arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Величани испред Цркве Светих мученика Кирика и Јулите, Фото: М. Секуловић

73. године од масакра: Непознато још 140 жртава

Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944. Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници нацистичких дивизија „Принц Еуген“ и „Скендербег“ уз помоћ вулнетара и припадника муслиманске милиције из Бихора, Плава и Гусиња, за свега неколико сати побили на стотине жена, деце и стараца, није познат коначан број жртава које су убијене на начине до тада непознате у историји ратовања. Размере овог злочина су нечувене, а укрштањем доступних података у потпуности су потврђена имена 455

ХВО - Орашје Фото: РТРС

Хрватске јединице у Посавини убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора

Хашки трибунал, који је осудио Хрватску за агресију на БиХ и окупацију дијела њене територије, „заборавио“ је војни удар диригован из Загреба на Србе у Посавини, гдје су хрватске јединице за неколико мјесеци убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора за Србе, пишу „Вечерњи новости“. Према наводима овог листа, хрватске јединице су од 26. марта 1992. године, када су прешле Саву, и наредних дана окупирале Шамац, Брод, Модричу, Оџак, Орашје, Дервенту, Градачац и Брчко, гдје су починиле масовне злочине. Хрватски генерал Винко Штефанек прошле године је рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске у Посавини и да је командна линија била јединствена са Загребом. Први масовни злочин у

Фото: Тањиг/АП

Индекс: Немци се чуде – Хрвати тугују због ратног злочинца

Немачки „Шпигл“ је на свом порталу објавио чланак у ком се згражава над чињеницом да “Хрватска тугује због једног ратног злочинца”, преноси загребачки „Индекс“ “Инсценацијом свог суицида у судници бивши генерал Слободан Праљак постигао је да се Хрватска иза њега уједини у туговању. Критичка процена његових злочина постала је немогућа, дакле његова последња калкулација је успела“, пише „Шпигл“ и додаје да је Праљково самоубиство “у Хрватској изазвало политички потрес, који се проширио на цели западни Балкан“. Наводи се како су и председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић дали похвалне изјаве о Праљку, те да “већина хрватских медија са страхопоштовањем извештава о ‘храбром заповеднику с три дипломе“’, као и

Фото: М. Дробњак

Обележена седамдесет шеста годишњица од Пљеваљске битке

Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке. На Меморијалном центру „Стражица“ две борачке организације обележиле су 76. годишњицу Прводецембарске пљеваљске битке. У 10 сати венце су положили представници Субнора и антифашиста Црне Горе и Удружења бораца НОР-а Забљака и Тивта. На херојску борбу пртизана у Пљеваљској бици присутне је подсетио Вељо Митровић и члан председништва СУБНОР-а и антифашиста Боро Бановић. У организацији бораца НОР 1941-45. Година у 11 сати цвеће на крипту палим борцима положили су.:председник Општине Мирко Ђачић, делегација Борачке организације Пљевља, Беране, Бијело Поље, Будва, Котор, Подгорица, Пријепоље, Цетиње,

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату.

Служен парастос за погинуле у отаџбинском и Другом свјетском рату

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату. У овом мјесту, у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 10 бораца и троје цивила, а у Другом свјетском рату 128 мјештана, од којих су 1. децембра 1944. године усташе свирепо убиле 59 Срба, међу којима 10 дјеце. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је новинарима да су убијени 1944. године страдали само због тога што су били Срби. „Седамдесет и три године након тога одајемо им пошту, с поруком да православни народ прашта, али да ради своје историје не може и не треба да заборави“, навео је Милићевић.

НАЈАВА – У Бањалуци промоција пројекта: „Душу нису убили“

Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62. Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часова биће промовисан и у Бањалуци у Народном позоришту Републике Српске (улаз је слободан). На промоцији ће говорити уз ауторе, издавача и рецензенти: Проф. др Милош Ковић Проф. др Горан Латиновић Књижевник и новинар Михајло Орловић Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте), књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини

Милош Ковић

Милош Ковић: Кад се идентитет гради на антисрпству

Нарочито је у Хрватској јака антијугословенска реторика, при чему се свесно заборавља да су Срби могли да бирају између „Велике Србије“ и Југославије Мада је Српска академија наука и уметности после 31 године и званично „ставила тачку“ и предала Меморандум историји, у бившим југословенским републикама тај незавршени и незванични документ и данас се сматра извором свих зала које су задесила Балкан. Још незавршена Декларација о заштити и опстанку српске нације, коју би председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик требало да представе 1. децембра, у суседству је већ дочекана на нож као „нови Меморандум“ или „ново Начертаније“, које би требало да дâ нови ветар у леђа „великосрпским

Загреб облијепљен смртовницама: ''Издахнула је Република Хрватска" (Фото: Dnevnik.hr)

Загреб облијепљен смртовницама: „Издахнула је Република Хрватска“

Град Загреб освануо је облијепљен необичним смртовницама. Аутор је обавијестио како је преминула Република Хрватска. Аутор смртовница обавјештава грађане „којима је још стало“ да је у 27. години преминула Република Хрватска. Као датум смрти наведен је 1. јануар 2018. године. На врху смртовнице цитиране су наводне посљедње ријечи Слободана Праљка, по којима је он рекао: „Живите и борите се, немојте завршити као ја. Не предајте се никада!“, али за то нема никакве потврде. Цијели текст смртовнице гласи: „У дубокој боли јављамо свим рођацима, пријатељима и држављанима, којима је још стало, тужну вијест да је у 27. години живота након дуге и тешке борбе против лоповлука, корупције, ухљеба те због неизљечиве

Фото: Илустрација | Нобило: Хрватска ће бити проглашена агресором на БиХ, Херцег-Босна је била парадржава

Анто Нобило: Ако је Хрватска паметна…

Загреб, Бањалука — Познати хрватски адвокат Анто Нобило изјавио је да Хрватска треба да осуди злочине које је Хрватско веће одбране починило у БиХ. Како је рекао, тиме би се дистанцирала од политике некадашњег председнка Фрање Туђмана у БиХ. „Хрватска сада, ако је паметна, неће преузимати кривицу Туђманове политике у БиХ. Хрватска, ако је паметна, заузеће став у којем ће све оно што је било лоше осудити. Нема разлога да ми у будућности носимо терет ратних сукоба из БиХ“, рекао је Нобило за бањалучке „Независне новине“. Он сматра да није добро политизовање пресуде у случају „Прлић и други“, која је, између осталог, утврдила и постојање удруженог злочиначког подухвата и умешаност

Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Израз тежње да се сви Срби нађу у једној држави

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца формирана је као израз тежње да се сви Срби нађу у једној држави, што је плаћено трошењем велике енергије читавих генерација и великим бројем жртава у балканским и Првом свјетском рату, у којем је погинуло више од 25 одсто српске популације, рекао је Срни историчар Љубодраг Димић. „Док је Југославија била само идеја, имала је пуно присталица, али када је преточена у државу и када се од идеје дошло до идеологије, историја Југославије, а то је читав 20. век српског народа, постаје историја заосталих области Балкана, пуна лоших искустава која се завршила не само рушењем државе, него и великим жртвама“, рекао је Димић, који је

Чедомир Антић

Антић: Хрватска извршила агресију на Бошњаке и Србе

Историчар Чедомир Антић сматра да је Хрватска деведесетих година прошлог вијека извршила агресију на Бошњаке у БиХ, али и на Србе, док су Југославија и Србија, углавном, посредно подржавале Републику Српску и Републику Српску Крајину. „Југославија и Србија су повукле своје организоване оружане формације и браниле свој народ од оружаног напада не само Бошњака и Хрвата, него и Хрватске и великих сила НАТО-а. Међутим, нису учествовале на начин како је учествовала Хрватска“, рекао је Антић. Антић, који је и предсједник „Напредног клуба“, каже за „Глас Српске“ да је Хрватска годину дана ратовала против Бошњака с идејом да створи своју државу у БиХ, иако је себе непрекидно представљала као угрожену и

Фото: ИН4С

Кристофер Блек: Случај Младић – Мрља на образу цивилизације

Генерал Младић је жртвени јарац ратних злочина NATO у Југославији, злочина које Хашки трибунал заташкава „Све су то лажи. Ово је NATO суђење“. Пркосне речи генерала Младића судијама ad hoc сида за ратне злочине у Југославији, који је под NATO контролом, одјекнуле су јасно и гласно у дану када су одглумили да су му изрекли пресуду. Могао је додати: „али историја ће ме ослободити“, и много тога још да га главни судија Ори није избацио из суднице у свом покровитељском маниру као да се обраћа несташном ученику, а не човеку оптуженом за злочине које није починио. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поновила је генералове речи 23. новембра: „Морамо

Владимир Гаћиновић: Хајдук западних манира (ВИДЕО)

О човеку кроз чије су прсте прошли сви видовдански атентатори, који је дао смисао и име Младој Босни и мистериозно умро пре тачно сто година у Швајцарској „Српски револуционар, ако хоће да победи, мора бити и уметник и конспиратор, имати талента за борбу и страдања, бити мученик и завереник, човек западних манира и хајдук, који ће заурлати и повести бој за несрећне и погажене“, писао је Владимир Гаћиновић. Дечко који је повео бој за несрећне и погажене, бој против колонијализма који ће барем трајати наредних 60 година, рођен је 1890. у Херцеговини, а умро 1917. у Швајцарској. Живео је само 27 година, а живот је посветио борби за слободу. Зато

Логор Дретељ

Брисел условљава Загреб!?

Хрватска ће морати да се одрекне ратног злочинца Фрање Туђмана под притиском ЕУ! После хашке пресуде у којој стоји да су Туђман и Хрватска организовали удружени злочиначки подухват у Босни и Херцеговини, Загреб ће морати да преиспита однос према првом председнику Хрватске, оцењују саговорници Српског телеграфа. У најмању руку, загребачки аеродром и многи други објекти и улице неће моћи да носе Туђманово име. Прва почаст која је додељена Туђману била је именовање главне улице у Вуковару његовим именом на дан његове смрти, 10. децембра 1999. Најпознатији је сигурно аеродром у Загребу који носи његово име. Установе су се такође утркивале да дају име по бившем хрватском председнику, тако да се

Застава Краљевине Југославије Фото: Wikipedia

Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена прије 99 година

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Tеразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.