Septembar je mesec kada se, u godinama u kojima obeležavamo stogodišnjicu Prvog svetskog rata“ ponovo moramo setiti „ekspedicije posebne namene“, logističkog poduhvata koji je izvršila Carska Rusija da bi potpomogla odbranu svoje male balkanske saveznice. Srbiji je u početnim danima Velikog rata nedostajalo svega a ponajviše naoružanja. Zbog toga je Ruski Car odlučio da se prioritetno, pre nego ruskoj armiji, Srbiji uputi 120.000 savremenih pušaka „mosi-nagan“ i preko 90 miliona metaka. Bio je to samo početak svesrdne vojne pomoći u kojoj je prema naređenju samog Cara, srpska vojska imala biti tretirana kao Ruska, sa svim prioritetima u snabdevanju i transportu[1]. Pored logističke podrške Rusija je na srpski front uputila svoje

Preimenovanje Trga maršala Tita u Zagrebu izazvalo je reakcije i vodećih svjetskih medija, koji su iznijeli različite ocjene o toj odluci. Da vijest o „izbacivanju“ Tita iz strogog centra Zagreba nije obišla samo zemlje regiona, odnosno bivše Jugoslavije, govori i činjenica da su vijest o kontroverznom skidanju table sa imenom Maršala prenijeli i AFP, AP, Njujork tajms, Frans24, itd. Agencija AP piše da je takva odluka pokazatelj pobjede desničarskih nacionalista koji su u usponu u najnovijoj članici Evropske unije. Takođe, podsjeća se da je Tito bio lider antifašističkog pokreta otpora tokom nacističke okupacije Jugoslavije, uz ocjenu da se preimenovanje trga dogodilo pod pritiskom nacionalista koji Tita i bivšu multietničku Jugoslaviju vide kao

Zagreb-Članovi Radne grupe Vlade Hrvatske za saradnju Hrvatske i Ukrajine tokom dvodnevne radne posete Kijevu predstavili su „hrvatski model uspešne i mirne reintegracije ukrajinske teritorije“. Navodi se da su članovi te Radne grupe na današnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske kazali da ta zemlja ništa ne čini mimo procesa iz Minska i da „nema nikakvu skrivenu agendu“. „Predstavili smo naša iskustva u sprovođenju demilitarizacije prostora, uspostavljanju prelazne policije, primeni amnestije, održavanju lokalnih izbora, ukratko u uspostavljanju normalizacije života“, kazala je predsednica Radne grupe Vesna Škare Ožbolt. Član Radne grupe Joško Morić naveo je da se poseta odvijala u okviru činjenica da je „s jedne strane, Ukrajina subjekt međunarodno-pravnih i političkih odnosa u svojim međunarodno priznatim granicama, i s druge strane, da su

Specijalni američki izaslanik za pitanja holokausta Tomas Jazdgerd dolazi ponovo u Zagreb. Hrvatski mediji to povezuju sa zahuktavanjem rasprave o iznalaženju rešenja za pitanje sporne spomen-ploče HOS-a u Jasenovcu na kojoj je utisnut ustaški pozdrav „Za dom spremni“. Ovo će biti drugi dolazak Tomasa Jazdgerda u Zagreb za pola godine. Jazdgerd je, naime, u Zagrebu bio u aprilu kada je posetio Jasenovac u pratnji ministarke kulture Obuljen Koržinek. Hrvatski T-portal podseća da je on tada na pitanje novinara i spornoj ploči HOS-a podsetio da su SAD, kao i Hrvatska, član Međunarodne asocijacije za sećanje na holokaust (IHRA). „To je organizacija koja okuplja 31 državu i koja brine da se o holokaustu na