март 2018 - Страница 15 од 24 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за март 2018 » Страна 15

Наредба о укидању ћирилице донета 1914. године

14. март 2018.

У склопу опште хистерије против Срба, која се после Принциповог атентата ширила целим подручјем јужне Аустроугарске, а највише на простору Босне, Далмације, Славоније и Хрватске, на удару је било све српско. Најчешће под оптужбом за шпијунажу хапшени су, затварани и убијани виђенији Срби – свештеници, учитељи, председници друштава, власници радњи… Пљачкана је и уништавана српска имовина, забрањен је рад српских друштава, затворене су српске школе, забрањена је ћирилица, забрањена је српска застава, укинута је крсна слава, забрањено је чак и ношење српске шајкаче. Преносимо вам текст наредбе Хрватско-славонско-далматинске земаљске владе о укидању ћирилице у „јавним нижим пучким школама“ краљевина Хрватске и Славоније, донете трећег октобра 1914. године. Пошто је одлука

ПРЕДСЈЕДНИЦА ЗУРОФУ ‘Злонамјерни сте, а ваши поновљени покушаји да хрватском народу наметнете колективну стигму су за сваку осуду!’

14. март 2018.

Изјава Колинде Грабар Китаровић у Аргентини како су ‘након Другог свјетског рата многи Хрвати управо у Аргентини нашли простор слободе у којем су могли свједочити домољубље и истицати оправдане захтјеве за слободом хрватског народа и домовине’ изазвала је жестоке реакције у Хрватској, али и ван граница Лијепе наше. Та спорна изјава није мимоишла ни ловца на нацисте др. Ефраима Зурофа, директора Центра Wiesenthal за Израел и источну Европу, који је одмах реаговао и послао писмо на Пантовчак у којем изражава згражавањем чињеницом да је ‘предсједница РХ поносна генерацијом Хрвата који су стигли у Аргентину’. – Чињеница је да је међу њима било много усташа – наводи у писму Зуроф набрајајући неколико имена тих

Жестоке реакције опозиционих странака на изјаву предсједнице у Аргентини – Весна Пусић: Па она говори против Устава своје земље…

14. март 2018.

Изјаву предсједнице Републике Колинде Грабар-Китаровић да су „након Другог свјетског рата многи Хрвати управо у Аргентини нашли простор слободе у којем су могли свједочити домољубље и истицати оправдане захтјеве за слободом хрватског народа и домовине“, саборска заступница ГЛАС-а Весна Пусић прокоментарисала је ријечима да је „нечувено да предсједница говори против Устава властите земље“. „То је мени потпуно неразумљива и несхватљива изјава, осим у контексту да, чини се, предсједница с ким је, таква је. Ако се окружи с једном врстом људи, онда се покушава прилагодити и говорити оно што мисли да ће се њима свидјети и то мијења овисно о аудиторију“, сматра Пусић. Истакла је да је то њој апсолутно необјашњиво те да предсједница то

Ловац на нацисте Хрватској предсједници: Зар се ви поносите Павелићем и Шакићем?

14. март 2018.

Ефраим Зуроф згрожен изјавама које је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић дала током посете Аргентини, реаговао оштрим писмом Директор Центра Симон Визентал у Јерусалиму и ловац на нацисте Ефраим Зуроф, згрожен је изјавама које је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић дала током посете Аргентини, када је поручила да је поносна на све генерације Хрвата које су дошле у ту земљу. Он је тим поводом послао писмо председници Китаровић, објављено на порталу 24sata.hr, које преносимо у целости. „Поштована председнице Грабар-Китаровић, Пишем вам како бих изразио своју згроженост и како бих протестовао против ваших изјава изречених током ваше посете Аргентини. Према хрватском порталу Index.hr, рекли сте да сте ‘поносни на све генерације Хрвата које

Свједочење о злочинима над Србима у Орашју

14. март 2018.

Свједок Тужилаштва БиХ Лука Васиљевић рекао је на суђењу припадницима ХВО оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја да су током заробљеништва у Доњој Махали људи извођени на испитивања и поједини, попут Чеде Цвијановића, нису никад враћени, Аћиму Цвијановићу је избијено око, а Перу Гаврића су пронашли објешеног каблом о бојлер. Васиљевић је испричао да су га из Букове Греде, гдје је живио и радио као возач прије рата, одвели 9. маја 1992. године људи у маскирним униформама са ознакама ХВО-а. Он је навео да су припадници ХВО-а долазили неколико пута и сакупљали оружје, да је он предао пиштољ за који је имао одобрење и двије ловачке пушке,

Олтар баке Саве

14. март 2018.

Сава Новаковић (85) из Доњег Селишта успјела је насамарити преваранте, лажног полицајца и његову асистентицу. То није ни чудо с обзиром на њена животна искуства с ратовима и збјеговима. Повратници на Банији и Кордуну, уз све тешкоће на које, због неажурности и немара чиновника у локалним управама и самоуправама, наилазе у остваривању својих гарантованих права, на мети су бројних превараната. Они свакодневно обилазе забачена села и засеоке, тражећи жртве. На мети су углавном времешни становници који живе сами у забитима, а дрске преваре толико су маштовите да насједају и они најопрезнији. Тако је, недавно, преварант обилазио куће у засеоцима Доњег Селишта крај Глине, представљајући се као радник једног телефонског оператера

Томас Вудро Вилсон (архивска фотографија)

Некад било: Вудро Вилсон о Србима

14. март 2018.

Председник САД Томас Вудро Вилсон је на четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији – 28. јула 1918. године, прогласио Српски дан. Вилсон је на централној свечаности Србима послао поруку која је тог дана прочитана у црквама широм САД и објављена у већини дневних новина. Поруку тадашњег америчког председника преносимо у целини. Народу Сједињених Држава: У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се

Спомен на најмлађег погинулог српског борца Споменка Гостића

14. март 2018.

У част најмлађег српског војника Споменка Гостића који је дао свој живот за Републику Српску у Бијељини ће 25. марта бити одржана улична атлетска „Трка сјећања“, најављено је из градског одбора Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“. Покровитељи трке су Влада Републике Српске, Министарство просвјете и културе, Министарство породице, омладине и спорта, као и Скупштина града Бијељина, уз подршку Атлетског савеза Републике Српске. Осим „Насљеђа“, организатори „Трке сјећања“ су Атлетски клуб „Академац“ из Бијељине и Удружење грађана „Филмски документарни центар“ из Бањалуке, а њихов циљ је да овај спортски догађај пређе у традицију и да поједине трке буду уврштене у календар међународних атлетских трка. Планирано је да у недјељу, 25.

Кроатизација Буњеваца и Шокаца

13. март 2018.

У јавности је неко време отворена полемика о томе треба ли Скупштина АП Војводине да поништи акт насилне асимилације Буњеваца и Шокаца у Хрвате из давне 1945. године или, пак, не треба. С једне стране су представници Буњеваца којима је овај акт угрозио националну егзистенцију и основно људско право, а са друге су представници војвођанских Хрвата који тврде да акт правно не важи, да је „резултат жеље самих Буњеваца“ (канда су сами себе укинули), да ће поништавање акта „додатно оптеретити српско-хрватске односе уопште“. Ради се о акту Главног народно ослободилачког одбора Војводине /ГНООВ/, Одељења за унутрашње послове, број: 1040/1945, 14. маја 1945. године, Нови Сад, у којем, између осталог, пише:

Страхиња Секулић, Алона Фишер Кам и Роберт Сабадош

„Србија добар пример реституције жртвама Холокауста“

13. март 2018.

Имплементација новог Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста значајна је за Израел, пре свега због утичаја тог закона на побољшање положаја јеврејске заједнице, као и доброг примера другим земљама да следе модел који је Србија установила, изјавила је амбасадорка Израела Алона Фишер Кам. Алона Фишер Кам је, након састанка са директором Агенције за реституцију Страхињом Секулићем, оценила тај закон успешним, и навела да је важно да амбасада настави отворену комуникацију са Агенцијом за реституцију о свим проблемима јеврејске заједнице. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да су усвојена законска решења таква да покривају све ситуације у вези са имовином јеврејске заједнице. „Судбину јеврејске заједнице и послератне

У Добрунској Ријеци код Вишеграда данас су обиљежене 72 године од хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини у Другом свјетском рату Драгољуба Драже Михаиловића.

Одата почаст Дражи Михаиловићу

13. март 2018.

У Добрунској Ријеци код Вишеграда данас су обиљежене 72 године од хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини у Другом свјетском рату Драгољуба Драже Михаиловића. Свештеници Дабробосанске епархије служили су помен испред Манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци, гдје су припадници Озне 13. марта 1946. године ухапсили Михаиловића и стријељали његове пратиоце. Помену је присуствовало више од 300 припадника равногорских покрета из Републике Српске и Србије, који су положили цвијеће на централни споменик српским борцима на тргу у Вишеграду и на споменик Михаиловићу у Дражевини. Предсједник општинског одбора Равногорског покрета Вишеград Миро Јеремић рекао је да је циљ ове организације да се реагује на тешке лажи које су изнијеле комунистичке власти

Грабар Китаровић: Многи Хрвати су пронашли слободу у Аргентини

13. март 2018.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је у Буенос Ајресу да су после Другог светског рата многи Хрвати у Аргентини пронашли слободу у којој су могли да исказују патриотизам и истичу захтеве за слободом хрватског народа и домовине. – Хрвати у Аргентини делили су судбину свог народа и током бившег југословенског комунистичког режима, којем је сметало свако истицање националног имена, хрватске заставе и грба или исповедање вере – рекла је Колинда Грабар Китаровић, примајући повељу почасног грађанина Буенос Ајреса. Колинда Грабар Китаровић је констатовала да су „Хрвати, као и Аргентинци, поносан народ“. – Не заборављамо своју веру, химну, грб, језик, заставу, име. И управо зато вам захваљујем, у своје лично,

Чланови Равногорског покрета отаџбине Српске данас су положили цвијеће на споменик Палим борцима у Вишеграду.

Равногорци положили цвијеће на споменик палим борцима

13. март 2018.

Чланови Равногорског покрета отаџбине Српске данас су положили цвијеће на Споменик палим борцима у Вишеграду, а потом су кренули у Добрунску Ријеку, гдје ће бити обиљежене 72 године од хапшења начелника Штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Михаиловића. Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Душко Милетић рекао је да је БОРС организација која окупља борце, ратне војне инвалиде, породице погинулих бораца и своје чланице, међу којим је Равногорски покрет, те захвалио члановима овог покрета што његују традицију ослободилачких ратова, не заборављајући српску традицију. „Ми данас испред овог споменика одајемо почаст свим погинулим борцима Војске Републике Српске. Борачка организација Републике Српске од свог постојања до данас жели

Циљ поставити спомен-крст на Казанима

13. март 2018.

Савез логораша Републике Српске затражиће од кантоналних власти у Сарајеву дозволу за постављање спомен-крста на Казанима у знак сјећања на све страдале Србе у овом граду у протеклом рату, изјавио је предсједник Савеза Бранислав Дукић. Поводом 22 године од егзодуса сарајевских Срба, Дукић је подсјетио да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе, од чега само 126 у Сарајеву. „Власти у Сарајеву нису нам дозволиле постављање спомен-крста на Златишту изнад Сарајева, спомен-плоче у касарни `Виктор Бубањ`, у Добровољачкој, као и на многим другим мјестима гдје су звјерски мучени и убијани Срби, али нећемо одустати од намјере да поставимо спомен-крст на Казанима“, поручио је Дукић. Егзодус

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат’ жив

13. март 2018.

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио ниjе био наjброjниjи по жртвама, али jе био наjстрашниjи по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и „Олуjу“, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.