
Када сахранисмо оно – није српски ћутати?
1918. године смо ћутали о „Вражијој дивизији“, па нам се догодише Јасеновац, Јадовно и Пребиловци о којима смо ћутали 1945, па нам се догодила 1995. Између осталих бескорисних,а кадкад и веома штетних, вести које се нађу на насловницама таблоида скоро је била једна која преноси шокантну ситуацију једне жене која је жива сахрањена, па је лупала и викала из сандука, несретница, док су је већ оплакивали и полагали у гроб. На њену срећу, чули су је и „спасили“ пре него је постало касно. Међутим, у вестима никако да се нађе прича о једном народу који ћути и не лупа, иако му запалише свећу на узглављу, већ непомичан тихо говори –













