fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Бојан Димитријевић: Грешка је што смо испоручили Младића

Историчар у књизи „Командант“ о генералу војске Србије: Нисам пронашао доказе да је лично наредио ликвидације у Сребреници

Бојан Димитријевић књигу базирао на чињеницама / Фото А. Станковић
Бојан Димитријевић књигу базирао на чињеницама / Фото А. Станковић

Док у Хагу провејавају сумње да је генерал Ратко Младић првостепено осуђен без доказа, историчар Бојан Димитријевић по овом питању нема дилему. У биографској књизи „Командант“ он пише да нема никаквог доказа да је генерал Младић било коме од својих потчињених наредио ликвидацију заробљеника у Сребреници у јулу 1995. године, а у време када се то дешавало био је у Београду.

– Током истраживања грађе за књигу о генералу Младићу, нисам успео да пронађем кључни доказ да је он наредио ликвидацију заробљеника, нити било ко други из Војске Републике Српске – тврди Димитријевић. – Младић је оптужен на основу једног документа војне природе, који се зове Директива 7, а у коме се начелно говори о томе да би Сребреницу и Жепу требало заузети.

Један од „кључних доказа“ против Младића била је и његова изјава пред камерама: „Ево нас, 11. јула 1995. у српској Сребреници. Уочи још једног великог празника српског поклањамо српском народу овај град. И, напокон, дошао је тренутак да се, после буне против дахија, осветимо Турцима на овом простору.“

– Генерал Младић је волео да даје бомбастичне изјаве – објашњава Димитријевић. – Слично је говорио у другим ситуацијама, али их камера није „забележила“. Волео је да показује своју снагу на неадекватан начин. Али та изјава се данас узима као оптужница против њега.

Свестан да књига, коју је објавио издавач „Вукотић медија“, не може да ослободи или осуди, јер такве одлуке доноси суд, Димитријевић се током писања прве научне биографије Ратка Младића руководио искључиво чињеницама. Користио је документацију из базе Хашког трибунала, а један део истраживања обавио је у Загребу, где се у Документационом центру Домовинског рата налази заплењена већа количина архивске грађе 9. корпуса ЈНА, на чијем је челу био генерал Младић. Својеврсну полазну тачку у његовом писању имале су заплењене генералове радне бележнице, које су му дале чврст хронолошки оквир за праћење ратног дела његове биографије.

– Нисам покушавао да одгонетнем колико је било жртава у Сребреници, већ да хронолошки сложим догађаје и нађем прави разлог зашто је извршена та операција – говори Димитријевић. – Сребреница је последица напада на командно место у Хан Пијеску крајем јуна те године и није било намере да се изврши геноцид или да се „очисти“ Подриње.

Једна од дилема о којој Димитријевић пише је и да ли је амерички председник Бил Клинтон заиста понудио босанском председнику Алији Изетбеговићу да „жртвује своје цивиле“ – наводно, да би дошло до америчке војне интервенције, било је потребно да „четници“ уђу у град и побију 5.000 муслимана.

– Та изјава је из скоријег времена и дао ју је човек који је руководио полицијом у Сребреници – објашњава аутор књиге „Командант“. – А у прилог томе да је постојала нека слична намера говори и то што је Сефер Халиловић, бивши први командант босанске армије у току рата, оптуживао Изетбеговића да је на неки начин продао источне енклаве за одређене уступке око Сарајева. Све је водило у том правцу, да је та политичка трговина наговештена већ средином рата.

Димитријевић каже да је велики утицај на Младића имао патријарх Павле:

– Неколико пута су се срели у току рата. Младић је врло предано бележио оно што му патријарх говори. Мислим да је патријарха генерал доживљавао као искрену српску институцију. Патријарх се појавио у његовом главном штабу и у новембру 1995, када је дошло до кризе око његовог смењивања и притиска Биљане Плавшић да уклони ратно руководство. Рекло би се да је патријарх својим благим речима убедио генерала да је он у праву, али да је због јединства и потребе српског народа добро да прихвати оставку и да се повуче.

Димитријевић сматра да су новији догађаји потврдили да је одлука Младића да се не предаје Хагу била исправна:

– Видели смо да његов одлазак у Хаг није резултирао бољим положајем Србије, нити уласком у ЕУ. Хапшење Младића био је један од многих услова који су пред Србију постављени после 1999. године.

По мишљењу нашег историчара, најбоље би било да је генерал Младић остао недоступан хашкој правди, или да је то наша држава урадила на неки боље осмишљен начин него што га је изручила и заузврат није добила ништа.

– Хапшење Младића у Србији показало је да она стоји иза њега, па и у скривању. И то ненаклоњени нама стално потенцирају – каже Димитријевић.

ЛОМИЋЕ СЕ КОПЉА

– Очекујем да ће се око књиге „Командант“ ломити копља у нашој јавности. Свестан сам да ме напади очекују са свих страна, али моја је дужност, као српског историчара, да понудим избалансирано виђење – каже Димитријевић. – То сам искусио кад сам писао о генералу Милану Недићу. Многи не разумеју да је историчар као скретничар који води читаоце кроз догађаје.

Аутор: Драгана Матовић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Адвокати и син генерала оптужују Трибунал: Ратку Младићу желе смрт

Налаз српских лекара: Младића замало да убију у судници

Породица Младић се плаши да би генерал могао бити убијен …

Хаг крио мождане ударе генерала Ратка Младића | Јадовно 1941.

Одбрана Ратка Младића: Лекар Хашког трибунала да одговара …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: