arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић на првој јавној расправи о Нацрту закона о заштити жртава ратне тортуре у Приједору.

Рајилић: Жртвама ратне тортуре биће омогућено остваривање права

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је данас у Приједору да Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре први пут у Српској регулише област заштите ових жртава и омогућава им да оствари своја права. „Нацрт је урађен са нама као представницима жртава, али и са свим надлежним институцијама. Ово је први пут да је Република Српска нашла рјешење за популацију која је до сада била изостављена“, рекла је Рајилићева на првој јавној расправи о овом нацрту. Она је додала да је овим нацртом предвиђено да све жртве ратне тортуре, поготово жене и дјеца, остваре права која до сада нису имали – право на мјесечна примања

У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен парастос за најмлађег борца Војске Републике Српске /ВРС/ Споменка Гостића, који је погинуо на данашњи дан прије 25 године.

Служен парастос за Споменка Гостића

У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен парастос за најмлађег борца Војске Републике Српске /ВРС/ Споменка Гостића, који је погинуо на данашњи дан прије 25 године. Свијеће код бисте Гостићу у порти овог храма прислужили су некадашњи саборци и мјештани, познаници и поштоваоци најмлађег борца ВРС. Свештеник Душко Недић рекао је да Гостићева жртва не смије бити заборављена. „Самим тим што је свој живот уткао у темеље Републике Српске, задужио нас је да га се сјећамо и молимо за покој његове душе“, навео је Недић током обраћања присутнима. Он је додао да је парастос данас служен и за све оне који су животе положили бранећи вјеру

zitomislic.jpg

Беседа после опела преподобномученицима Житомислићким 1991. – † Патријарх Павле и † митрополит Владислав

Осам преподобномученика манастира Житомислић: Константин (Вучуревић), jеромонах и настоjатељ манастирски, Доситеj (Вукићевић), jеромонах, Макариjе (Пеjак), jеромонах, Владимир (Чеjовић), протођакон из Мостара, Младен (Шаран), искушеник, Обрен (Окиљевић), искушеник, Марко (Продановић), богослов и Бранко (Билановић), богослов, 26. jуна 1941. позвани су од усташких власти на десноj страни Неретве, да се jаве у усташки табор. Отишли су сви, коjи су чинили манастирско братсво и они коjи су се ту затекли, мирно и наивно, као jагањци на клање, не помишљаjући на превару и окрутни злочин. Мучени су од усташа и потом одведени до jаме Видоње, у брду изнад Неретве. Ту су живи бачени и на њих jе набачено камење. Јама послиjе рата ниjе била

sinisa_nadazdin.jpg

Трaгедијa Пребиловaцa је библијских рaзмјерa

У Светом Писму зaписaн jе, између остaлог, догaђaj у коме Бог пророку Језекиљу покaзуjе у визиjи долину прекривену стaрим, исушеним скелетимa. Нa Божjе питaње штa мисли дa ли стaре, исушене кости могу оживjети, пророк Језекиљ одговaрa: “Не знaм Господе, Ти знaш”. Нa то Бог изли свог Духa и кости почесе дa се врaћajу у жвот, нa њих се врaтише жиле, зaтим месо и кожa, a нa крajу и живот. Исто ово питaње могло би се постaвити свимa нaмa, с тим што би у нaшем случajу глaсило: Може ли се живот врaтити у Пребиловце? Причa о Пребиловцимa, кaо и овa причa из Светог Писмa, jе нерaскидиво везaнa зa крв и кости

Бошњаци прославили Турску војну побједу са Галипоља?!

Бошњаци прославили Турску војну побједу са Галипоља?!

У Санском Мосту организована је прослава у част побједе Турске у бици на Галипољу у Првом свјетском рату, што у посљедњих 100 година није забиљежено у Европи, а социолози оцјењују да је ријеч о још једном покушају идентификације Бошњака са окупатором, пише „ЕуроБлиц“. „Званична бошњачка политика покушава да од Бошњака направи оно што нису. Бошњаци су словенски народ, а БиХ се вијековима налазила под турском окупацијом“, рекао је социолог Мехмедалија Нухић поводом прославе турске побједе над европским савезницима у Првом свјетском рату која је организована у Доњем Каменграду. Нухић каже да не зна какав значај за БиХ има турски национални празник и зашто би побједа Турака на Галипољу требало да

Никола Милованчев: Предлог Устава СПЦ – недоречености и мање учешће верног народа

Проф. Р. Грујић је 1921. записао да је обичај пећких патријараха био „да се у важнијим моментима црквено-народног живота саветују са најугледнијим представницима Цркве и Народа“ Др Велибор Џомић,  секретар Комисије за промену Устава Српске православне цркве, дао је o том питању изјаву за „Политику“ од 8. марта. О предлогу новог Устава било је и више коментара у медијима али су се они углавном бавили називом наше Цркве, начином избора патријарха и бројем митрополија а не променама у унутрашњој организацији Цркве па ћу покушати да се усмерим на то питање. Основни закључак је да се тежи ка концентрацији црквеног управљања у рукама архијереја и смањивању улоге световних лица у раду

CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

Зашто су Немци спасили Србе у НДХ — у срцу Србије

Немачка окупациона управа у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници држала је мали део трупа на том подручју и није желела да допусти усташама да додатно провоцирају поражени српски народ како се он не би дигао на устанак, каже историчар Милутин Живковић. Књига историчара др Милутина Живковића „НДХ у Србији 1941. — Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април-септембар 1941)“ у наслову открива чињеницу коју ни данас не знају ни образованији људи из тих крајева. На почетку разговора за Спутњик, Живковић објашњава како то да се ни данас не зна да је део Старог Раса једно време био у саставу НДХ. „Постоје две ствари које су, по мом мишљењу, узроковале недостатак сећања на ту историјску епизоду. Прва је краткотрајност периода који је усташки

shutterstock

Свједок потврдио да га је тукао оптужени Алминко Исламовић

На суђењу за ратни злочин над српским цивилима у Броду први свједок Тужилаштва БиХ Бранислав Нарић рекао је да га је оптужени Алминко Исламовић тукао док је био затворен на стадиону „Полет“. Нарић, бивши припадник Војске Републике Српске, рекао је да је у јуну 1992. ухапшен на подручју општине Добој, у селу Подновље, и одведен у Брод. Он је објаснио да је прво био 20 дана у подруму старе зграде полиције, па је пребачен на стадион „Полет“. „Ишао сам више пута на испитивање. Једном кад сам пошао на степеницама је био Исламовић. Он ме није испитивао, он ме је тукао. Ударио ме је, оборио на патос и ударао ногама“, посвједочио

Недељко Чубриловић Фото: РТРС

Чубриловић: Егзодус сарајевских Срба, највећа жртва узидана у темеље Српске

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је егзодус сарајевских Срба, који је започео 17. фебруара 1996. године, а окончан половином марта исте године, највећа жртва узидана у темеље Републике Српске, која је трајни завјет и обавеза свим изабраним и именовним званичницима да штите и бране њене интересе. „Они који су у рату својим животима одбранили границе Републике Српске, послије потписивања мира поднијели су највећу жртву. Одлучили су да оду из града, не пристајући да прихвате власт ратног противника. Потресне слике напуштања домова сарајевских Срба у дугим колонама, у којима су са собом понијели и своје мртве, заувијек ће остати опомена и завјет Републици Српској о голготи

Суђење Елфети Весели Фото: РТРС

Свједок упознао Халиловића у његовој кући

У наставку суђења Елфети Весели и Сакибу Халиловићу за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, свједок одбране Фикрет Мустафић рекао је да је оптуженог Халиловића упознао крајем јуна 1992. године у Бајрићима, током боравка у његовој кући. Мустафић је објаснио да је из Церске, као припадник Територијалне одбране одлазио на испомоћ у Ново Село и Бајриће, те да је током боравка у Бајрићима крајем јуна или почетком јула 1992. године, са неколико сабораца био смјештен у Халиловићевој кући. „Једном, када сам се вратио са линије, видио сам Сакиба како се пере на чесми испред куће. На себи је имао сиву мајицу и тренерку, а мени је посебну

Фото Танјуг

Тома Фила за „Новости“: Ђинђић ме преварио да Слобу неће послати у Хаг

Имао сам потписану државну гаранцију да га неће испоручити суду за ратне злочине. Милошевић је заслужио споменик, он није крив за губитак Косова и метохије Пре него што нека личност добије улицу или споменик, мора да прође историјска дистанца. То најбоље показује случај Јосипа Броза, чије име су носиле све главне улице у градовима бивше Југославије, изузев Ваљева, које су ваљда хтели да казне због Николе Калабића. После распада земље, та имена су немилице скидана. И тада, и данас, сматрам да историјска дистанца треба да буде 30 година. Али пошто је она прекршена у случају Зорана Ђинђића, мислим да и Слободан Милошевић треба да добије споменик. Овако, за „Новости“, говори

Логораши

Замислите да сваког дана идете 35 километара на посао. Али, не превозом, него пешке. И да немате плату. Плата вам је што сте живи.

Или, градите фабрику. Или копате водовод. Од хране, добијете пола векне хлеба. Сваки други дан. Понекад супа, ко зна од чега. Грејања нема, дрвене бараке кроз чије несавршене зидове хуче ледени ветар је место становања. Не и одмора, јер нема одмора: или се ноћу спава, или се иде на посао. Сваки дан, око 18 километара у једном правцу, па исто толико назад. Пешке. Док не умрете. Ако вас пре тога неко не убије кундаком јер сте Србин. Или вас покоси тифус или нека друга страшна болест. Или се, просто, отрујете јер са ђубришта узимате остатке бачене хране, често пресне, која није била довољно добра ни да се скува. Или вам

otkopavanje-istine.jpg

Откопавање истине: Истина више није под земљом

Три године рада Државне комисије за тајне гробнице убијених после септембра 1944. године: Евидентирано више од 36.000 жртава ослободилачког терора. Око 200 тајних стратишта Када смо у јуну 2009. године објавили шокантну и шест деценија скривану истину да је одмах по ослобођењу од нацистичке окупације убијено у нашој земљи више десетина хиљада грађана Србије, стручна и политичка јавност се узбуркала. * Комунистичке организације су негодовале, тврдећи да се бројке надувавају, а чињенице прекрајају. * Интелектуалци, писци, историчари, академици, укључили су се у полемику и захтевали да истина изађе на видело. * Потомци жртава први пут осетили су наду да ће после 60 година добити могућност да својим настрадалим прецима запале свећу. ЗЛОЧИНЕ НА

Ратко Дмитровић

Једно (не)пријатно сећање на 1982. и „Голубњачу“

Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над оним што се Србима догодило у време Другог светског рата Oдрастао сам на четрдесетак километара од Јасеновца, на 15 километара удаљености од Бајића јама, локалитета код Костајнице на којем су усташе из околних хрватских села, на самом почетку рата, у лето 1941. године, убиле око хиљаду Срба; својих комшија, пријатеља, кумова, познаника, али никада за време тог одрастања, формирања моје будуће личности, у породици нисам чуо ниједну реч о Јасеновцу, Бајића јамама, покољу у мојој родној Комоговини. Никада

НАТО "баца" бомбе на Нови Београд Фото: ЕПА/Саша Станковић

„НАТО је 1999. године починио екоцид у Србији“

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичић рекла је да је НАТО приликом бомбардовања Србије 1999. године починио екоцид, да је двоструко повећан број деце оболеле од малигних болести и да се нада да ће брзо бити формирано коордионационо тело за испитивање последица агресије. Грујичићева је навела да само од леукемије смртност од 2002. године до данас повећана за 139 одсто. Она је указала и на проблем аутоимуних болести, које су, нарочито међу женама, у енормном порасту, на повећану стерилност код мушкараца, као и да посебно забрињава то што је двоструко повећан број деце обољеле од малигних болести у односу на време пре агресије. – Не сме се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.