Ирена Гутрун Којић, жена која има две домовине, међу првима је помогла многим избеглицама из Хрватске 1995. године. У првом таласу дом у Рејкјавику нашло 150 протераних. Срби и Ислађани чинили би „народ и по“ Ирена Гутрун Којић и Добрила Смиљанић, „мајка Сирогојно мануфактуре“, заједно су августа 1995. гледале долазак тракторских колона протераних Срба из Хрватске. Призор који им се указивао са надвожњака ауто-пута био је потресан. Прво што је Ирена урадила било је да оде у Црвени крст Србије и понуди своју кућу у Закути неком од пристиглих невољника. Затим је отпутовала у своју другу домовину – Исланд, да и тамо потражи неку помоћ за избеглице. Тамошња влада те

Четвртог августа у четири часа послије поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба само неколико сати прије почетка операције хрватске војске „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умијешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација тако да је командни сектор био потпуно одсјечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Сјевер“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смјерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина