Beograd — Ministar odbrane Aleksanar Vulin izjavio je da je Vojska Srbije (VS) vojska pobednika. On je rekao da je to vojska koja svojom snagom može da poruči da se Jasenovac, Jadovno, Oluja, Bljesak i martovski pogrom 2004. godine, nikada i nigde neće ponoviti. Vulin je na svečanoj akademiji povodom Dana Vojske Srbije rekao da VS „budno motri da na sever Kosova i Metohije niko ne upadne silom“. „Danas je prilika da se setimo ko smo, odakle smo i kuda idemo. Mi smo vojska pobednika, vojska koja nije naučila da kapitulira, neporaženi zato što branimo pravo našeg naroda na slobodu“, rekao je ministar na svečanosti u beogradskom centru Sava. Govoreći

Tek sa rađanjem samostalne hrvatske države „Blajburg“ dobija snagu državno legitimisanog pokreta za istorijski revizionizam. Počasni blajburški vod, udruženje sa sedištem u Klagenfurtu, poziva 12. maja na komemoraciju kod Blajburga, skup pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora i Hrvatskog narodnog sabora BiH. Austrijski mediji, političke ličnosti i strukovna udruženja istoričara već godinama ove skupove nazivaju „hodočašćem za fašiste“ i „kamuflažom za ustašku glorifikaciju“. Ove godine, kritičari okupljanja na blajburškom polju prvi put udruženo istupaju u javnosti i traže njihovu zabranu, sutra u Beču konferencija za novinare o tome. Blajburg je gradić u austrijskoj Koruškoj, četiri kilometara od granice sa Slovenijom, sa nekih 4.000 stanovnika. To treba spomenuti odmah na početku, jer se

Za 22 godine postojanja, u fabrici „Rogožarski” proizvedeno je 305 aviona, a razvijeno je i izrađeno 15 prototipova letilica domaće konstrukcije Pr­va srp­ska fa­bri­ka aero­pla­na „Ži­vo­jin Ro­go­žar­ski” AD je for­mi­ra­na na osno­vu odo­bre­nja In­du­strij­ske ko­mo­re u Be­o­gra­du 21. apri­la (u ne­kim iz­vo­ri­ma se na­vo­di i 22. april) 1924. go­di­ne. Broj­ne do­ma­će, ali i stra­ne knji­ge na­pi­sa­ne su na ovu te­mu, a iz­me­đu osta­lih je pr­va srp­ska fa­bri­ka avi­o­na na­šla me­sto i u En­ci­klo­pe­di­ji svet­skih avi­o­na. Osni­vač fa­bri­ke je bio Ži­vo­jin Ro­go­žar­ski. Za­pi­sa­no je ta­ko da je Mi­ni­star­stvo voj­ske i mor­na­ri­ce 1923. go­di­ne ras­pi­sa­lo kon­kurs za iz­bor do­ma­ćih pred­u­ze­ća ko­ji­ma bi se uz od­go­va­ra­ju­ću teh­nič­ku, ma­te­ri­jal­nu i or­ga­ni­za­ci­o­nu po­moć dr­ža­ve po­ve­ri­la

Poslanici više austrijskih partija u Evropskom parlamentu apelovali su da se obustave fašističke i desničarsko-ekstremističke provokacije u okviru hrvatske komemoracije u Blajburgu Poslanici više austrijskih partija u Evropskom parlamentu apelovali su da se obustave fašističke i desničarsko-ekstremističke provokacije u okviru hrvatske komemoracije u Blajburgu. „Nacističkim simbolima u Austriji i Evropi nema mesta“, poručio je Otmar Karas, poslanik u Evropskom parlamentu Narodne partije Austrije (OVP) na pres konferenciji u Beču. Povod za protest austrijskih poslanika je komemoracija, koja se ove godine održava 12. maja, a na kojoj se, kako navode, godinama unazad mogu videti fašistički i nacistički simboli, nacistički pozdravi, te čuti fašističke parole i pesme. Karas i njegove kolege poslanici

„I dalje pričaju o građanskoj, multikulturnoj i jedinstvenoj BiH, koju ni Srbi ni Hrvati neće. Primjer prijestonog Sarajeva pokazuje da su Bošnjaci zamišljali „bratstvo i jedinstvo“ u jedinstvenoj državi tako da se svi ostali isele iz BiH“ I dalje pričaju o građanskoj, multikulturnoj i jedinstvenoj BiH, koju ni Srbi ni Hrvati neće. Primjer prijestonog Sarajeva pokazuje da su Bošnjaci zamišljali „bratstvo i jedinstvo“ u jedinstvenoj državi tako da se svi ostali isele iz BiH Naš sagovornik je Nenad Kecmanović (1947), profesor emeritus, autor desetak temeljnih knjiga, od kojih su dve objavljene kod eminentnih izdavača u Njujorku i Moskvi. Počasni je doktor Univerziteta u Mičigenu (SAD) i član Ruske akademije političkih

Priredio – Đorđe Bojanić U Takovu 23. aprila 2018. godine , biće obeleženo 203 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka. Povodom te svečanosti evo i kratkog podsećanja na taj istorijski događaj. Turska vlast u Beogradskom pašaluku nije dugo trajala. Turci su posle ugušenja ustanka zaveli režim sličan dahijskom. Ta nasilja nije hteo da podnosi srpski narod, koji je deset godina živeo u slobodi vodeći junačke borbe. Već 1814. godine izbila je Hadži–Prodanova buna u zapadnoj Srbiji, koju su Turci lako ugušili. Ova buna je bila uvod u Drugi srpski ustanak. Na narodnom zboru u Takovu 23. aprila 1815. godine za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović   (vojvoda iz Prvog srpskog ustanka). Miloš na Cveti u Takovu objavi : “Eto mene, 

U Takovu, kod Gornjeg Milanovca, danas će biti obilježene 203 godine od izbijanja Drugog srpskog ustanka, koji je pod vođstvom kneza Miloša Obrenovića vodio konačnom kraju turske vlasti na ovim prostorima. Državnu ceremoniju u okviru Spomen-kompleksa „Drugi srpski ustanak“ predvodiće državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Negovan Stanković. Ceremonija, koja počinje u 13.00 časova, podrazumijeva polaganje vijenaca i odavanje počasti, obraćanje predsjednika opštine Gornji Milanovac i državnog sekretara, te umjetnički program, saopšteno je iz vladinog Odbora za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Vijence će položiti i predstavnici Vojske Srbije, opštine Gornji Milanovac, Moravičkog upravnog okruga, kao i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U