arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Илустрација: Прес-фото

Споменко на вјечној стражи: У Москви приказан филм о малом српском хероју

22. фебруар 2017.

У петак 17. фебрура у амбасади Републике Србије у Москви одржана је премијера документарног филма редитеља Мила Савића „Споменко на вјечној стражи“. Представници српске заједнице у главном граду Русије, као и Московљани које интересује историја српског народа, окупили су се у српској амбасади да освеже успомену на подвиг Споменка Гостића. Споменко Гостић је најмлађи војник Босанског рата. Ступио је у редове оружаних снага Републике Српске 1992. године са 13 година. Почетком те године дечаку је умрла мајка, а већ у септембру исте граната пред кућом је убила баку са којом је живео. Годину дана касније, 1993, смртно је рањен у артиљеријском нападу. Отварајући церемонију, амбасадор Србије у Русији др Славенко

Глински пaрoх Слoбoдaн Дрaкулић и Mилкa Maђaрaц

Нeћe грoм у бaку Mилку

22. фебруар 2017.

Хрaбрa дeвeдeсeтoгoдишњaкињa из зaсeoкa Вeликoг Грaдцa нa Бaниjи живи усaмљeничким живoтoм: Дрски рaзбojници нису сe устручaвaли пљaчкaти усaмљeнe стaрцe усрeд биjeлa дaнa. Kaд гoд би нaишли, Mилкa Maђaрaц би их дoчeкaлa нa прaгу, викaлa и приjeтилa им. Зaчудo, нису je дирaли Кад зaпaдну сњeгoви или сe рaзлиjу прoљeтнe и jeсeнскe кишe, дo oсaмљeнe кућe врeмeшнe Mилкe Maђaрaц, нa крajу зaсeoкa Maђaрци кojи припaдa Вeликoм Грaдцу нa Бaниjи, нeмoгућe je дoћи. Oд скрeтaњa сa глaвнe цeстe, дo њeнe кућe имa нeкoликo килoмeтaрa, a нa сaмoм скрeтaњу, oгрoмнa хрпa шљункa кojу je joш љeтoс истoвaрилo предузeћe зa цeстe, чeкa дa je путeм вaљдa рaзбaцa oвa дeвeдeсeтoгoдишњa стaрицa, jeр сe рaдницимa, кojи су

Сергеј Латишев: Меркелова остварује Хитлеров сан о муслиманској Немачкој

22. фебруар 2017.

Да је ислам део Немачке, још 2010. године званично је изјавио Кристијан Вулф који је у то време био председник немачке федерације. Политичару који се налазио на тој (у Немачкој) симболичној функцији – било је поверено да изговори ову сакраменталну фразу: „Ислам припада Немачкој“. Од тада федерални канцелар Ангела Меркел, којој и припада реална власт у земљи, неколико пута је продубила ту мисао, рекавши и ово: „Ислам је несумњиво део Немачке“. Ништа није вредело што је Станислав Тилих, премијер државе Саксонија, који је припадао партији Меркелове – Хришћанско-демократској унији – изразио неслагање са партијским лидером: „Не делим такво мишљење. Муслимани су добродошли у Немачку и могу да исповедају своју религију,

Амнести интернешенел: Хрватска дискриминише мањине

22. фебруар 2017.

Загреб – У Хрватској и даље има дискриминације националних мањина, а Срби повратници суочавају се са проблемом повраћаја имовине, док је право на употребу мањинских језика и писма и даље политизовано и неспроводи се, пише у извештају Амнести интернешнела за 2016. Како је пренела Хина позивајући се на Ројтерс, Амнести наводи да је раздобље политичке нестабилности пред крај године било праћено порастом националистичке реторике и говора мржње према посебно према Србима, избеглицама и мигрантима. Наводи се да су Роми упркос напорима хрватских власти да унапреде њихову интеграцију и даље суочени с знатним препрекама у приступу образовању, здравственој заштити, становању и запошљавању. Услови за пријем миграната, како се наводи, у Хрватској

novomucenici.jpg

Дарко Милојковић: Јасеновачко поље – светло тло мученичко

22. фебруар 2017.

На пут смо кренули уз молитву у малом Храму светог Саве на Врачару и топло време коjе нас jе испратило, а тамо нас jе дочекала хладноћа, ветар и киша коjа jе непрестано падала цео дан. На дан Светих мученика jасеновачких, у четвртак 13. септембра 2012. године, аутобус испред Светосавског храма у Београду jе био знак да нас jе Господ споjио са намером да ходимо путевима мученика. Овог пута – jасеновачких. На пут смо кренули уз молитву у малом Храму светог Саве на Врачару и топло време коjе нас jе испратило, а тамо нас jе дочекала хладноћа, ветар и киша коjа jе непрестано падала цео дан. Поред места где се налазио

У Музеју Семберије у Бијељини вечерас је отворена изложба "Српски санитет 1914-1918" која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу.

Изложба о српском санитету у Великом рату

21. фебруар 2017.

Музеју Семберије у Бијељини вечерас је отворена изложба „Српски санитет 1914-1918“ која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу. Аутори изложбе су кустос историчар Гордана Буловић, музејски савјетник археолог Мирко Пековић и кустос историчар Бранислав Станковић, а након Бијељине планирано је да ова изложба о српском санитету у Великом рату буде представљена и у другим градовима Републике Српске. Буловићева је на отварању рекла да је публици приказан дио од 500 прикупљених фотографија које показују настанак и развој српског санитета који је пратио голготу и херојство српских бораца и цивила у Првом свјетском рату. Приказана је и фотографија прве српске хируршке болнице

Рудолф Мајстер

Словеначки вук, српска војска и ослобађање Словеније од Немаца

21. фебруар 2017.

СЛОВЕНАЧКИ ВУК КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО СРБЕ У Словенији се 23. новембар слави као државни празник, Дан Рудолфа Мајстера, словеначког генерала кога ниједна власт није волела због његових љубави. О њему се мало прича, а и кад се прича боље да се ћути. Тек од скоро стоје његови споменици и тог јесењег дана на њих се стављају венци цвећа. Али, ниједан цветић на гробове српских војника који су погинули за туђу земљу и туђу слободу, и то када је Први светски рат већ био завршен.      Ове стихове написао је, под псеудонимом Вук Славич, песник и генерал Рудолф Мајстер, највећи генерал и један од два највећа државника које је Словенија икада имала.

Алојзије Степинац (Фото Википедија)

Степинац на погрешној страни историје

21. фебруар 2017.

Како је могуће да нечија биографија продукује материјал и злочинца и свеца? Да ли су његове присталице и опоненти толико ушанчени у својим рововима мишљења да је било какав дијалог беспредметан или га неки чак и славе управо због злочина који му се приписује? Неспорно је да је Степинац контакте с Павелићем одржавао док је Југославија још увек била у рату са Немачком. Такође, више пута је јавно у панегиричким беседама славио Павелића и НДХ. Након што је у Хрватској забрањено ћирилично писмо и затворене све школе СПЦ, Степинац у својим белешкама као позитивну особину Павелића истиче да у свему иде наруку Римокатоличкој цркви, као и да неће толерисати СПЦ.

Staro_Sajmiste_001.jpg

То је ствар свих нас

21. фебруар 2017.

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

Колинда Грабар Китаровић (архивска фотографија)

Индекс: Грабар Китаровићева „гура главу дубоко у песак“

21. фебруар 2017.

Изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да не мисли да је у Хрватској дошло до пораста нетолеранције, већ супротно, загребачки портал „Индекс“ протумачио је „гурањем главе дубоко у песак“ с обзиром на то да су се у тој држави у две седмице догодила чак четири напада на припаднике мањина. Грабар Китаровићева је то рекла у интервјуу ТВ Новој, а портал Индекс указује колико председница живи одвојена од хрватске стварности у односу на остатак грађана. Премећује се, наиме, да је председница Хрватске то рекла у тренутку када се у тој земљи отворено нападају геј особе, Срби, навијачи Хајдука и црнци, те констатује да се то вероватно не види са висине Пантовчака.

Кадa би се на вратима појавили наоружани људи у маскирним униформама, била је чиста лудост одупријети им се

21. фебруар 2017.

У Силвани Менђушић добили смо једног од најзанимљивијих аутора хрватског филма и телевизије Прошлог понедељка на првом програму ХРТ-а у елитном термину око пола девет увече осванула је емисија какву наша телевизија иначе избјегава емитовати. У њој се говорило о насилном отимању војних станова у Сплиту 1992. и 1993., које је однијело више жртава него читава борба за тај град у Домовинском рату. У том раздобљу више од двије хиљаде станова промијенило је власнике, неки су били празни, а многи од станара који су се тамо још налазили истјерани су. Сплит је посебно био зона високог ризика јер се тамо налазила трећина војних станова у читавој Хрватској. Методе се нису

Милутин Мишић Фото: РТРС

Мишић: Посмртни остаци сарајевских Срба скривени на више локација

21. фебруар 2017.

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић изјавио је да се трага за још 250 несталих сарајевских Срба и да је номиновано неколико локација које би могле скривати њихове посмртне остатке. Мишић је рекао да постоје информације да су солитер Босмал и џамија у сарајевском насељу Отока изграђени на српским костима и да је мала вјероватноћа да ће се до њих икада доћи. Он је навео да Тужилаштво БиХ већ три и по године не одговара на захтјев за покретање истраге којом би било утврђено одакле су доспјеле српске кости пронађене у сарајевском насељу Алипашино поље, у земљи која је на обалу Миљацке довезена са другог локалитета.

Музеј Семберије, Бијељина

Изложба о српском санитету у Великом рату

21. фебруар 2017.

У Музеју Семберије у Бијељини данас ће бити отворена изложба „Српски санитет 1914-1918“, која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу. Аутори изложбе су кустос историчар Гордана Буловић, музејски савјетник археолог Мирко Пековић и кустос историчар Бранислав Станковић. Према најави из Музеја, ово је до сада највећа изложба посвећена војним љекарима и пратећем особљу која осликава преживљавање српске војске у Великом рату. Свечано отварање изложбе је у 19.00 часова. Извор: СРНА Везане вијести: Велико дело руске хероине „Шлихтање“ или узалудна нада ЕУ преумљеника Највеће жртве рата

Устaшкa плoчa нa мjeсту гдje je билa упрaвa лoгoрa Foto: Никoлa Чутук/ПИXСEЛЛ

„Не могу нам суседи наметати тег усташтва и фашизма“

20. фебруар 2017.

Загреб — Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изјавила је да се спорна плоча у Јасеновцу не може само тек тако уклонити, преноси „Јутарњи“. У Јасеновцу је у част погинулих припадника ХОС окачена плоча на којој се налази усташки израз „За дом спремни“. Китаровићева наводи да се плоча не може тек тако уклонити ако је ни сам закон не забрањује. „Плоча није усмерена на оно што се догодило у Јасеновцу у Другом светском рату, што дубоко поштујем. Ако смо правна држава, онда поштујемо своје законе. Уколико је статутом ХОС-а то било регулисано годинама, а пре тога тога нису реаговали ни моји претходници нити претходне владе, зашто сад то наједном постаје проблем.

Загреб под заштитом Брисела

20. фебруар 2017.

Зашто Европска унија не опомиње Хрватску због величања усташтва и антисрпских провокација Србија очекује од Европске уније да конкретно критикује Хрватску због серије провокација у последње време, од којих су напади на српску заједницу у овој земљи и захтеви за прогон Милорада Пуповца и Војислава Станимировића, као и откривање споменика озлоглашеном викару Алојзу Степинцу очигледно само последњи у непрекидном низу. Међутим, слаби су изгледи да се то догоди. – Међусобни односи се решавају на билатералном нивоу, а ЕУ реагује када се ради о европском углу – пренето је “Новостима” из седишта ЕУ. Чак и хрватски медији констатују да су се у Загребу у року од само седам дана догодила четири

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА