arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Рајилић: Елфета Весели требало је да добије доживотну робију

8. мај 2019.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић изјавила је да је крајње неприхватљива мала казна Суда БиХ којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Божица Живковић Рајилић – Оваква пресуда је крајње неприхватљива и недовољна за свирепо убиство дјечака. Требало је да добије доживотну казну затвора – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је навела да ова пресуда представља увреду за српске жртве рата и породицу дјечака Слободана Стојановића јер је Веселијева добила малу казну, док је ослобођен Сакиб Халиловић, који је био командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ. Она је

СТРАДАЛО 2,5 ОДСТО УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ – СССР НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕН

8. мај 2019.

Укупан број жртава Другог свјетског рата ни до данас није познат, али сви извори, и побједника и поражених, крећу се између 50 и 60 милиона, што је 2,5 одсто тадашње укупне популације на Земљи. Ове бројке односе се на период почетка рата у Европи 1. септембра 1939. године, па до капитулације Јапана 2. септембра 1945. Највеће жртве поднио је СССР и земље са истока Европе, док су на Западу те цифре много мање. У бројним државама које су учествовале у Другом свјетском рату постоји мали број поузданих извора и истраживања о броју жртава. Начини процјена су различити јер су различити погледи на формулацију узрока смрти, те директне и индиректне ефекте

ВЕСЕЛИЈЕВОЈ 10 ГОДИНА ЗАТВОРА ЗА УБИСТВО ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА

8. мај 2019.

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Сакиб Халиловић ослобођен је оптужби да је посматрао убиство дјечака и пропустио да, као командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ, казни Веселијеву која је била припадник овог вода. На основу исказа великог броја свједока и вјештака медицинске струке Судско вијеће је закључило да је Веселијева починила кривично дјело за које је оптужница терети. Елфети Весели је у казну урачунато и вријеме проведено у притвору од 24. марта 2017. године, као и вријеме проведено у екстрадиционом притвору у Швајцарској.

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

8. мај 2019.

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Сабор СПЦ: Косово је прва тема

7. мај 2019.

У манастиру Жича, 9. маја, почиње заседање Светог архијерејског сабора СПЦ. Биће речи и о патријарховој иницијативи о преговорима за суживот на КиМ. Разговараће се и о преписци владика Иринеја и Максима о Украјини Ситуација на Косову и Метохији, у време када се ломи судбина јужне српске покрајине, биће једна од најважнијих тема предстојећег редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, које почиње у петак у манастиру Жича. Ова седница највишег црквеног тела имаће и свечани карактер, јер ће њоме почети обележавање јубилеја 800 година од добијања аутокефалности СПЦ. После дводневног заседања у Жичи, „црквена скупштина“ се сели у Београд, где ће почети радни део заседања. Сабор ће, како се најављује,

Протерали 250.000 Срба, а туже нас за геноцид

7. мај 2019.

У приштинској скупштини спрема се резолуција с циљем да се кривица за злочине пребаци на Београд и спречи могући компромис Комисија косовске скупштине припремила је нацрт резолуције у којој се од власти у Београду тражи да „призна геноцид који се на Косову и Метохији догодио од 1998. до 1999. године“, казни криминалце и надокнади начињену штету“?! Овај најновији потез албанских представника наставак је низа бесмислених акција, које су кулминирале увођењем екстремних такса на српску робу и упорним покушајима да се свету прогура прича да је током сукоба силовано чак 20.000 Албанки, иако надокнаду прима тек стотинак жртава. Представници наше владе немају дилему: овакви потези срачунати су да би се обесмислио

За јунаке нема заборава

7. мај 2019.

Када смо му отишли на заклетву, био је то најсрећнији дан за нас, рекла је мајка Љиљана на откривању споменика сину Славку Крунићу у Каменици, који је погинуо на караули Кошаре Две деценије од погибије на караули Кошаре Славко Крунић (1978–1999) добио је споменик у завичајном селу под Маљеном, и народно признање да нема заборава за српске јунаке. Биста постављена у дворишту основне школе његовог родног села Каменице осванула је на залагање овдашњег свештеника Далибора Милошевића и мештана који су прикупили средства за вечни белег свом поносу. Крунић је јуначки погинуо 4. маја 1999. на караули Кошаре, као стрелац у 53. граничном батаљону Војске СРЈ. Почасну стражу на откривању спомена

Строго поверљиво: Откривени тајни нацистички документи – како бити немилосрдан (фото)

7. мај 2019.

Тајне, строго поверљиве нацистичке документе открили су британски командоси током инвазије на норвешка острва Лофотен у марту 1941. Готово непозната копија нацистичких докумената која је недавно откривена у Националној библиотеци Израела баца ново светло на живот у окупираној Норвешкој током Другог светског рата, навео је Шаи Бен-Ари из библиотеке у чланку објављеном у новинама „Харец“. У документима се налазе упутства високих официра Вермахта војницима који су били ангажовани у нацистичкој окупацији Норвешке. „Наредбе објављене у брошури у суштини представљају кратак и практичан приручник како преузети демократску земљу и ’притискати‘ њено становништво“, нагласио је Бен-Ари. Он подсећа да су тајна документа која „пружају увид у природу нацистичке окупације Норвешке“ пронашли британски командоси током

evo-nase-dece.jpg

Видео: ЕВО НАШЕ ДЕЦЕ

7. мај 2019.

Погледаjте документарни филм Здравка Шотре коjи свjедочи о страдању Срба из Херцеговине у Независноj Хрватскоj 1941. године. Мученичко село Пребиловци наjстрашниjе симболизуjе геноцид коjи  jе преживио српски народ. Потомци након 50 година широм  Херцеговине ваде кости своjих предака из jама и достоjно их сахрањуjу. Оваj филм из 1991. има своjу специфичну тежину ако знамо да jе убрзо након тога „комшиjа“ са незапамћеном монструозном мржњом уништавао и кости мученика. Везане виjести: Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941. Страница на нашем саjту посвећена ПРЕБИЛОВЦИМА

Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

7. мај 2019.

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942. Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – „у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији“. ПОДРШКА Велики добротвори

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

7. мај 2019.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Забрањене и заставе ХОС-а

7. мај 2019.

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Атлетичара Горана Раичевића пре 20 година усмртио снајпериста ОВК

6. мај 2019.

Стално је говорио својим родитељима: „Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће“ – рекла је Горанова супруга Јелена КО ће да брани праг моје куће, ако не ја – говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је страшна вест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије. Велика човек, спортиста, патриота требао је 26. јуна 1999. да прослави 36. рођендан. ЗАСЛУЖУЈЕ ПРАВИ МЕМОРИЈАЛ Горану Раичевићу је испред стадиона Партизана подигнут

Проф. др Борис Беговић: Логори у НДХ – државни пројекти

6. мај 2019.

Др Борис Беговић – редовни професор Правног факултета БУ, члан Центра за либерално-демократске студије, познат у економским круговима, али и члан Удружења „Јадовно 1941.“, за наш радио говори о активностима поменутог Удружења, предстојећем молитвеном скупу првог јулског викенда на местима где су Срби страдали почетком Другог светскг рата од стране усташког терора. „Комплекс логора ЈАДОВНО – ГОСПИЋ – ПАГ био је државни пројекат чији је циљ било коначно решење, односно истребљење српског народа“, рекао је проф. др Борис Беговић. Како јке функционисао комплекс логора, како су убијани заточеници, зашто је логор затворен након три месеца од отварања, како је страдао Епископ горњокаарловачки Сава Трлајић, само су нека од питања на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА