малтретирали. Говорили су им да иду два мјесеца на “рад” и да им неће дирати породице. Вјерујући у то заробљени Срби нису ни покушавали побјећи. Из Бунића су кренули пјешице за Кореницу 28. јула 1941. године, уз пратњу десетак усташа. Смјештени су у велики магацин у Кореници који је том приликом претворен у затвор. Ту су затекли кореничке Србе који су претходно били

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА