2017 - Страница 83 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 83

Казнити затвором све који истичу усташке симболе

17. септембар 2017.

Предсједник Истарског демократског савеза /ИДС/ Борис Милетић изјавио је да се та странка залаже да сви они који истичу усташке симболе и користе усташки поздрав „За дом спремн“ буду кажњени затвором. Милетић је рекао да је веома лоше и штетно за Хрватску рјешење које је Влада Хрватксе донијела, у договору са ХОС-овцима, да плоча са усташким симболима, која је првобитно била постављена у Јасеновцу, буде пресељена у Новску. „Све државе у Европи се ограђују од таквих ствари. Управо је и италијански парламент, што треба да потврди и њихов Сенат, донио одлуку о забрани фашистичких симбола, који је чак предвидио казну за таква недјела“, рекао је Милетић, који је и градоначелник

Градишка: Сјећање на страдале припаднике 16. Крајишке бригаде

17. септембар 2017.

Служењем парастоса за погинуле борце и полагањем вијенаца данас је у Машићима ког Градишке обиљежено 26 година од оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Кроз 16. бригаду, која је из Машића кренула на ратни пут, прошло је 12.000 бораца, 437 је погинуло, а око 2.000 је рањено. За погинуле припаднике ове бригаде данас је служен парастос. Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић истакао је да је „Шеснаеста бригаде“ била једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске. „Немјерљив је ратни дипринос `Шеснаесте бригаде`, јер је долазак ове бригаде на поједина ратишта значио је ослобођање и слободу за тај дио територије Републике Српске“, рекао је Милетић. Пуковник Илија

Браћа Миодраг и Миладин Бркљач данас су једини Срби у селу Врела код Косова Поља, које је некада насељавало готово 300 Срба.

Два брата једини Срби у селу код Косова Поља

17. септембар 2017.

Браћа Бркљач, једини Срби у Врелима, живе склоњени иза зидина и дрвене капије. У дворишту им је стара очева и нова кућа, коју су заједно градили. Преживјели су тешка времена. Онима који би се вратили, сугеришу да се морају организовати… Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Браћа Миодраг и Миладин Бркљач данас су једини Срби у селу Врела код Косова Поља, које је некада насељавало готово 300 Срба. „Остали смо нас двојица, посљедњи. И нека смо, бар да се траг нас старих досељеника не затре, да не буде ето побјегли или попадали као `пилад пред јастребом`“, објашњава шездесетчетворогодишњи Миодраг зашто су остали. Браћа Бркљач данас живе склоњени иза зидина и дрвене капије. Ту

Хрватска није процесуирана због стране политичке подршке

17. септембар 2017.

Начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача сматра да одговорни за напад Хрватске војске на територију Републике Српске у септембру 1995. године нису процесуирани због политичке подршке коју је та земља тада имала у свијету, као и због чињенице да су акцију подржале и НАТО снаге. Дрљача је рекао да је то био случај класичне агресије регуларне Хрватске војске и да би у сваком случају, према међународном праву, требало да буде санкционисано. „Чињеница је и да до те акције не би ни дошло да није било подршке земаља чланица НАТО пакта која се огледала и у директној подршци, осматрања и ометања веза, радило се о координисаној акцији и кад се све

Хрватима несхватљиво: Загребчанка у редовима Исламске државе

17. септембар 2017.

Уз један националистички и вјерско-шовинистички дух, карактеристичан за Хрватску, Вечерњи лист пише о католкињи која је прешла на ислам и прикључила се борби Исламске државе у Сирији. Према јавном извјештају Сигурносно-обавјештајне агенције (СОА) Хрватске, на подручју које је под контролом Исламске државе боравило је седам особа које имају хрватско држављанство – шесторо с двојним и никада нису трајно живјели у Неовисној Републици Хрватској (НДХ), док је тридесетогодишња Дора Билић рођена Хрватица, која се преобратила у ислам. Загрепчанка из угледне породице, одгајана у католичком духу, шокирала је своје ближње преласком на ислам, онај радикални. Према доступним информацијама, Дора Билић је након изврсних оцјена у средњој школи уписала Правни факултет, но након

Тровање патријарха Варнаве

17. септембар 2017.

Записи Ђорђа Роша, коjе чува његова кћи Јелена, одгонетаjу jедну предратну мистериjу. Старешина Српске православне цркве 1937. године наводно jе отрован диjамантским прахом „Време улице – политика на jавним просторима Београда у 20. веку“, Дарко Ћирић, Биљана Станић, Владимир Томић Београдска политичка и духовна сцена почела jе да кључа у годинама пре Другог светског рата, а само jедна од назнака да се спремаjу бурни и трагични догађаjи била jе смрт патриjарха Варнаве, 1937. године. Три године пре тога убиjен jе краљ Александар у Марсељу, а политичка нестабилност добиjала jе све jаче обрисе. Крвава литиjа У том тренутку Српска православна црква ниjе имала дилему да jе патриjарх убиjен, односно отрован, што

Александар Лексо Саичић Фото Приватна архива

Лексо сабљом стекао славу!

17. септембар 2017.

Ко је био један од највећих црногорских јунака коме у Беранама његови Васојевићи подижу споменик. Капетан Александар Саичић у Руско-јапанском рату, у двобоју, 1905. посекао јапанског самураја Васојевићи, којима је борба за слободу увек ишла од руке и била „редовна појава“, сетили су се, додуше са великим закашњењем, свог великог сина. Једног од највећих јунака које је дало ово племе, али и цела Црна Гора – капетана црногорске војске и Русије Александра Лекса Саичића. Ко је човек коме ће у Беранама, одлуком одборника коалиције „Здраво Беране“, бити ускоро подигнут споменик, питају се само они који се нису напајали знањем са народних врела, или они који у журби за бољим животом

Код спомен-обиљежја у Сердарима у недјељу, 17. септембра, биће служен молитвени помен за 16 невино страдалих Срба из овог села које су прије 25 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага.

Данас парастос за 16 убијених Срба у Сердарима

17. септембар 2017.

Код спомен-обиљежја у Сердарима данас ће бити служен молитвени помен за 16 невино страдалих Срба из овог села које су прије 25 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Tепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/. Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора за

22 године од егзодуса Срба из Доњег Вакуфа

16. септембар 2017.

Поводом обиљежавања 22 године од егзодуса Срба из Доњег Вакуфа /Србобрана/, код спомен-крста у Ровинама данас је служен парастос за погинуле борце 19. Србобранске бригаде Војске Републике Српске, страдале српске цивиле из Доњег Вакуфа и погинуле борце из ове мјесне заједнице. Вијенце су положили представници општине Градишка, Борачке организације општине Градишка и Мјесне борачке организације Ровине. Замјеник начелника општине Градишка Огњен Жмирић рекао је да општина, Борачка организација и мјесна заједница заједно морају да покрену активности да се у Ровинама изгради спомен-обиљежје свим погинулим борцима из ове мјесне заједнице. „Покушаћемо у наредном периоду да обезбиједимо средстава за изградњу спомен-обиљежја, јер то погинули борци из ове мјесне заједнице заслужују“, рекао је

Милош са мајком, сестром и хуманитарцем Хидом Муратовићем / Фото М. Н.

Херој са кошара на корак до усељења

16. септембар 2017.

Ниче кућа за Милоша Јовановића, болесног ратника, у селу Троштице, подно Голије. Помогли људи из Новог Пазара, других градова широм Србије и дијаспоре. Анонимни добротвор послао 100.000 динара Захваљујући добротворима из Новог Пазара, других делова Србије и дијаспоре, за непун месец, у забитом селу Троштице подно Голије, укровљена је кућа од 50 квадрата у којој ће живети Милош Јовановић (38), болесни, сиромашни и, све до ове године, од свих заборављени ратник са Кошара. Како истиче познати новопазарски хуманитарац Хидо Муратовић, који на својим плећима носи ову и друге акције за помоћ болеснима и сиромашнима у овом делу Србије, до сада је за изградњу Милошеве куће сакупљено и утрошено око 7.300

Како је усамљени тенк направио помор нациста у окупираном Минску

16. септембар 2017.

Војни новинар Александар Короленко осврнуо се на невероватну причу како је један совјетски Т-28 средњи тенк смело спровео изненадни напад у нацистима окупираном Минску у првим недељама Великог рата. Русија је 10. септембра прославила Дан тенкиста, званични празник посаде тенкова, који је установљен давне 1946. године у част достигнућа оклопних и механичких снага у Великом патриотском рату. У светлу ове прославе, дописник РИА Новости Александар Короленко написао је чланак о једној од најупечатљивијих епизода херојске тенковске посаде током рата: невероватан напад једног совјетског тенка Т-28 у окупираном Минску у јулу 1941. године. Био је 12. дан рата Почетком јула 1941. године, средњи тенк Т-28, којим је руководио мајор Дмитриј Малко, погођен је у нападу оружаних снага нацистичке

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-ослободилачког рата на бањалучком гробљу "Свети Пантелија" данас је обиљежено 26 година од формирања 16. крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске.

Обиљежено 26 година од формирања прве крајишке моторизоване бригаде

16. септембар 2017.

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-ослободилачког рата на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“ данас је обиљежено 26 година од формирања 16. крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Вијенце су положили савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите генерал Милан Торбица и некадашњи припадници 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Торбица је истакао да је 16. Крајишка моторизована бригада Војске Републике Српске једна од највећих моторизованих бригада у протеклом отаџбинском рату. „Позната је од првог дана формирања и преласка ријеке Саве, а била је на свим ратиштима Републике Српске“, рекао је Торбица нагласивши да ова јединица служи на понос и част српском народу. Торбица је подсјетио да је ова бригада прошла

Велике промјене политике на Балкану водиле би у крвопролиће

16. септембар 2017.

Прослављени режисер Емир Кустурица оцијенио је да је веома тешко бити политичар на Балкану и да се у то не би уплитао без обзира што му „подмећу“ и често пишу да се кандидовао за предсједника или да је основао неку странку. „То је једна шаховска утакмица, потези су предвиђени, а велике промјене би водиле у велико крвивопролиће“, рекао је Кустурица. Он сматра да било која гарнитура која дође на власт са собом ће да донесе испуњење жеља некога са стране. „Јер ако то не уради, завршиће као Зоран Ђинђић, а ако буду превише на страни онога за шта смо оптужени у овом рату, онда ће се наћи неко ко може

„Старохрватски поздрав“

16. септембар 2017.

Од свог доласка на власт, HDZ („Hrvatska demokratska zajednica“) упорно покушава да рехабилитује и у службену употребу врати подрав ZDS (Za dom-spremni!) као тобож наводни „старохрватски“, а не службени поздрав хрватске фашистичке NDH. Дежурни тумачи хрватске „тисућљетне повијести“ (непостојећа миленијумска историја), труде се да пронађу прихватљиво објашњење за ЕU која се заклиње у европски антифашизам, али ипак не слави Дан победе кога су брже преименовали у Дан Европе, само да се не помиње антифашистичка победа у Другом светском рату, где су и Хрвати као народ учествовали на страни нациста и фашиста, док су појединци као антифашисти били у два српска покрета отпора, све док Црвена армија није скршила нацистичку војску у Стаљинграду!

У Мостару је приказан документарни филм "Завештање" снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године.

Приказан филм „Завештање“ о страхотама у усташким логорима

16. септембар 2017.

У Мостару је приказан документарни филм „Завештање“ снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године. Посљедњи живи свједоци кроз емотивне исповијести причају своје судбине и ужасе кроз које су прошли у логорима НДХ. Филм је синоћ приказан у организацији Српског културног и просвјетног друштва /СКПД/ „Просвјета“ – Градски одбор Мостар. Режисер филма Иван Јовић каже да је „Завештање“ архивско-документарни пројекат који се бави жртвама усташког геноцида у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. „Снимили смо 94 свједока који говоре о страдању у логорима НДХ и на кућом прагу. Имамо 450 часова снимљеног документарног