arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Зашто се на усташе не вреди жалити Западу?

11. август 2017.

ЉУБАН КАРАН Усташе биле претеча шуровања западних служби и њихових влада са терористичким организацијама Ако рехабилитацију усташког покрета прећутно али снажно подржавају САД, ЕУ и Ватикан, а супростављен му је само српски корпус из Србије и Републике Српске, наша процена мора бити реална – усташки покрет ће у потпуности бити рехабилитован и то у краћем року него што било ко очекује. Када оптужујемо нову независну Хрватску за рехабилитацију усташког покрета, потпуно смо у праву, само што смо сметнули с ума да се Хрватска у односу на Запад последња укључила у овај прљави посао. Укључила се здушно, искрено и без страха од одговорности, зато што су водеће западне земље тај процес

Једна крагујевачка фабрика из 19. века (Фото: Предраг Михајловић)

Како су комунисти уништили српску привреду

11. август 2017.

Уместо подгревања носталгије за деведесетим, осамдесетим, седамдесетим… мора се поштено рећи да је здрава економија у овој држави последњи пут постојала 1930-тих година ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Отпуштање стотина хиљада радника после 2000. године, уз гашење домаћих и довођење страних банака, тзв. тајкунизацију и остале процесе, код дела становништва доводи до жала за деведесетим годинама 20. века. Тај жал још није попут оног за осамдесетим, које се називају и “златним добом“ домаће индустрије. Наводи се податак да је тада крагујевачка фабрика аутомобила “Застава“ имала око 40.000 радника, уз јадиковање за садашњих 1.500 које треба да запосли “Фијат“. Ипак, ни носталгија за осамдесетим није ништа у поређењу са оном за седамдесетим. Тада

Фото: БЛИЦ

У недјељу у Беграду обиљежавање 14 година од убиства српске дјеце

11. август 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежиће у недјељу, 13. августа у Београду, 14 година од убиства српске дјеце у Гораждевцу. Церемонија обиљежавања злочина у Гораждевцу биће уприличена у просторијама Удружења у згради „Београђанке“, у симболичних 12.44 часова. „Овај злочин остао је нерасветљен јер су припадници Еулекса одустали од истраге. Од тог дана, масакра над недужном српском децом, река Бистрица је за нас породице `Крвава Бистрица`“, саопштено је из Удружења. Прије 14 година, 13. августа, албански терористи су на обалама ријеке Бистрице убили Ивана Јововића и Панту Дакића док су се купали са вршњацима, а тешко ранили четворо српске дјеце. Извор: СРНА Везане вијести: Гораждевац: Служен парастос

Приче из Великог рата: Е, нека си ми сине, жив и здрав, ја сам ти отац

11. август 2017.

Стигао сам једне кишне ноћи тачно четири године и три месеца после одласка у рат. Више и не знам где све нисам војевао и то је дуга и замршена прича. Друмови су били мрачни и каљави, а моји Ковачевци сасвим пусти, у згаришту, затрвени. Идем, идем, опрезно, али ниоткуда гласа. Нигде живе душе. Чак и псе рат истребио и затро. Нема ни њихова лавежа иза срушених тараба… У исцепаном шињелу који сам пронео кроз све битке Солунског фронта, покисао и заморен, лагано сам се кретао кроз село, у коме сам се родио, одрастао и заметнуо своје кућно огњиште. Познавао сам сваку капију, свако дрво и тарабу, али никада, у рату,

Eугeн Jaкoвчић: Рaсвиjeтлили смo Уздoљe

11. август 2017.

Meдиjски кooрдинaтoр Дoкумeнтe: Прaвoсуднe институциje и 22 гoдинe нaкoн злoчинa пoчињeних у Oлуjи нeмajу вoљe прoцeсуирaти oдгoвoрнe припaдникe Хрвaтскe вojскe зa убиствa хрвaтских грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти Дoкумeнтa je уoчи годишњице Oлуje пoдниjeлa Држaвнoм oдвjeтништву РХ приjaву зa злoчинe пoчињeнe тoкoм и нaкoн aкциje Oлуja у Уздoљу кoд Kнинa и oближњим зaсeoцимa. Нa кoнфeрeнциjи зa мeдиje пoкушaли су вaс утишaти? Koликo гoд ми ћутали и ућуткивали, чињeницe су пoрaзнe. Прaвoсуднe институциje oвe зeмљe и 22 гoдинe нaкoн злoчинa пoчињeних токoм вojнo-полицијске aкциje Oлуja нeмajу вoљe прoцeсуирaти oдгoвoрнe припaдникe Хрвaтскe вojскe зa убиствa хрвaтских грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, у oвoм кoнкрeтнoм случajу oсмeрo нeдужних и нeмoћних стaрицa и стaрaцa из Уздoљa крaj Kнинa.

Kњижeвнa критикa: O Стeпинчeвoj сaвjeсти

11. август 2017.

Хубeрт Бутлeр, ‘Бaлкaнски eсejи’ (с eнглeскoгa прeвeли Хaнa Двoрник и Срђaн Двoрник; Фрaктурa, Зaгрeб): Присилнo прeкрштaвaњe и нaдбискуп Стeпинaц у Бутлeрoвим eсejимa зaузимajу срeдишњe мjeстo Биoгрaфиja Хубeртa Бутлeрa (1900 – 1991) oдгoвaрa прoфилу интeлeктуaлцa кojeг сe у држaвoтвoрнoj тeрминoлoгиjи уoбичaвa звaти ‘приjaтeљeм Хрвaтскe’. У прeдгoвoру ‘Бaлкaнских eсeja’ Chris Agee истичe кaкo je сaвршeнo jaснo дa je ‘jeдaн oд нajбoљих ирских књижeвних умoвa двaдeсeтoг стoљeћa’ имao ‘oсoбитo вeлику љубaв прeмa Хрвaтскoj’. Ирaц пo рoђeњу, oдгojeн и фoрмирaн нa Нoвoм зaвjeту, Бутлeр je срeдинoм тридeсeтих гoдинa живиo с породицом у Зaгрeбу и тeчнo гoвoриo хрвaтски, oднoснo српскoхрвaтски jeзик. Kao ирски нaциoнaлист пoкaзивao je симпaтиje прeмa мaлим нaрoдимa кojи сe бoрe зa сaмoстaлнoст, кao ирски прoтeстaнт свoj je пoлитички

Парастос Фото: РТРС

Помен усташким жртвама из села Чаваш

11. август 2017.

У селу Чаваш у Поповом пољу јутрoс је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу, старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела. У селу Чаваш сада живи свега троје мјештана, без струје. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор:

ubojstva.jpg

Чавашки злочин није почињен у моје име

11. август 2017.

На данашњи дан, 11. августа 1941. догодило се једно од најтежих страдања на подручју Попова поља. Усташе су побиле 101 становника овдашњег села Чаваш. Побили су све које су нашли! Хроничари кажу да су око 4 сата ујутро опколили село, похапсили Србе и потјерали их у поље у јаругу Подваље. Покосили су их све из непосредне близине ватром из пушака и из пушкомитраљеза. О гнусноћи тога злочина довољно говори чињеница да су међу страдалима били махом старци, жене и дјеца. Било је двоје дјеце старо пет, односно шест дана. Међу страдалима су биле читаве породице од пет, шест, седам па чак и девет чланова. Премда сваки злочин има своју развојну

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

11. август 2017.

Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30. Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. Извор: СРБИ – НАРОД ЖИВИХ Чавашки злочин није почињен у

Весна и Радмила не верују да су их пријатељи из Книна заборавили Фото: Дејан Божић / РАС Србија

22 године траже пар из Книна: „Побегли су са своје свадбе без ичега, а нама су оставили све што су имали“

11. август 2017.

“Тражим породицу која је у избегличкој колони 1995. боравила два дана у Трну код Лакташа: супруг Милорад са супругом у деветом месецу трудноће.” Овај апел Весна Благић Тарабић из Лакташа, код Бањалуке, већ трећу годину за редом, у данима сећања на погром крајишких Срба, објављује на друштвеним мрежама. До сада је потрага била неуспешна, али Весна се нада да ће ове године бити боље среће, јер је, захваљујући пријатељима из Новог Сада, њен статус на Фејсбуку подељен више од 700 пута. – Желимо да се после толико година сретнемо у другачијим околностима и пријатнијем амбијенту. Желимо знати да су живи, здрави и срећни и желимо упознати њиховог дечака или девојчицу,

Фото: intermagazin.rs

СРПСКИ АДМИРАЛ: „Српска војска није изгубила рат од НАТО пакта!“

11. август 2017.

Контра-адмирал у пензији Бошко Антић поручује да српска војска није изгубила рат, већ је „свој део рата добила“. Војска води оружану борбу, а рат води држава, рекао је Антић, некадашњи начелник Школе националне одбране. Припадници некадашњег Приштинског корупса упутили су апел медијиам да више пишу о борцима који су бранили Србију. – Ми смо историју писали својом крвљу, а ви то урадите пенкалом, поручили су они и истакли да су и сада спремни да се боре, ако држава позове. Нисмо се оглашавали 18 година, били смо чак и сатанизовани и блокирани у медијима, малтене смо проглашени кривим што смо бранили државу, рекао је на конференцији за новинаре старији водник Жарко

Кад кажеш „опстанак Срба“: Шовиниста си и хушкаш на рат!

11. август 2017.

То што постоје делови народа који нису наклоњени Србији није ништа необично, пресудно, и не мења њену позицију. Много је битнија изјава америчког политичара задуженог за балканска питања, него све невладине организације које Србији нису одузеле Косово, већ су то почели комунисти, а онда су га отеле НАТО снаге. Требало би правити паралелу између српског, јеврејског и бугарског народа, сугерише за Спутњик историчар Радош Љушић, односно Срби би требало нешто да науче од ова два народа како би могли да опстану. Декларација Србије и РС о деловању за опстанак српске нације и српског народа, коју су иницирали председници Александар Вучић и Милорад Додик, готово да је оборила теорију релативитета, тачније осуђена је пре него што је иједно слово те декларације

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

10. август 2017.

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић “Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

Велика антиратна прича: Сиромашни сељак бежао 2600 км од Хитлеровог зверског лудилa

10. август 2017.

Пре свега, треба се упознати са капларом Брандхубером. Он није био класичан пример дезертера који хвата прву прилику за бег. Напротив, као скроман и послушан фармер из аустријског села Ла ан дер Таја, на граници са данашњом Чешком, Брандхубер је био искусан солдат и у вермахту је већ прошао три ратне године у Чехословачкој, Француској и Пољској. Тачно 10 дана пре но што ће осванути као дезертер у Швајцарској, каплар Брандхубер се налази читавих 2.600 километара даље ка истоку, безнадежно заглављен у снегу на минус 40 степени у Александровки, 400 километара јужно од Москве. „Е сад ми је стварно доста!“ „Велика хладноћа, снежне мећаве. Стојимо већ други сат и чекамо

Манастир Крупа

Срби да се окупе на прослави 700 година Манастира Крупа

10. август 2017.

Његово преосвештенство епископ далматински Фотије изразио је наду да ће обиљежавање 700 година Манастира Крупа на Велику Госпојину, 28. августа, бити обједињујућа прослава, и духовно, и национално, и културно за расељени српски народ из ових крајева. „Ми смо овдје распети и то можда додатно све отежава. Међутим, из тог распећа је васкрсење, то је оно што се ми надамо. Надамо се и да ће ова прослава у Манастиру Крупи сабрати расељени народ овог краја“, рекао је владика Фотије за црквену ТВ Храм. Епископ Фотије се нада да ће на прославу доћи много владика, свештеника, монаха, српског народа са свих страна, који су овдје живјели и имају своја огњишта, а сада

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА