arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ustaše sprovode decu i žene sa Kozare © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Masovni pokolj kozaračkih Srba, ustaše bacale djecu u bunare

16. avgust 2018.

Ustaše su na današnji dan prije 76 godina u selu Sloboština kod Slavonske Požege, izvršile Pokolj, ubile 1.165 kozaračkih Srba, među kojima je bilo i pedesetoro djece iz sela Trebovljani pod Kozarom, koja su udavljena u dubokim seoskim bunarima, podsjećaju iz Udruženja „Jadovno“. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. avgusta. 2017. godine. Na područje Slavonske Požege u julu 1942. dopremljeno je 155 vagona u kojima su se nalazili Srbi sa Kozare, istjerani iz svojih kuća. I u Grubišnom Polju, na stočnoj pijaci ograđenoj bodljikavom žicom, bila je zarobljena nejač sa Kozare. Iz koncentracionog logora smrti Jasenovac, kao ispomoć za likvidacije, došla je

Nema kraja skrnavljenju stratišta: Na mjestu stradanja otvoren azil za pse lutalice

16. avgust 2018.

Morin otok je mesto strašnog zločina  koje  se sada, zbog izmena toka Bregave  nalazi u koritu reke u ataru Tasovčića, iznad starog, kamenog mosta, pored asfaltnog  puta za Prebilovce. Od magistrale je udaljeno oko 300, a od centra Prebilovaca oko 2900 metara. U noći 14/15. avgusta ovde je ubijeno oko 50 Prebilovčana oba pola i svih uzrasta. Zaklani su noževima a glave su im odsečene i zakopane na licu mesta, odvojeno od tela. Ove žrtve su od ustaša pohvatane i zatvorene u seoskoj školi posle pokolja na Šurmanačkoj jami i na drugim mestima. Mnogi su se predali na lažni poziv o amnestiji, utučeni saznanjem da su im svi članovi porodica

Morin otok zasut otpadom: Hrvati nastavljaju sa skrnavljenjem srpskog stratišta

16. avgust 2018.

Morin otok je mesto strašnog zločina koje se sada, zbog izmena toka Bregave nalazi u koritu reke u ataru Tasovčića, iznad Starog, kamenog mosta, pored asfaltnog puta za Prebilovce. Od magistrale je udaljeno oko 300, a od centra Prebilovaca oko 2900 metara. U noći 14/15 avgusta ovde je ubijeno oko 50 Prebilovčana oba pola i svih uzrasta. Zaklani su noževima i glave su su im odsečene i zakopane na licu mesta, odvojeno od tela. Ove žrtve su od ustaša pohvatane i zatvorene u seoskoj školi posle pokolja na Šurmanačkoj jami i na drugim mestima. Mnogi su se predali na lažni poziv o amnestiji, utučeni saznanjem da su im svi članovi

Hrvatski istoričar Goran Šarić: Pristojni narodi slave kada pobede sebi jednake

15. avgust 2018.

Da sam se plašio pretnji ili se vodio materijalističkim interesima, sad bih sedeo u Katoličkoj crkvi. Hrvatski istoričar, teolog i žestok kritičar političkih elita u Hrvatskoj i na Balkanu ovih danas boravi u Srbiji. Njegova porodica, koja živi u Rijeci, dobila je pretnje smrću od hrvatskih nacionalista pošto je javno rekao da ne proslavlja „Oluju“ jer je Hrvatska u njoj očistila samu sebe od svog naroda. – Moj rad bi se u Hrvatskoj mogao nazvati „Sve što nikad niste hteli znati o sebi, a imali ste koga pitati.” Nije ovo ni prvi, ni zadnji put da mi prete. Na to sam već navikao. Intelektualac je po definiciji čovek koji se

Sto kuna za sat klanja: Odata počast Srbima ubijenim na Pagu

15. avgust 2018.

U uvali Slana, na ostrvu Pag, obeleženo je 77 godina od kada je u noći između 14. i 15. avgusta stradala 791 žrtva režima NDH, među kojima je bilo 91 dete do 15 godina, uključujući bebu od približno pet meseci starosti, 293 žene i 407 muškaraca. Članovi  Udruženja „Jadovno 1941“ postavili su „Časni krst“ na mestu gde su žrtve pokopane te noći 1941. godine, a pre toga su prešli krševiti kameni put od nešto manje od tri kilometara, nakon što su se iskrcali iz katamarana, koji ih je prevezao od Karlobaga do uvale Slane. Hodočasnici su se prvo spustili do jevrejskog logora kamenim putem koji su pravili zatočenici pre 77 godina, zatim se popeli do mesta

Akademik Matija Bećković

Patnja

15. avgust 2018.

Patrijarh Pavle je često pričao Šta je njemu ispričao neki Srbin Dok je bio raško-prizrenski episkop U vreme turskog zuluma Sastali su se onamošnji Srbi I dogovarali šta da čine Ovo se više ne može podnositi Dogorelo je do nokata Ajde da se poturčimo I danemo dušom A neko reče Ajde da još malo pričekamo Ne prođe dugo A dođe 1912. godina I srpska vojska uđe u Prištinu Opet se sastadoše oni isti ljudi A jedan će reći Au braćo Da ono učinjesmo Propade nam onolika patnja A tek nama Piše: Matija Bećković Izvor: Iskra Vezane vijesti: Matija Bećković: Izvinjenje Matija Bećković: Lišeni života i smrti Matija Bećković: O trijumfu

Printskrin: Youtube

„Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde“: Sećanje na Spomenka (14) heroja koji je položio život za Srpsku (VIDEO)

15. avgust 2018.

Da je preživeo, Spomenko bi danas napunio 40 godina. Spomenko je imao samo 14 godina kada je kao vojnik Republike Srpske teško ranjen na ratištu, a od povreda uskoro preminuo. U ratu je izgubio sve, a vojska mu je postala porodica. Da je preživeo, danas bi napunio 40 godina. „Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde“, govorio je kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu. Nije dočekao da se vrati u svoj Maglaj… Spomenko Gostić je bio i najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske  u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Poginuo je 20. marta 1993. godine prilikom napada muslimanskih snaga na planinu Ozren. Za svoje zasluge je

Šta reći: Istoriju NDH u Zagrebu će predavati „historičarka“ koja negira zločine NDH

15. avgust 2018.

Vlatka Vukelić poriče postojanje dečijih koncologora u Sisku i Jastebarskom.  *FAKTI:  Nebitno je da li je Vlatka po ocu ili po mužu Vukelić. I povodom nje i njenog delovanja ima smisla zapitati se: kole laboratorije zla od Srba u Hrvatskoj prave ne samo Hrvate i (neo)ustaše, već i neljude koji su najkrvoločniji ljudima svojih gena. Tu laobratoriju bi mogla zauvek zatvoriti Rimokatolička crkva, ali je preduslov za to da promeni – samu sebe. A ona to u celoj svojoj istoriji nije ni pomislila da učini. Ni povodom uništavanja Carigrada 1204-te, ni povodom francuskih hugenota, ni povodom inkvizicije. Prema službenoj stranici Hrvatskih studija Sveučilišta u Zagrebu, istoriju ustaške Nezavisne Države Hrvatske

Cerska_Kolubarska_Bitka.jpg

Cerska bitka

15. avgust 2018.

Cerska bitka je znamenita bitka vođena od 16. do 20. avgusta 1914. na širokom prostoru planine Cera u kojoj je hrabra srpska vojska izvojevala protiv austrougarskih trupa prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. U istoriografiji pominje se i kao Jadarska bitka, jer su se glavne operacije odvijale u slivu reke Jadar. Srpske su se snage borile pod komandom generala Stepanovića. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 15. avgusta. 2017. godine. Cerskoj bici prethodile su borbe srpskih predstražnih odreda na Drini i Savi, koji su puna četiri dana, od 12. do 15. avgusta, hrabro odolevali nadiranju znatno brojnijih i jačih austrougarskih trupa. Znajući

SVJEDOČANSTVA: Dušan Bastaja – Begovo Brdo / Vojnić

15. avgust 2018.

„Moja nesreća je počela 3. aprila 1942. u Begovom Brdu, tamo gdje sam, kako mi je moja pokojna Bosiljka govorila, tresnuo glavom o zemlju. Stasao sam u sedamnaestu. Sjedili smo u svojoj drvenari. Sjećam se, mama je rekla: „Djeco, danas je Veliki petak. Idem zamijesiti pogaču i uštipke!“ Mi odrasliji smo napravili kozaljke. Igramo se. Ćaća je neprekidno tvorizao i lupao vratima. Timario je krave. Odjednom britka pucnjava. Ustaše u selu. Nešto mi, u meni reče: Sakrij se, Dušane! Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 19. avgusta. 2017. godine. Bacim se u živicu i gledam šta će biti. Moji su ostali u kući.

kalendar-genocida.jpg

Kalendar genocida: 15. avgust 1941. Godišnjica stradanja Srba na Kordunu

15. avgust 2018.

Na današnji dan prije 73 godine u selima Rakovac i Irinovac na Kordunu, ustaše su poklale i spalile 166 Srba Grabovac i Irinovac, sela kod Rakovice. 15. avgusta 1942. u kućama ustaše poklale i spalile 166 srpskih seljaka od kojih samo u kući Ilije Kovačevića 20. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 15. avgusta. 2017. godine. Selo Irinovac, Slunj. U podrumu kuće Dane Rakića, 15. avgusta 1941. ustaše poklale sve članove porodice: Rodić, Bosnić, Bajić, Roknić, Varićak, Stanišić i druge. Izvor: Đuro Zatezalo „Radio sam svoj seljački i kovački posao“ – svjedočanstva genocida. SKPD  Prosvjeta, Zagreb 2005.  

Tanjug (video)

Obeleženo 77 godina od stradanja Srba u logoru na Pagu

15. avgust 2018.

PAG – U uvali Slana, na ostrvu Pag, obeleženo je 77 godina od kada je u noći između 14. i 15. avgusta, stradala 791 žrtva režima NDH, među kojima je bilo 91 dete do 15 godina, uključujući bebu od približno pet meseci starosti, 293 žene i 407 muškaraca. Članovi Udruženja „Jadovno 1941.“ postavili su „Časni krst“ na mestu gde su žrtve pokopane te noći 1941. godine, a pre toga su prešli krševiti kameni put od nešto manje od tri kilometara, nakon što su se iskrcali iz katamarana, koji ih je prevezao od Karlobaga do uvale Slane. Hodočasnici su se prvo spustili do jevrejskog logora, kamenim putem koji su pravili zatočenici pre

Srpska pokreće tešku istorijsku bitku: Dokazati istinu o Sarajevu i Srebrenici

15. avgust 2018.

Predsednik RS Milorad Dodik predložiće Narodnoj skupštini da obaveže Vladu da formira međunarodnu komisiju koja će ispitati ratna dešavanja u Srebrenici, uključujući i stradanje Srba, a ne samo Bošnjaka. Kakve će posledice to izazvati? Dodik traži i da Skupština zahteva od Vlade Srpske da formira posebnu komisiju koja će utvrditi stradanje Srba od 1991. do 1995. u Sarajevu, budući da, kako je naveo, Vlada Federacije BiH nije izvršila nalog Doma za ljudska prava po tom pitanju. Na sednici Narodne skupštine će, rekao je, izneti podatke koji govore da Izveštaj Komisije za Srebrenicu iz 2004. godine „vrvi od netačnosti“ i u pogledu, kako je naveo, i žrtava i onih koji su u to vreme bili u ratnim dešavanjima na tom području. „To je lažni izveštaj

„Dobrodošlica” srpskim turistima: Ustaški simboli na automobilu beogradskih tablica u Šibeniku

14. avgust 2018.

Probušene sve četiri gume i ustaški simboli „U“ i „NDH“ ispisani su sprejem na mestu vozača, na vozilu beogradskih registarskih oznaka prošle noći u šibenskoj Brodarici Probušene sve četiri gume i ustaški simboli „U“ i „NDH“ ispisani su sprejem na mestu vozača, na vozilu beogradskih registarskih oznaka prošle noći u šibenskoj Brodarici. Incident je policiji prijavila meštanka, koja je bila zgrožena ovim vandalskim činom, preneo je portal Šibenikin. „Užasno mi je neugodno što se ovo dogodilo. Kako bilo ko, pogotovo gosti iz susedne Srbije, mogu bez straha doći na Brodaricu, koja se reklamira kao turističko mesto, kad ovo vide. Mislim da je vlasnik oštećenog automobila na Krapnju i da još

Izvor: Između sna i jave

Veljko Đurić Mišina: Propast Zapadne Srbije

14. avgust 2018.

Povodom 23 godine od genocida nad Srbima u Hrvatskoj, najmasovnijeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata Do sada neobjavljena studija istoričara Veljka Đurića* (pisana 1995 godine), prestavlja prikaz srpske nesreće koja je po autorovom mišljenju „ravna, ako ne i teža, od Vidovdana 1389. na Kosovu i Metohiji“ Napomena: Tekst sam pisao početkom novembra 1995. godine u nameri da zabeležim brojne činjenice za koje sam ubeđen da će, protokom istorijskih zbivanja, biti skrajnute i zaboravljene. Predajem ga čitaocima posle 23 godine, jer smatram da bi trebalo da se podsećamo na naše velike greške, nerazumne vođe i tragedije. Svestan sam da će „i ala i vrana“ da skoče da me kritikuju i

NAJNOVIJE VIJESTI

Sozercanje

Osim neshvatljivog zaborava, nemara i nemanja odnosa prema stradanju predaka, najgore što

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA