Kada je pri kraju Drugog svetskog rata, prilikom povlačenja iz Grčke kroz Jugoslaviju, uhvaćen Aleksandar Ler, general Četvrte vazduhoplovne flote nacističke Nemačke, kasnije komandant celog jugoistoka Evrope, ispitivan je o detaljima šestoaprilskog bombardovanja Beograda. Naime, upravo je general Ler rukovodio akcijom vazdušnog napada na Beograd, pošto je prethodno sa zemljom sravnio Varšavu, što je u Hitlerovim očima bila odlična preporuka za misiju bombardovanja Beograda. „Zašto Narodna biblioteka Srbije?“, upitali su ga islednici. Vrlo je hladnokrvno objasnio  da je uništenje Narodne biblioteke Srbije bilo jedno od prioriteta bombardovanja Beograda, po izričitom Hitlerovom zahtevu koji je Srbima želeo da se osveti za „izdaju“ (odbacivanje pakta) tako što će im uništiti viševekovni identitetski kod.

Srpski jezik je u potpunosti srpski tek kada se ispisuje ćirilicom, jer je ona nit koja povezuje gotovo svu srpsku pismenost od njenih početaka do danas, ističe profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević. „Kroz vekove je bila na širokim prostorima srpskog jezika svedok kontinuiteta i identiteta srpskog jezika i književnosti, kulture, istorije, prepoznatljiv znak i simbol; pokazatelj koliko je srpsko nasleđe bogato i utemeljeno“, naglašava Kovačević. On ističe da između srpskog jezika i ćirilice vlada odnos kakav nema nijedan drugi jezik sa svojim pismom – ćirilica je jedino srpsko nacionalno pismo. „Ta dva termina jedino se mogu u srpskom jeziku metonimijski zamenjivati: kada se kaže srpski jezik, nužno se