Ако је циљ Декларација о опстанку српске нације да сачувамо шта се сачувати може, онда би требало да се у томе угледамо на Американце и Европљане, који, по истраживању, на прво место када је у
Надлежни органи треба да упознају грађане Црне Горе шта је „касапин из Рачка“ Вилијам Вокер тражио у Гусињу и Плаву. Oвај вјесник рата и несреће је, према информацијама до којих је дошла наша редакција, почетком
У историји Србије било је, нажалост, страшних ратних страдања. Двадесети век је био препун таквих, за многа се зна, али је једно херојство умало остало заборављено. После ослобађања Балкана од османске власти 1912, дотадашњи савезници
Загребачки Срби су на прелазу из 19. у 20. столеће остварили једне од највећих постигнућа у српској и југословенској историји. Предузетничка елита оног доба успела је да превазиђе поделе, углавном изазване политичко-страначким околностима и да
НЕНАД МИЛОШЕВИЋ Зашто је у новосадској основној школи прекречен велики мурал Косово је Србија – Нема предаје Након хајке коју је, уз помоћ локалних НВО, подигла анонимна „забринута мама“ анонимног ђака новосадске Основне школе „Васа Стајић“
ЉУБАН КАРАН Усташе биле претеча шуровања западних служби и њихових влада са терористичким организацијама Ако рехабилитацију усташког покрета прећутно али снажно подржавају САД, ЕУ и Ватикан, а супростављен му је само српски корпус из Србије
Уместо подгревања носталгије за деведесетим, осамдесетим, седамдесетим… мора се поштено рећи да је здрава економија у овој држави последњи пут постојала 1930-тих година ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Отпуштање стотина хиљада радника после 2000. године, уз гашење
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежиће у недјељу, 13. августа у Београду, 14 година од убиства српске дјеце у Гораждевцу. Церемонија обиљежавања злочина у Гораждевцу биће уприличена у просторијама Удружења у
Стигао сам једне кишне ноћи тачно четири године и три месеца после одласка у рат. Више и не знам где све нисам војевао и то је дуга и замршена прича. Друмови су били мрачни и
Meдиjски кooрдинaтoр Дoкумeнтe: Прaвoсуднe институциje и 22 гoдинe нaкoн злoчинa пoчињeних у Oлуjи нeмajу вoљe прoцeсуирaти oдгoвoрнe припaдникe Хрвaтскe вojскe зa убиствa хрвaтских грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти Дoкумeнтa je уoчи годишњице Oлуje пoдниjeлa Држaвнoм oдвjeтништву РХ
Хубeрт Бутлeр, ‘Бaлкaнски eсejи’ (с eнглeскoгa прeвeли Хaнa Двoрник и Срђaн Двoрник; Фрaктурa, Зaгрeб): Присилнo прeкрштaвaњe и нaдбискуп Стeпинaц у Бутлeрoвим eсejимa зaузимajу срeдишњe мjeстo Биoгрaфиja Хубeртa Бутлeрa (1900 – 1991) oдгoвaрa прoфилу интeлeктуaлцa кojeг сe у држaвoтвoрнoj тeрминoлoгиjи
У селу Чаваш у Поповом пољу јутрoс је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су
На данашњи дан, 11. августа 1941. догодило се једно од најтежих страдања на подручју Попова поља. Усташе су побиле 101 становника овдашњег села Чаваш. Побили су све које су нашли! Хроничари кажу да су око
Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт
“Тражим породицу која је у избегличкој колони 1995. боравила два дана у Трну код Лакташа: супруг Милорад са супругом у деветом месецу трудноће.” Овај апел Весна Благић Тарабић из Лакташа, код Бањалуке, већ трећу годину
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
