фебруар 2018 - Страница 12 од 21 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за фебруар 2018 » Страна 12

Упокојио се наш пријатељ Отац Далибор Танасић

12. фебруар 2018.

Драги пријатељи, Објављујемо тужну вијест да се јуче, 10. фебруара 2018. у поподневним часовима у 42 години живота упокојио у Господу протојереј-ставрофор Далибор Танасић, парох парохије костајничке у Костајници. Отац Далибор је био наш пријатељ и искрени саборац Јадовнички. У нашој Српској православној цркви нема свештеног лица које нам је више помогло у потрази за мјестима страдања Срба 1941. године. На сва та мјеста ишао је са нама и храбрио друге да нам помогну. Након што смо јуна 2012. године поставили први часни Крст на мјесту некадашњег логора Јадовно у Чачић доцу на Велебиту, написао ми је: „Када сте поставили онај први Крст на Велебиту тек су онда мученици добили

Зона сумрака / Квислинзи

12. фебруар 2018.

Није ово текст о томе је ли Милан Недић херој, или издајник. Није ово текст ни о томе треба ли га рехабилитовати, или не. Ово је текст о томе како су управо они који га оптужују да је био фашиста – фашисти, да је био квислинг и колаборациониста – колаборационисти Домаћа штампа пронемачког опредељења пуна је ових дана „згражавајућих“ фотографија са скупа који је у знак почасти Милану Недићу у Београду организовало неколико екстремно десних група. Згражавајуће је, заиста, да српске патриоте које су се окупиле да бране лик и дело Милана Недића (о којем овом приликом не желимо да судимо) дигну руку у нацистички поздрав. Следбеници Недића и Димитрија

Дипломатски скандал у Црној Гори: Срамно према жртвама

12. фебруар 2018.

Удружење бораца Црне Горе огорчено гестом амбасадора. Боро Вучинић се поклонио хрватским бранитељима Одавање почасти бранитељима погинулим у “одбрани Дубровника” ратних деведесетих година прошлог века од стране црногорског амбасадора у Загребу Бора Вучинића пре неколико дана изазвало је огроман бес грађана. Професор Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990, оцењује да се ради о дипломатском скандалу. – То је сраман однос према црногорским жртвама које је актуелни режим гурнуо у рат – казао је Николић на промоцији књиге “Задња линија одбране” у Никшићу, која је посвећена погинулим борцима ЈНА и ВЈ из Црне Горе. Погинуло је њих 315, а међу њима је чак 77 из Никшића. Николић је нагласио

„Великосрпска агресија“, „јасеновачки мит“, „крижни пут“ и друге језичко-политичке обмане без јасног одговора

11. фебруар 2018.

Преузећу на себе све критике због тога што дајем себи право да као лекар анализирам једно језичко питање. Стога чланак пишем као рефлексију утицаја изопачених термина на просечног грађанина Србије. „ На почетку беше реч“ је један од најчешће коришћених цитата у историји. Значај речи није потребно објашњавати. Кључно питање је да ли су сви актери на српској медијској сцени свесни последица коју поједине речи изазивају? Као младић запазио сам код професора историје, Хрвата из Херцеговине, Елезовића, посебну страст док је говорио о „великосрпској идеји“, лукавој измишљотини Калајевске ере „КК“ монархије, касније здушно прихваћене од комуниста који су је нештемице користили заједно са још једном кованицом из тога времена – „великосрпска буржоазија“.

Одласком оца Далибора вјерници су изгубили много

11. фебруар 2018.

Хрватска Костајница – Са невјерицом и шоком примљена је вијест, међу Србима из Банијског трокута, да је у 42-ој години живота изненада преминуо Госп. Далибор Танасић протојереј-ставрофор костајничко-дубичке парохије. Далибор Танасић послије кратке и тешке болести преминуо је 10.02.2018. у поподневним часовима у једној Загребачкој болници. Његово задње чинодејствовање је било на Савиндан. Крајем прошле године жалио се на замор, али успркос томе обављао је савјесно повјерену службу. Отац Далибор је био поштован од православних вјерника, невјерника, дјеце и других грађана. Приман је са уважавањем код локалних власти. У школи, код дјеце која су похађала вјеронаук улагао је много енергије и знања у васпитању истих, не само у вјерској поуци

‘Вучићу смо поручили да права Срба у Хрватској штити Иван Пернар, а не Милорад Пуповац’

11. фебруар 2018.

Пуповац је постао као Тито и никако да оде, каже Ненад Абрамовић Већ тридесет година једни те исти људи, које подржава буџет Републике Хрватске, праве се да представљају српску популацију, а раде за лични интерес. Не чине ништа и наши су проблеми, као и представници, све ово вријеме исти. И сад је тога доста. Треба тражити алтернативу јер су досадашњи резултати рада Милорада Пуповца и Српског народног вијећа поражавајући. Иако је његов политички ментор одавно умро, Пуповац је постао као Тито и никако да оде. Он не рјешава наше проблеме, већ ствара нове између Срба и Хрвата у Хрватској. Јаз се само продубљује. И то мора престати. Пуповчев пјешчани сат

Бојан Димитријевић књигу базирао на чињеницама / Фото А. Станковић

Бојан Димитријевић: Грешка је што смо испоручили Младића

11. фебруар 2018.

Историчар у књизи „Командант“ о генералу војске Србије: Нисам пронашао доказе да је лично наредио ликвидације у Сребреници Док у Хагу провејавају сумње да је генерал Ратко Младић првостепено осуђен без доказа, историчар Бојан Димитријевић по овом питању нема дилему. У биографској књизи „Командант“ он пише да нема никаквог доказа да је генерал Младић било коме од својих потчињених наредио ликвидацију заробљеника у Сребреници у јулу 1995. године, а у време када се то дешавало био је у Београду. – Током истраживања грађе за књигу о генералу Младићу, нисам успео да пронађем кључни доказ да је он наредио ликвидацију заробљеника, нити било ко други из Војске Републике Српске – тврди

Василије Крестић: Као да неко намерно руши углед САНУ

11. фебруар 2018.

То што је ове године права навала на Академију није нормално. Спремни смо на здравије односе са Загребом, хрватско друштво није. Под новим руководством однос према САНУ у јавности се знатно побољшао КОД свих избора, без обзира нa тo које су они врсте, увек је било и увек ће бити лобирања. Очекујем да у Српску академију наука прођу они кандидати који то заиста заслужују својим научним и уметничким доприносом. То што је ове године права навала на САНУ, а број предложених кандидата премашио све рекорде, никако није нормално. Шта се крије иза тога и коме је стало да избори изгубе прави смисао, показаће време. О томе овом прилико не желим

ХОЋЕ ЛИ НЕКО И У ХРВАТСКОЈ ПРЕДЛОЖИТИ ‘ПОЉСКИ ЗАКОН’?

11. фебруар 2018.

У Пољској је прошлог уторка потписом предсједника Andrzeja Dude ступио на снагу контроверзни закон који криминализира употребу израза “пољски концентрацијски логори“ и кажњава затвором до три године свако повезивање Пољске с холокаустом и злочинима које су починили нацисти. Пољска је била окупирана и није имала колаборацијску владу, а жртве нацистичке окупације броје се у милијунима. Али докази о колаборацији становништва у прогону и ликвидацији три милијуна Жидова ипак су нешто што се не може заташкати никаквим законом. То, наравно, не значи да није било Пољака који су по цијену властитог живота спасили на десетке тисућа њих. По овом би новом закону Пољска, рецимо, сада могла тужити професора повијести на Princetonu Jana Grossa који је

Немања З. Стефановић: Унутрашња (зло)употреба изложбе о Јасеновцу у згради УН у Њујорку

11. фебруар 2018.

Компромис на изложби о Јасеновцу окончан је постављањем белих папира преко сегмента изложбе са тврдњом да је у Јасеновцу страдало 700.000 Срба и преко фотографије надбискупа Алојзија Степинца У протекла два месеца слушали смо и читали бројне изјаве представника високе државне власти у Србији о изложби која би требало да „упозна свет“ са великом трагедијом српског народа и припадника јеврејске и ромске заједнице у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године, тачније у систему концентрационих логора Јасеновац. У том галиматијасу свесно се превиђало да је та изложба у готово истој поставци била приказана два пута прошле године: најпре у једном малом предграђу Њујорка (Њу Џерси) а потом у Народној скупштини у Београду

Министар полиције Давор Божиновић уверава да ће Вучић бити безбедан

Српске заставе вијориће се Загребом

11. фебруар 2018.

У главном граду Хрватске завршене и последње припреме за дводневну посету председника Александра Вучића, који стиже сутра. Још се не зна да ли ће полиција дозволити протест удовица бранитеља на Марковом тргу ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ Дан уочи доласка председника Србије Александра Вучића у Загреб, завршене су последње припреме за његов дводневни боравак у Хрватској, а српске заставе биће окачене на видним местима у граду. Припремљен је и свечани дочек на Пантовчаку, где је седиште хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић. Истовремено, још није познато хоће ли најављени протести удовица бранитеља и неких удружења бити организовани на Марковом тргу, где су Сабор и Влада, или ће се одржати на неком другом

Лешеви побијених цивила леже насред Футошле улице Фото: Wikipedia / РАС Србија

Једна беба чудом је преживела Новосадску рацију и Берген-Белзен

11. фебруар 2018.

Марта је дојила бебу када су нагрнули на врата њихове куће у центру Новог Сада. Њен муж, млади адвокат из богате породице, покушао је да правним речником и вештом реториком добије на времену у разговору са „црним перјаницама“. Извадио је њихове уредно сложене документе, верујући у причу о легитимисању, али за секунд су ти папири били исцепани и подругљиво бачени пред њима. Три униформисана лица, која су тог 23. јануара 1942. године харала њиховом улицом, нису крила одушевљење пленом када су закорачили у кућу. Као хијене које не могу са сачекају да жртва искрвари, радујући се гозби, ишли су од собе до собе, узимајући у руке ситне врене ствари и

У Дервенти ће у уторак, 13. фебруара, бити приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули 1991. године у Бјеловару, спречавајући хрватске снаге да преузму војно складиште касарне ЈНА.

У уторак пројекција филма „Небо над Бјеловаром“

11. фебруар 2018.

У Дервенти ће у уторак, 13. фебруара, бити приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули 1991. године у Бјеловару, спречавајући хрватске снаге да преузму војно складиште касарне ЈНА. Мајор Тепић и војник Мирковић погинули су 29. септембра у бјеловарској касарни на Беденику, током херојског чина дизања у ваздух војног складишта и спречавања непријатеља да дође до наоружања. Мирковић је тада одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Мајор Тепић постхумно је одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја. Пројекција филма биће одржана у Центру за културу Дервента са

Милош Биковић (фото: instagram.com/archangel_studios / Russia beyond )

Милош Биковић о филму „Балканска линија“: Руси имају осећај кривице да нису заштитили Србију у 1999.

11. фебруар 2018.

Познати српски глумац тумачи улогу у филму „Балканска линија“ руског редитеља Андреја Волгина. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond Милош Биковић је испричао дописници Катарини Лане о раду на овом филму. Филм је посвећен догађајима из 1999. године, када за време НАТО бомбардовања Србије батаљон руских падобранаца заузима аеродром Слатина на Косову, одбија нападе Албанаца и НАТО војске и спашава заробљене Србе. То је војна драма заснована на истинитим догађајима који су још увек болно место не само за Србе, већ и за многе Русе. Милоше, шта Руси мисле о тим дешавањима? Милош Биковић: Углавном већина не зна шта се заправо десило, и овај филм на неки начин ће осветлити

Уредник Дејан Ацовић / Пуковник Апис / Преводилац Сандра Трипковић

Ново светло на Солунски процес

11. фебруар 2018.

Списи др Милоша Богићевића из 1917. први пут на српском. Књига део едиције „Србија и Балкан“ Библиотеке „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу Први пут списи др Милоша Богићевића, српског контроверзног дипломате (рођен у Београду 1876. а мистериозно умро у Берлину 1938), преведени су на српски и сабрани у књигу „Солунски процес, јун 1917“, која је објављена у едицији „Србија и Балкан“ Библиотеке „Браћа Настасијевић“ из Горњег Милановца. Списе, што су нова сазнања о том још неразјашњеном историјском догађају важном за Србију, превела је филолог Сандра Трипковић, мастер француског језика, а уредник издања је Дејан Ацовић, класични филолог и библиотекар Научног одељења и Стране књиге у тој библиотеци. Солунски процес је