Загреб – Хрватски сабор је данас већином заступничких гласова прихватио у првом читању Мостов предлог измена Закона о архивама и архивској грађи, које предвиђају отварање архива из доба комунистичке Југославије до 22. децембра 1990. Од 117 присутних ‘за’ је било 114 заступника, три уздржана, нико против. У складу са предлогом матичног Одбора за образовање, све примедбе и предлози из расправе, а посебно примедбе и мишљење владе, доставиће се Мосту, као предлагачу, ради израде коначног предлога закона. Мост је пре подношења коначног предлога закона дужан да прибави мишљење Хрватског државног архива, Агенције за заштиту личних података (АЗОП), Заштитника грађана и Поверенице за информирање о питањима на која се односи коначни предлог закона.

Соколство је изузетно ценило значај Петра Петровића Његоша за  српски народ Херцеговине, Црне Горе и Приморја. Приликом званичне прославе преноса  Његошевих остатака 1925. са Цетиња у  гробницу на Ловћену, Соколство није било позвано. Зато је цетињски делегат на  главној скупштини жупе Мостар  предложио да  соколство поново само за себе приреди свечаност. На скупштини жупе одлучено је  да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену.  У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. У Црну Гору су кренули жупско старешинство на челу са старешином Чедом Милићем, узорна одељења мостарског соколског друштва под вођством

Уместо сна о америчком стандарду, великим платама и пензијама и добрим колима, добили су капитализам заснован на неолиберализму, пљачкашкој приватизацији и уништавању свих духовних вредности Народи који су деведесетих година живели иза “гвоздене завесе” имали су велика очекивања од демократизације, која је почела падом Берлинског зида. Уместо сна о америчком стандарду, великим платама и пензијама и добрим колима, добили су капитализам заснован на неолиберализму, пљачкашкој приватизацији и уништавању свих духовних вредности. То је довело до уништења привреде, милиона незапослених и губљења социјалних права типичних за социјализам. Уместо гарантованог права на рад, бесплатног школовања и лечења добили су право да критикују и псују владу, као незапослена маса обесправљених људи. Уместо раја

Tужилаштво Хашког трибунала затражило је од Жалбеног вијећа да шесторици бивших високих функционера некадашње Херцег-Босне и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ изрекне двоструко веће казне и правоснажно их осуди на укупно 220 година затвора. Првостепеном пресудом из 2013. године Хашки трибунал осудио је Јадранка Прлића, Бруну Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Валентина Ћорића и Берислава Пушића на укупно 111 година затвора за злочине против човјечности, кршење закона и обичаја ратовања и Женевских конвенција од 1992. до 1994. године у БиХ. Представници Тужилаштва су на данашњој завршној сједници Жалбеног вијећа рекли да висина казни које је првостепено вијеће изрекло оптуженима не одговара тежини њихових злочина и да представља злоупотребу дискреционог права расправног

Београд — Више од две стотине стручњака лингвистике и других друштвених наука у региону потписало је Декларацију о заједничком језику. Како се наводи, то је урађено након што је одржана серија регионалних конференција у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. Декларација је настала као резултат пројекта “Језици и национализми” којему је циљ био подизање свести о језику, те како би се активно утицало на постојеће националистичке језичке праксе у све четири државе регије у којима се говорио српско-хрватски или хрватско-српски језик. Још није познат тачан садржај Декларације коју је састављало 30 лингвистичких стручњака из све четири укључене државе. Текст Декларације и циљеве представиће 30. марта у Сарајеву професор Енвер Казаз, списатељица