2017 - Страница 4 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 4

Јован Пејин: Хрвати краду туђу истрију, њихови историчари халуцинирају (ВИДЕО)

26. децембар 2017.

Гост продукције “Балкан инфо” био је Јован Пејин, историчар и бивши директор Историјског архива Србије. Пејин је 2012. године узбуркао хрватску јавност, када је гостујући на ХРТ1 изјавио да је “Вуковар одувек био српски град” и да “Хрвати данас причају српским језиком”. Пејин каже да Хрвати краду туђу историју и споменике и својатају је као своју. Он је објаснио да Хрватски историчари говоре о непостојећој историји која је последица халуцинација и у којој се средњовековна Хрватска простире и Панонији, и преко Дрине па све до Црног мора. Говорећи о серијалу “Хрватски краљеви”, Пејин је објаснио да су Хрвати зидали цркве малих димензија по чему се највише види колико је била

Зашто Београд нема споменик Дражи Михаиловићу?

26. децембар 2017.

Драгољуб Михаиловић је правно рахабилитован, историјска наука више нема никаквих дилема око његовог родољубља и слободарске борбе, постоје бројни докази да је био први герилац који се борио против нациста на тлу поробљене Европе и да су га „савезници“ касније издали, због чега је у сваком погледу трагично окончао свој живот Aко хоћете да утврдите у којој мери се неки бивши комуниста и партизан конвертовао у Србина – говорио је професор Мило Ломпар на једном од предавања – поставите га пред искушење изношења става о судбини Драже Михаиловића: ако је у стању да изврши самопрекорачење и поштено призна Дражи антифашистичко војевање и трагичну судбину, онда је наречени бивши комуниста постао

Прекинут рад редовне извјештајне сједнице Главне скупштине СКД „Просвјета“Загреб због опструкције делегата под утјецајем Милорада Пуповца

26. децембар 2017.

Предсједник СКД “Просвјета”, Синиша Љубојевић, сазвао је за 23.12.2017. године редовну Извјештајну скупштина Друштва. Током расправе о дневном реду и новим приједлозима дневног реда услиједио је захтјев више од 1/5 делегата да се о свим одлукама гласа тајно, темељем Пословника о раду, ради заштите мисљења свих делегата, а све због притиска и пријетњи делегатима и њиховим породицама од стране чланова СДСС-а. Након готово четири сата расправе око дневног реда који је наведен на позивима делегатима и неког новог о мијењању комплетног тока сједнице који је предлагао г. Никола Арбутина и реаговања делегата који су се позивали на Статут и своја делегатска права о правовременом информисању о с врси Скупштине, у тренутку покретања поступка за изгласавање дневног реда, члан радног предсједништва, г. Ненадовић, очито у договору и по налогу г. Милорада Пуповца поз ива неке делегате да напусте скупштину и пређу у

Весић у музеју Холокауста у Јерусалиму увидео грешку

26. децембар 2017.

Београд — Током посете музеју Холокауста Јад Вашем у Израелу, градски менаџер Горан Весић уочио је једну грешку у поставци. Међу сликама које показују улазак нациста у главне градове Европе стајао је натпис “Југославија” и слика грађана који их поздрављају, пишу “Вечерње новости”. Весић је одмах рекао домаћинима да је то слика Марибора и то пошто су Немци протерали Словенце. “Нацисте су поздрављали још само у Загребу, а Београд је био разрушен и ушли су као непријатељи”, рекао је Весић. Домаћини су рекли да ће одмах да промене слику и замолили Весића да им званично пошаље слику Београда који су разрушили нацисти. (Тањуг) Извор: Б92 Везане вијести: Весић у Јерусалиму

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

26. децембар 2017.

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године. Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (13): Грабеж – прво велико страдање Срба

25. децембар 2017.

Муслимани Петог корпуса, у засједи на Грабежу, убили шеснаест припадника Петровачке бригаде. Видио сам их све у мртвачници у Петровцу. Међу њима сам тражио Чеду Милисавића, мог другара са Оштреља. Када су ми га показали, нисам га могао препознати… Оволико мртвих људи на једном мјесту до сада нисам видио… 18. јун 1992. Наши су запосјели положаје према Бугојну. Дио команде смјестио се у некадашњу Титову вилу у Копривници. Сједимо у кожним фотељама. Можда у истим онима у којима су сједили Тито, супруга му Јованка, те Бранко Микулић, Хамдија Поздерац… Иза мене један официр у униформи. Најпаметнији су међу онима који су потегли за крађом свега и свачега. Тај разбија оквире

Сенка Танкосића над Трстеником

25. децембар 2017.

Како је сахрањиван славни мајор који је ујединио јунаке хит серије. Овај град био уточиште чланова “Црне руке” и комита почетком 20. века Тешко да се негде толико без даха гледала завршница “Сенки над Балканом” колико у Трстенику, који је, како ће показати мање позната историја, био уточиште следбеницима “Црне руке” и комита, четника почетком 20. века. Јер, управо је ту, надомак Западне Мораве, љутој рани подлегао славни мајор Војислав Танкосић (1880-1915), чија је смрт уочи синоћне последње епизоде ујединила јунаке Бјелогрлићеве серије: инспектора Андру Танета Танасијевића, Кројача и Мустафу Голубића. Историја је потврдила да је мајор Танкосић тешко рањен у груди приликом борбе у Игришту, надомак Великог Поповића, 31.

Ускоро оптужнице против лидера ОВК

25. децембар 2017.

Међу првима на листи оптужених су Азем Сила, Даут Харадинај, Шукри Буја, Сокол Добруна а очекује се да ће прве оптужнице бити објављене после десете годишњице једностраног проглашења независности Косова, односно 17. фебруара Приштина – Више од 60 бивших лидера и припадника тзв. Ослободилачке војске Косова биће оптужени по налогу Специјалног тужилаштва за дела почињена крајем 2000. године, а међу првима су Азем Сила, Даут Харадинај, Шукри Буја, Сокол Добруна, пише приштински портал Инсајдери. Очекује се да ће прве оптужнице бити објављене убрзо након десете годишњице једностраног проглашења независности Косова, односно 17. фебруара. Добруна: Драго ми је што ћу ићи у Хаг Приштина – Сокол Добруна, који је био шеф суда тзв.

Како су нас победили Хрвати: „Најбоље је да сам погинуо”

25. децембар 2017.

Од Петровца до Срба, шок до шока ме није обесхрабрио. Испред Петровца, на пункту војне полиције, врло млад, леп и прибран полицајац нас је упитао: – Куда ћете ви? – За Книн – одговорих мирно и одлучно. – Ј…о га ти, ено га Книн у Петровцу, на хиљаде возила! – насмеја се полицајац. У петровачкој котлини пут од центра Петровца ка Оштрељу био је закрчен путничким возилима книнске регистрације. Слика је личила на колону која као да иде с мора… Људи су одмах пришли возилу с питањима: „Куда ћете?“, и јединим коментаром: „Книн је пао, народ и војска се повлаче.“ Они које сам познавао говорили су: – Команданте, не идите,

Лако је бомбардовати Србе, баците једну бомбу на Русију!

25. децембар 2017.

Американци су се концентрисали на истраживање свемира у потрази за новим сигурносним претњама! Биће да им није довољно што су свима на овој планети непријатељи и да мржње, безобразлука и насиља имају још и са тим, као са својим највећим извозним потенцијалом, поред глупости, желе да опогане и свемир. Навикли су на јуначко ратовање – бацање бомби на немоћне људе. Не знам како ће бацати бомбе у бестежинском стању? Мораће да смисле нешто ново. Држава која баци толике бомбе дневно у целом свету, морамо признати, доказује да и није баш креативна у својим нападима, а свакодневно вишедеценијско насиље над целом планетом, и то једном, мора некад да досади. Па ко

Пропали планови за брзу предају Немаца: Пуковник Мекдауел (други с лева) и генерал Михаиловић, крајем августа 1944.

Како је у Србији одбијена предаја Немаца 1944.

25. децембар 2017.

Пуковник Mекдауел је средином септембра известио да Нојбахер нуди савезницима договор о комплетној предаји Немаца Пише: НЕНАД ЈАКОВЉЕВИЋ Генерал (Дража) Михаиловић прогласио је мобилизацију која се успешно спроводи, и до 1. септембра 1944. имаће под оружјем 100 хиљафа људи широм Југославије. Има још пола милиона мобилисаних који немају оружје. Сматра да ће немачко повлачење из Грчке ускоро почети и да ће тада лансирати општи напад на њих с обзиром да се могућност репресалија тада смањује. Овако је крајем августа 1944, непосредно по доласку у Михаиловићев штаб, извештавао амерички пуковник др Роберт Мекдауел (на фотографији горе, лево од генерала Михаиловића), шеф мисије „Ренџер“. На овом месту Српске новине доносе неке до

Седамдесет три године од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

25. децембар 2017.

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце. На данашњи дан приjе седамдесет три године, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117

Хероји са Кошара: Имали су се рашта и родити (ВИДЕО)

25. децембар 2017.

Битка за Кошаре остаће упамћена као једна славна епопеја српске војске, а сјећање на хероје те битке вјечна је обавеза нашег друштва. Подсјећамо, битка за Кошаре почела је 9. априла 1999. године. Читавих 67 дана, у караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије, тадашња Војске Југославије бранила је од Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО авијације гранични прелаз Раша Кошарес. Непријатељ је изненадио, али иако је заузео Кошаре, није успео да оствари циљ и пробије границу на коју се намјерио, упркос знатно бројнијем људству и ратној опреми. Србија је још једном показала чојштво и јунаштво. О бици на Кошарама не може да се прича

Случај Степинца важан за боље разумевање Истока и Запада

25. децембар 2017.

Случај кардинала Степинца је прилика за вођење темељног дијалога и веома је важан за боље разумевање Истока и Запада и двеју цркава, каже београдски надбискуп Станислав Хочевар, истичући да само дијалог лечи ране из прошлости. интервјуу за „Новости“, Хочевар указује на то да се пречесто заборавља заједничка миленијумска историја православаца и католика. „Сви догађаји из претходног века, укључујући и улогу Степинца, заправо су велики позив да не заборављамо прошлост“, наглашава он. Према његовим речима, папа је веома добро показао да је окренут елементарним истинама и да га скорија прошлост не узнемирава тако јако да би изгубио свест о свеобухватности историје. „Њој не смемо придати превелики значај, јер ћемо тако изгубити темељне вредности о заједништву“, упозорава београдски надбискуп. Грађанима Србије — католичким, православним и свим

Пензије нам одоше низбрдо, али Туђман ипак задржа своју генералску - Ђуро Кларић

Како је Осма кордунашка заробила њемачког генерал-пуковника Лера

24. децембар 2017.

Данас 92-годишњи Ђуро Кларић придружио се партизанима с непуних 16 година, а у братство и јединство вјеровао је све до слома државне заједнице за коју се борио Вргинмост – Поткрај октобра ове године обиљежена је 75. годишњица формирања Осме кордунашке ударне дивизије, која је заједно са Шестом личком и Седмом банијском ударном дивизијом чинила Четврти корпус НОВ и ПО Југославије и у којој је око 98 посто бораца било из Лике, Баније и Кордуна. Тада је новинар “Портала Новости”пригодом бројних свечаности разговарао с некадашњим младим партизаном, а данас времешним и добродржећим 92-годишњим Ђуром Кларићем, који је на реверима свога одијела с поносом истакнуо бројна одликовања. Бурних времена која су му обиљежила