
Села као чекаонице смрти
Љетним доласцима удахне се живот у беживотна села испуњена свакодневним умирањем у којима једино расту гроблја као посљедњи трагови и чувари неког бившег живота Љето српским повратничким селима, послије дуге зиме, ноћи без краја у самоћи и чекања умирања, хладних људских односа, ријетких сусрета и још рјеђих разговора, не значи само буђење топло вријеме, дуже дане испуњених радом, школски распуст, него много, много више. Значи живот, поновно рађање, сусрет са најмилијима којих се види од лјета до љета. Љетним доласцима удахне се живот у беживотна села испуњена свакодневним умирањем у којима једино расту гроблја као посљедњи трагови и чувари неког бившег живота. У тим беживотним просторима, само бујна вегетација својом












