Žandarmima i honvedima su 23. januara date odrešene ruke. Pridružio im se i deo domaćeg mađarskog življa. U krvavom piru, na najzverskiji način, ubijeno je preko 1.000 Novosađana Pravu „raskoš“ svoje sadističke prirode, žandarmerijski kapetan Marton Zeldi, „režiser“ insceniranog sukoba „pobunjenika“ i honveda u noći između 22. i 23. januara, koji je bio okidač za pokolj, normalnom umu nezamislivih razmera, pokazaće trećeg, poslednjeg dana mađarske racije u Novom Sadu. Pošto su im, pre toga, motivacije radi, pokazali u tom „sukobu“ tobože ranjene žandarme koji će, uzgred, istog popodneva, zdravi i dobro raspoloženi, šetati novosadskim ulicama, žandarmima i honvedima su tog 23. januara date – odrešene ruke. Kao i u Šajkaškoj, pridružiće

Kapetan Marton Zeldi, između Doma „Levente“ i novosadske Banovine, inscenirao je sukob „pobunjenika“ i honveda. Na „poprištu“ su ostavljeni leševi civila ubijenih prethodnih dana Gledano iz ugla njenih naredbodavaca i kreatora, prvi dan Novosadske racije nije dao očekivani rezultat. Zbog toga je pukovnik Jožef Graši, komandant Drugog oružanog odreda formiranog za njeno izvršenje, obilazeći u više navrata zaleđeni i zamukli grad, nezadovoljstvo iskalio na podređenim starešinama. O tome svedoči njegov dijalog u jednoj od zavejanih novosadskih ulica sa kapetanom žandarmerije Martonom Zeldijem, o kojem smo pisali u prethodnom nastavku. Sve prodavnice u gradu bile su zatvorene, saobraćaj potpuno zaustavljen, a varoški sokaci sablasno pusti. Oko Vladičanskog dvora bila je postavljena